Pre nekoliko dana papa Benedikt XVI je posetio Hrvatsku. U ovakvim situacijama mene zanima ceremonija, koja uključuje mere bezbednosti, mere pompeznosti i mere tradicionalnosti koje Crkva sa sobom nosi. Takođe, veliki izazov predstavlja i TV prenos događaja kojem je dat status državničke i duhovne posete najvišeg nivoa.
Bio je topao junski dan, a na aerodromu je upekla zvezda (zvijezda). Avion je sleteo na Pleso i polako, činilo se centimetar po centimetar, približavao se svečanom odboru za doček.
Time se domaćinima daje prilika da se postroje, urede špalir, ne remeti se saobraćaj u gradu, a između vernika i svetog oca stajala je ograda, policija i obezbeđenje.
Kad je avion stao, pred papu je izašao predsednik Josipović i poželeo mu dobrodošlicu, a zatim je kao državnik obišao počasni stroj. Tu je montirana i tenda zbog vrućine, velikodostojnici iz pratnje su takođe stali po važnosti, neko je ugrabio i hladovinu i počeli su govori. Voditelj TV programa, da ne kažem komentator, nadahnuto je slovio o etičkoj veličini ove posete, prišla je i šestočlana porodica Kardum, u narodnim nošnjama da upozna papu, sve u svemu – zanimljiva i veoma formalna ceremonija.
Govori su trajali dugo, svi su bili smrtno ozbiljni, a pred sobom su imali tekstove govornika u štampanom izdanju. Shvatio sam da tu nema improvizacije, niti solističkog iskakanja, toliko karakterističnog za nas u Srbiji. Čak i u trenutku najvećeg religioznog ushićenja (barem kod ovog svetog oca) mora da se zna za red.
Sa aerodroma, papa je otišao u svetilište Marije Bistrice, a u svojim obraćanjima pohvalio je nadbiskupa Alojzija Stepinca za borbu protiv totalitarizma i zaštitu Jevreja i Srba. Sve bi bilo lepo da dotični nije bio verski poglavar Hrvata za vreme NDH, pa su reagovali i SPC i udruženja preživelih Jevreja.
No, mene je iznenadio jedan detalj, sitnica koja mi uliva nadu da jednoumlje na ovim prostorima neće prevladati. Predsednik Josipović je održao pozdravni govor, što se od njega i očekivalo. On je, međutim, pred apsolutnim verskim autoritetom, u Hrvatskoj gde Crkva ima neuporedivo snažniji uticaj u svakodnevnom životu, uspeo da pozdravi papu i deklariše se kao ateista. Da se razumemo, ovim ne favorizujem ateizam, već moram da pohvalim hrabrost da se mišljenje iskaže bez podilaženja biračima ili vernicima. Ukoliko ste deklarisani socijalista i ateista, pa ćutite, ili se krstite u crkvi sa svećom u ruci pred izbore, onda je to za mene licemerno. Nadalje, Josipović je izjavio da sa vernicima deli univerzalne hrišćanske vrednosti, koje su apsolutno kompatibilne sa idealima civilnog društva. Time je samo pokazao kako je moguće imati dijametralno suprotna verska shvatanja, ali istovremeno jedinstvo u prepoznavanju vrednosti.
Kod nas se još od školskog uzrasta, a verujte mi, to gledam na sopstvenoj deci, građansko vaspitanje stavlja nasuprot verskom, što je nakaradno i budalasto. Ateizam se identifikuje sa građanskim, a versko vaspitanje bi imalo oblikovati etičke i vrednosne norme vernika. Time svesno ili nesvesno pravimo procep u društvu koji dovodi do još jedne veštačke podele i predstavlja izvor nesporazuma i konflikta.
Ispostavilo se da sam lekciju o toleranciji čuo od predsednika iz komšiluka, koji je takođe pokazao da se ne mora biti po meri svakom biraču u zemlji. Ne moraju se u vama prepoznati i vernici i ateisti, možda možete da priznate da vam je tenis dosadan, ali da čestitate Noletu, da ne morate biti u uniformi kada obilazite vojnike, dakle političari ne moraju biti nalik Zeligu, liku iz filma Vudija Alena koji se poput kameleona uklapa u svaku pozadinu. A što se tiče Hrvatske, ako imate priliku da uporedite, primetićete da video-spot za letovanje u toj zemlji ima bar dve verzije. Za domaće goste slogan glasi „Tako lijepa, tako naša„, a za nas furešte postoji verzija „Tako lepa, tako blizu„.
Posle histerične reakcije na presude hrvatskim generalima za zločinački poduhvat i hapšenja Ratka Mladića, da li će naši građani zaista moći da se lepo odmore u Hrvatskoj?
Lično ne bih voleo da mi na letovanju salutira ni Gotovina ni Mladić sa nekakvog bilborda. Osim ako ih neko ne iskoristi za reklamiranje sladoleda. Kao, sede zajedno u Hagu i kuliraju.
