Kovertirano srce

S velikim koncertima velikih zvezda (ako su takvi u Beogradu još uvek izvodivi?) jedna od nevolja je da – kakogod okreneš – znatan deo posetilaca uvek ostane nečim nezadovoljen. Pri manjim (recimo do 5000 ljudi) nastupima, međutim, češći je slučaj ili/ili: svi prisutni budu ili oduševljeni, ili razočarani, i to pravilo je sve jače što se kreće ka manjim/klupskim prostorima.

Proteklih nedelja u sve većoj prestonici sve uže Srbije, čitav niz odličnih r’n’r koncerata ponovo je potvrdio da gotovo sve najbolje pop numere na svetu mogu biti veoma efektno izvedene i u sasvim jednostavnim, neretko akustičnim verzijama, svedene na nekoliko akorda i šačicu instrumenata/svirača. U slučaju rokenrola to znači minimum sredstava, mnogo dara i veštine, zdravu energiju, pravi stav, dobru zabavu – pa i (pra)stare pesme zazvuče i zazveče sveže, moćno. Žilavi, kočoperni Lu Rid uz nos punom Sava centru, eho-viti hrvatski Bambi Molesters pretežno s instrumentalima u prodrmanom SKC-u, kabaretski tandem pevačica razdragano reciklirajućeg francuskog Nouvelle Vagua u Domu omladine Beograda…

Najzad i Aleks Čilton, koji je ’67. kao sedamnaestogodišnjak na vrhove svetskih top-lista uleteo svojom pesmom The Letter, i jedva preživeo dva neizbežna bumerang-efekta tog uspeha. Njegova mlada grupa Box Tops do kraja decenije imala je još dva hit singla (Cry Like A Baby, Soul Deep), ali nije dočekala zahlađujuće Sedamdesete, a The Letter je brzo postala klasična u brojnim obradama (kod nas najpoznatija Džoa Kokera) postavljajući visoke zahteve pred sopstvenog tvorca. Preporučljiva kompilacija Box Tops je Greatest Hits (’82, Rhino), a Aleks je hrabro nastavio s novim bendom Big Star. Prvorazredni belački (tzv. plavooki) soul i beli ritam-i-bluz Box Tops tako je obogaćen popom posle Beatlesa/B. Vilsona/Berds. No skladne trominutne pesme nisu se uklopile u nastajući „sivi soul“ i disko guran pod oznaku r’n’b. S kritikama pohvalnim gotovo do usmrćenja, Big Star su ostavili albume

1 Record i Radio City (’72, odnosno ’74, Ardent; reizdanje 2CD ’92. Stax), a legendarni mračni 3rd/Third snimljen ’74. izašao je posthumno tek ’78. u malom, loše odštampanom tiražu (niz reizdanja pod naslovom Sister Lovers, zaključno CD ’92, Rykodisc).

Tako je Čilton postao „jedan od najvećih sporednih heroja rokenrola“, a njegov Big Star opus posle panka prevrednovan je kao vrhunski power–pop. Kako biva, kult se zavrteo oko tajanstvenog 3rd: mladi R.E.M. izlizali su audio-kasetu s presnimkom, predivni This Mortal Coil obradio je Holocaust i Kangaroo (ključni LP It’ll End In Tears ’84, 4AD), Aleksove pesme (poput September Gurls) izvode Stiv Vin, Džef Bakli, Replacements, Bangles, Yo La Tengo, Garbage, Placebo… U međuvremenu Čilton se smucao po Njujorku, uspešniji kao producent novog američkog roka (prva dva albuma Cramps!, te mlađi mu sugrađani iz Memfisa Tav Falco & Panther Burns) nego sa sopstvenim ostvarenjima. Aleks ne odustaje, ali ni baksuz: preselio se u Nju Orleans pa mu je Katrina oduzela kuću…

Mnoge gorepomenute čuli smo skoro na beogradskim binama, Čiltonova In The City je u špici popularne serije Vesele Sedamdesete (TVB92), i najzad smo dočekali priliku da za 800 dinara sedimo u velikoj/bioskopskoj dvorani Doma omladine i pažljivo pratimo retko ukazanje čoveka čije nam je Pismo oduvek bilo važnije od Titovog. Posebno prija što su ostatak sale ispunili bitno mlađi, toplo primivši očito muzikalnog gitaristu pomalo trapavih prstiju, s donekle nesigurnim, išmirglanim glasom. Čilton je prestao da bude čudo od deteta i pre nego je napustio svoj Memfis, a po odlasku više nije ni pevao tako, no i danas je dovoljno vokalno ubedljiv. Glomazna starinska gitara i zujeća kutija pojačala bez ikakvih pomagala prenose nenametljivu ekspertizu učenu na blistavim primerima iz istog grada, kao što je Stiv Kroper (Booker T. & MGs). Izvirujući iz akordne pratnje samo radi solo variranja melodija, Aleks drži pun, jednostavan zvuk s ponekim vibratom, i kozerski lako („Evo pesme koja opisuje moje stanje… Sick & Tired„) spaja raznorodan, ali stilski upeglan repertoar.

Uprkos nedavnom obnavljanju i albumima Big Stara s momcima bliskim R.E.M.-u (sastav Poises), Čilton ove sezone radi u niskobudžetnoj produkciji pa je kod nas proveo nekoliko dana, vežbajući s ovdašnjom ritam sekcijom. Traženi sešn-svirači Vlada Novičić (bas, ex-New Age Band) i Dejan Nikolić (bubnjevi, ex-Rapid Force, Slađana Milošević) brzo su se snašli i osvetlali obraz, pokoju grešku napravila je zvezda večeri no i to je bio deo šarma. Na pola puta J.J. Cale–John Fogerty, tačnije kao lejdbek CCR kad su bili trio, Aleks Čilton nas je sat vremena (+ bis) razgalio veselo-gorkim biserima poput When My Baby’s Beside Me, neopterećenim tumačenjima Ćelentanovog italo tvista, svingom Kaunt Bejsija i transponovanim komadima Hendla i Vivaldija!

Večni radijski favorit otišao je bez balade The Door You Closed To Me, ali je ipak pristao na The Letter. Nigde gruvajućeg basa, pištećih orgulja i mlaznih motora… Krhko, ali briljantno.