Privatni kulturni centar „Akvarijus" je jedina kulturna ustanova koja u Severnoj Kosovskoj Mitrovici funkcioniše bez prekida već deset godina. Tu Mitrovčani mogu da pogledaju izložbe ili film, odslušaju koncert, debatuju, piju kafu, čitaju, kupe ili udome knjigu. Sve to staje u sto kvadrata
Jedan tesni prolaz blizu spomenika Knezu Lazaru u Kosovskoj Mitrovici vodi ka ulici u kojoj se nalazi Privatni kulturni centar „Akvarijus“. Tih 100 kvadrata u kojima građani mogu da pogledaju film, izložbu, čitaju, kupe ili udome knjigu ili jednostavno popiju kafu ove godine slavi deset godina postojanja.
Na ulazu stoji polica iznad koje piše „udomite knjige“. Letos, kada se ovaj prostor pripremao za novu sezonu, police su bile pune. Tada je Miljana Dunđerin, koja je osnovala ovaj PKC zajedno sa svojim suprogom Aleksandrom, rekla da po knjige dolaze i mladi i stariji, te ljudi različitih vera.
Unutra su šarene i različite stolice, kožna garnitura, plavo-beli zidovi na kojima su okačena dela različitih autora koji su boravili na Kosovu, dolazili i odlazili. Jedno od njih je i ulje na platnu pink-bele boje sa natpisom: „Barbi na Kosovu“. Miljana kasnije u razgovoru za „Vreme“ kaže da je to delo Kristine Kljajić koja je bila deo njihove umetničke rezidencije.
Ta rezidencija okuplja stvaraoce iz regiona koji neguju interdisciplinarni savremeni umetnički izraz u oblasti književnosti, likovnih umetnosti, fotografije, filma i muzike.
Na policama su knjige, a deo je i iz njihove književne edicije „Akvarijus“. U pitanju su autori koji žive i rade na Kosovu.
Pored „Akvarijusa“ izložbe i predstave izvode se u galeriji Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, ali i na samom fakultetu. I Evropska kuća organizuje izložbe različitih autora i autorki.
Dunđerin kaže da se kultura u Mitrovici nalazi po ćoškovima, te da je tako bilo i ranije.
„Strašno je, ali istinito. Mi trenutno nemamo nijednu instituciju kulture koja ima svoje prostorije. To je poražavajuće. Nemamo časopise, ne uvozimo knjige, nemamo dnevne novine, nemamo kulturnu scenu, nemamo pozorište, nemamo bioskope. I ono što imamo – to je prazno. Tako da je za mene ‘Akvarijus’ ceo univerzum, i ne samo za mene već i za sve ljude koji su tu uključeni. On nije rezultat pojedinca već mnogo nas”, priča naša sagovornica.
Dodaje da je to jedan „ćošak ovog grada“ i da stvarno ima samo 100 kvadrata. Ali, ukazuje da „Akvarijus“ ima samo fizičke granice, jer da je to „mesto slobode u kome ljudi žele da borave. Prijatno im je, osećaju da ih neko sluša, da su vredni i korisni. To ih privlači da budu u ovom prostoru.”
„Ono što smo započeli, a nismo završili“, naglašava Dunđerin, „jeste da napravimo ovaj grad još boljim mestom za život i to nam baš teško ide. Trudimo se koliko-toliko da ga promenimo”, priča Dunđerin.
Počeli su sa radom tako što je svako doneo ono što je imao kod kuće. „’Akvarijus’ je napravila zajednica“, kaže Miljana.
Ipak, u tih deset godina nešto se jeste promenilo. „Oni koji su učestvovali u pravljenju ‘Akvarijusa’ više ne žive ovde. Ovo je grad iz koga svi odlaze, retko se vraćaju i zbog toga nam je svaka godina kao da smo na početku.”
Dodaje da iza ljudi koji su otišli ostaje „mnogo umetnosti“. „Naš depo je sve veći i veći. To su prostori puni umetničkih artefakata i knjiga. Ta zaostavština jeste legat ovom gradu. Nadam se da će jednog dana to neko prepoznati i uobličiti u neku vrstu malog gradskog muzeja”, priča naša sagovornica.
Menjali su se i političari, kaže Dunđerin, ali se „njihova ideologija, njihovo delovanje ne menja”.
Dodaje da je Mitrovica grad koji je istrpeo toliko loših političkih odluka sa svih strana, „nezavisno da li dolaze iz Beograda, Prištine, Brisela ili neke pete sile“.
„Suština je da ovaj grad i dalje opstaje, ali da i posle svega nema čak ni to pravo da jedno dete može da ode do galerije ili da pogleda predstavu u pozorištu, da ode na neki veliki koncert, da pogleda baletsku predstavu ili ide na balet”, objašnjava Miljana.
A kulturno pravo i pravo na kulturni sadržaj spadaju u osnovna ljudska prava, kao i pravo na slobodu koje u Severnoj Mitrovici takođe manjka.
„Sve civilizacije koje nisu umele da prihvate druge i drugačije su nestale. Svi oni koji su se trudili da budu monoetnični su nestali. Prosto, ovaj svet je davno prošao period kada nešto može da bude sastavljeno jednolično”, kaže Miljana i zaključuje:
„Nezavisno od toga da li ste Srbin ili Albanac ili Rom, kojoj veri pripadate, ako ne naučite da živite sa drugim i drugačijim i da to prihvatite, mislim da je propast ono što nam sledi. To je moje duboko uverenje”.
U Novom Travniku, Župa Uzašašća Gospodinova zove na bojkot filma „Svadba“ koji je videlo više od milion gledalaca, i sa tugom konstatuju da vernici idu u druge gradove kako bi ga videli. U komentarima po mrežama se tvrdi da je pravi razlog mešoviti brak
Na aukciji u Sotebiju biće ponuđeni na prodaju radovi u papiru Dada Đurića. Očekuje se da će jedan od njih premašiti 100.000 evra, što će biti najskuplje plaćeni rad na papiru jednog jugoslovenskog umetnika do danas
U prestonici kulture Zrenjaninu, na izložbi o arhitekti Dragiši Brašovanu, dominira maketa Dunavske banovine koju je za 2,4 miliona dinara uradio studio koji je autor i makete za Ekspo, a koji se jedini javio na raspisani tender
U porti Petrove crkve u Novom Pazaru zida se objekat „kako bi se raško-prizrenskom vladiki ispunio hir da stoluje ovde, jer se izgleda kosovskog sedišta odrekao“, napisala je Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji
Od početka godine Vlada Srbije prosledila je Narodnoj Skupštini na usvajanje osam predloga za dobijanje statusa kulturnog dobra. Sve ih je predložilo Ministarstvo kulture, na čiji su predlog Vlada i Skupština ranije ukinule status kulturnog dobra Generalštabu
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
