Privatni kulturni centar „Akvarijus" je jedina kulturna ustanova koja u Severnoj Kosovskoj Mitrovici funkcioniše bez prekida već deset godina. Tu Mitrovčani mogu da pogledaju izložbe ili film, odslušaju koncert, debatuju, piju kafu, čitaju, kupe ili udome knjigu. Sve to staje u sto kvadrata
Jedan tesni prolaz blizu spomenika Knezu Lazaru u Kosovskoj Mitrovici vodi ka ulici u kojoj se nalazi Privatni kulturni centar „Akvarijus“. Tih 100 kvadrata u kojima građani mogu da pogledaju film, izložbu, čitaju, kupe ili udome knjigu ili jednostavno popiju kafu ove godine slavi deset godina postojanja.
Na ulazu stoji polica iznad koje piše „udomite knjige“. Letos, kada se ovaj prostor pripremao za novu sezonu, police su bile pune. Tada je Miljana Dunđerin, koja je osnovala ovaj PKC zajedno sa svojim suprogom Aleksandrom, rekla da po knjige dolaze i mladi i stariji, te ljudi različitih vera.
Unutra su šarene i različite stolice, kožna garnitura, plavo-beli zidovi na kojima su okačena dela različitih autora koji su boravili na Kosovu, dolazili i odlazili. Jedno od njih je i ulje na platnu pink-bele boje sa natpisom: „Barbi na Kosovu“. Miljana kasnije u razgovoru za „Vreme“ kaže da je to delo Kristine Kljajić koja je bila deo njihove umetničke rezidencije.
Ta rezidencija okuplja stvaraoce iz regiona koji neguju interdisciplinarni savremeni umetnički izraz u oblasti književnosti, likovnih umetnosti, fotografije, filma i muzike.
Na policama su knjige, a deo je i iz njihove književne edicije „Akvarijus“. U pitanju su autori koji žive i rade na Kosovu.
Pored „Akvarijusa“ izložbe i predstave izvode se u galeriji Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, ali i na samom fakultetu. I Evropska kuća organizuje izložbe različitih autora i autorki.
Dunđerin kaže da se kultura u Mitrovici nalazi po ćoškovima, te da je tako bilo i ranije.
„Strašno je, ali istinito. Mi trenutno nemamo nijednu instituciju kulture koja ima svoje prostorije. To je poražavajuće. Nemamo časopise, ne uvozimo knjige, nemamo dnevne novine, nemamo kulturnu scenu, nemamo pozorište, nemamo bioskope. I ono što imamo – to je prazno. Tako da je za mene ‘Akvarijus’ ceo univerzum, i ne samo za mene već i za sve ljude koji su tu uključeni. On nije rezultat pojedinca već mnogo nas”, priča naša sagovornica.
Dodaje da je to jedan „ćošak ovog grada“ i da stvarno ima samo 100 kvadrata. Ali, ukazuje da „Akvarijus“ ima samo fizičke granice, jer da je to „mesto slobode u kome ljudi žele da borave. Prijatno im je, osećaju da ih neko sluša, da su vredni i korisni. To ih privlači da budu u ovom prostoru.”
„Ono što smo započeli, a nismo završili“, naglašava Dunđerin, „jeste da napravimo ovaj grad još boljim mestom za život i to nam baš teško ide. Trudimo se koliko-toliko da ga promenimo”, priča Dunđerin.
Počeli su sa radom tako što je svako doneo ono što je imao kod kuće. „’Akvarijus’ je napravila zajednica“, kaže Miljana.
Ipak, u tih deset godina nešto se jeste promenilo. „Oni koji su učestvovali u pravljenju ‘Akvarijusa’ više ne žive ovde. Ovo je grad iz koga svi odlaze, retko se vraćaju i zbog toga nam je svaka godina kao da smo na početku.”
Dodaje da iza ljudi koji su otišli ostaje „mnogo umetnosti“. „Naš depo je sve veći i veći. To su prostori puni umetničkih artefakata i knjiga. Ta zaostavština jeste legat ovom gradu. Nadam se da će jednog dana to neko prepoznati i uobličiti u neku vrstu malog gradskog muzeja”, priča naša sagovornica.
Menjali su se i političari, kaže Dunđerin, ali se „njihova ideologija, njihovo delovanje ne menja”.
Dodaje da je Mitrovica grad koji je istrpeo toliko loših političkih odluka sa svih strana, „nezavisno da li dolaze iz Beograda, Prištine, Brisela ili neke pete sile“.
„Suština je da ovaj grad i dalje opstaje, ali da i posle svega nema čak ni to pravo da jedno dete može da ode do galerije ili da pogleda predstavu u pozorištu, da ode na neki veliki koncert, da pogleda baletsku predstavu ili ide na balet”, objašnjava Miljana.
A kulturno pravo i pravo na kulturni sadržaj spadaju u osnovna ljudska prava, kao i pravo na slobodu koje u Severnoj Mitrovici takođe manjka.
„Sve civilizacije koje nisu umele da prihvate druge i drugačije su nestale. Svi oni koji su se trudili da budu monoetnični su nestali. Prosto, ovaj svet je davno prošao period kada nešto može da bude sastavljeno jednolično”, kaže Miljana i zaključuje:
„Nezavisno od toga da li ste Srbin ili Albanac ili Rom, kojoj veri pripadate, ako ne naučite da živite sa drugim i drugačijim i da to prihvatite, mislim da je propast ono što nam sledi. To je moje duboko uverenje”.
Najava ministra Nikole Selakovića da će na Kosančićevom vencu biti rekonstruisana uništena zgrada Narodne biblioteke, podsetila je na staro pitanje o korisniku te parcele
Za ovogodišnje radove na manastiru Hilandar, Ministarstvo kulture će odvojiti 138,5 miliona dinara, a zatim i još koliko bude trebalo za početak radova na depou
Baletsko veče „Karmen Svita – Bolero“ u koreografiji Aleksandra Ilića podseća da balet nije samo repertoarska obaveza, već živ organizam koji se preispituje kroz nove generacije igrača
Gradonačelnik Zrenjanina Simo Salapura je najavio da će u zgradi Doma sindikata biti održana izložba o Dragiši Brašovanu, kruna programa Prestonice kulture, iako o tome nije pitao korisnika zgrade
Vlast štancuje kulturu po svojoj meri. Teško umetniku koji ne može da se sabije u taj kalup - rekla je Radmila Stanković ovogodišnja dobitnica nagrade Fondacije Tanja Petrović
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
