Posle godina lova, prošle nedelje uhapšen je Ratko Mladić, čovek koji je postao metafora za ratničku prošlost, ratne zločine i prepreke na krivudavom putu ka EU.
Koliko je meni poznato, bar dve televizije sa najozbiljnijim informativnim programom u Srbiji (RTS i B92) već deset godina imaju pripremljen postupak u slučaju njegovog hapšenja. Za to vreme pripremljeni su prilozi iz biografije, snimci i fotografije, elementarna grafika, novinarske i uredničke procedure, spiskovi gostiju u studiju itd.
U nekoliko navrata postojala su i novinarska dežurstva, kada su glasine i neproverene informacije govorile da se možda sprema hapšenje. Uvek mi je bilo žao tih kolega i koleginica koje sam susretao rano izjutra kada dolazim na svoje pekarske smene.
Na kraju, posle milion teorija, guslarskih pesama, grafita i postera, polemika o heroju i zločincu, posle neuspelih racija na bizarnim mestima – Mladić je uhapšen bez pompe i buke u selu Lazarevu pored Zrenjanina kod rođaka koji se prezivaju, gle čuda – Mladić!
Sve velike istorijske drame, kojima smo toliko skloni – u Srbiji se po pravilu završavaju hiljadama ličnih tragedija. Hiljade porodica koje su pretrpele gubitke u ratu, vojnika, civila, spaljenih kuća i razorenih gradova, izgubljenih komšija i prijatelja, ovom spisku će se pridodati i Ratko Mladić, koji izgleda kao i svi optuženi za ratne zločine kada se pojave u javnosti nakon godina skrivanja. Porodična tragedija, kontroverzna biografija, uništeno zdravlje i duševno rastrojstvo. To je danas karta na koju igra njegova odbrana, to je pričao o starom i bolesnom čoveku kojeg treba pustiti da umre u miru.
TV program (govorim ponovo o B92 i RTS-u) bio je praktično trka dva rivala, gde smo mogli pratiti ko u određenom trenutku ima bolji izvor, ko će se pre dokopati kuće Mladića, snimiti avliju, komšije, dolazak u Specijalni sud ili članove porodice. Uvodnu špicu je pročitao predsednik na vanrednoj konferenciji za novinare, a onda je nastao cirkus.
Od ozbiljnih i zaista važnih stvari izdvajam dokumentarni film „Srebrenička polja smrti„, čija sam oba dela odgledao na RTS-u sve do kasnih sati. Morao sam ponovo da vidim zašto smo u stvari morali da uhapsimo Mladića i suočimo se sa bombardovanjem Sarajeva i genocidom u Srebrenici. Posle svih ovih slika – već danima vidim samo jedan prizor, decu u Potočarima, ograđenu žicom, kojoj se obraća Mladić sa pratnjom. U toj nadrealističnoj sceni sve što vidite jesu ogromne i prestravljene dečje oči, jedan dečak podiže tri prsta, pokušava da umili osvajače, a drugi u rukama drži belog zeca. Otkud taj zec u Potočarima, kako je uopšte preživeo glad izbeglih, taj čudni zec, simbol bespomoćnog straha, ne mogu da izbacim iz glave. U filmu smo videli i čuli ljude iz srpskog sela Kravice (one preživele), koji govore o sličnom pogromu, kada pobednik ne ostavlja iza sebe žive ni ljude, ni stoku, ni kućne ljubimce.
Pošto ovo nisu slike za televiziju i pošto televizija ne može bez senzacije – primat u TV programu dobila je tolika količina trivijalnih tema i detalja, da je napetost postala potpuno estradna. Evo liste onih na koje sam ja naleteo:
Voditeljka TV Prve objašnjava psihološki proces kod Mladića kojim je stvoren anagram njegovog imena??!!
Voditeljka B92 uz grafikon objašnjava koliko nas košta Ratko Mladić (u poređenju sa recimo, Osamom) !!!!
Neimenovani izvor govori kako je hapšenje Ratka Mladića pratio predsednik Tadić neverovatno ličeći na Obamu koji je „live“ pratio likvidaciju Osame!!!!
Neverovatan značaj i usplahireni ton o protestima seljaka u Lazarevu, sa čupanjem kablova, misterioznim „čovekom u odeći sveštenika“ i molebanu za Mladića. Ovde je suštinski mnogo važnije nepostavljeno pitanje o nedostatku policije koja bi zaštitila novinare?!
Urgentna informacija o tome da je Mladić popio lek?!!
Lista zahteva koja sadrži knjige ruskih klasika, jagode, televizor i psihijatrijsku ekspertizu Slavice Đukić–Dejanović!!!!
Samo novinarska mašta može odrediti kraj ovoj paradi apsurda, ali mene posle svih senzacija i svih ekskluzivnih trivijalnosti zanima samo, šta je bilo sa onim dečakom i njegovim zecom, sa svim žrtvama, želim da saznamo imena i sudbinu, a složićete se, za to će biti neophodno suđenje.