foto: ap
U smiraj samo jednog dana, tokom večernjeg bogosluženja, na dva različita kraja sveta, plamen je istovremeno gutao dve velike svetinje – Bogorodičinu crkvu u Parizu i džamiju Al Aksu u Jerusalimu. Katedrala Notr Dam je jedan od najvećih simbola Katoličke crkve, gotske arhitekture i svetske kulturne baštine, a džamija Al Aksa je treće po značaju sveto mesto za muslimane odakle se, po predanju, Muhamed na krilatom konju uzneo na Nebo kako bi video Raj. Građene za večnost, ove dve svetinje bile su do duboko u noć zahvaćene vatrenom stihijom koja je pretila da uništi neke od najznačajnijih građevina naše istorije.
U Srbiji se za požar u Parizu saznalo ubrzo nakon što se desio, a za požar u Jerusalimu nešto kasnije.
Notr Dam je građena sa željom da bude katedralna (saborna) crkva moćnog francuskog kraljevstva. Podizana je tokom bezmalo dva veka, sa mišlju da će monumentalnošću, lepotom i svetošću biti hram duhovnosti i vanvremenske lepote. Brojne su ličnosti zaslužne za gradnju Crkve Presvete Bogorodice, počev od episkopa pariskog Mavrikija koji je položio kamen-temeljac 1163. godine. Ni na čemu se nije štedelo kada su u pitanju bile njena impozantna veličina, raskošna unutrašnjost, spoljašnja i unutrašnja dekoracija. Samo za izradu drvene krovne konstrukcije tokom prvih godina njene izgradnje posečeno je oko dvadeset hektara najbolje šume, oko trinaest hiljada stabala. U vreme seče ta su stabla bila stara između četiri i pet stotina godina, što znači da su bila posađena u doba cara Karla I Velikog.
Iako nije najstarija gotička katedrala (to je ona podignuta u Sen Deniju), pariska Crkva Presvete Bogorodice s vremenom je postala simbol gotičkog stila u arhitekturi i umetnosti. Hram je petobrodna građevina zbijene osnove, dug 130, širok 48, a visok 36 metara. Potporni lukovi i stubovi koji sa svih strana okružuju građevinu raspoređeni su u više redova, u vidu kaskada, i nose glavni deo konstrukcije. Dvostruki deambulatorijum svoda nadovezuje se neposredno na bočne brodove i kratkim transeptom samo neznatno prelazi širinu fasade što crkvi daje oblik upisanog latinskog krsta.
Zapadno pročelje samoga hrama (u gotičkom stilu, sa karakteristikama vertikalizam unutrašnjeg prostora i velikim prozorima ispunjenim vitražima) uokviruju dva zarubljena tornja. Kako strelasti završeci na kulama (uobičajeni u gotici) nisu nikada bili izvedeni, obe kule se završavaju terasastom krovnom konstrukcijom. Snagu kula ojačavaju potporni stubovi na njihovim uglovima, deleći pročelje na tri glavna dela. Deo zapadnog pročelja sa skulpturama teško je oštećen u vreme Francuske revolucije. Tri portala na glavnom ulazu u crkvu raskošno su dekorisana kamenom plastikom. Unutrašnjost hrama je bogato dekorisana skulpturama, nadgrobnim spomenicima i crkvenim mobilijarom, a svetlost u raznim bojama prodire kroz raznobojne vitraže što bogomolji daje posebnu mističnost.
U riznici se čuvaju brojni i neprocenjivo vredni istorijski, verski i umetnički artefakti. Tu je jedna od najvećih i najznačajnijih hrišćanskih svetinja, Hristov trnov venac kojim je, navodno, kao „car judejski“, bio „okrunjen“ u momentu svog raspeća u Jerusalimu.
U vekovima svoga trajanja, Notr Dam je postala svedokom brojnih sudbonosnih događaja – krunisanja, pobuna, ratova, revolucija, rušilačkog nagona čoveka, ali i perioda obnavljanja i stvaranja. U njoj je obavljeno ukupno dvadeset pet krunidbenih svečanosti francuskih vladara. U njoj je krunisan i car Napoleon I.
Notr Dam je plamtela kao i ne tako davno Hilandar, dvorac Vindzor, Nacionalni muzej Brazila ili druge dragocenosti svetskog kulturnog nasleđa. Požar je izbio u vreme početka svečanosti pred Uskrs.
„Vreme“ je imalo uvid u zahtev u kojem Bibliotekarsko društvo Srbije upozorava da OOPR protivzakonito vodi autorska prava pisaca, a i da nije osnovan po zakonu. OOPR na to oštro odgovara
Istorija je piščeva osnovna preokupacija, stopljena sa književnošću. Ne postoji svrsishodna i velika Istorija sa velikim slovom – postoji više malih, fragmentiranih istorija u kojima se okuplja nekakav smisao kroz mnoštvo delova: ”tek ponešto postaje istorija. A sve munjevito postaje prošlost: ‘senka senka, a potom ništaʼ”. To razgrađivanje, a zatim “lepljenje” priče je važan postupak Petkovićeve poetike, njegove istoriografske metafikcije, koju bismo jednostavnije mogli nazvati igrom, maštarijom, fantastikom
Sentiš-putešestvije jubilarnog BJF završilo se s manjom flekom, ali uspešno: svi ispoštovani, publika brojnija i mlađa no ranije
Ovaj Abasijev film je, čini se, dovoljno iskren i promišljen pokušaj da ukloni Trampove šake sa lica, i onda što uverljivije prikaže portret čoveka koji i kada sam pati, ne odustaje od mogućnosti (a koja nije tek odraz alfamužjačkih i kompetitivnih poriva) da patnju nanese i drugima, makar oni spadali i u krug njegovih najbližih “satelita”
Ksenija Radulović:
Otvaranje granica – stručna recepcija Bitefa u Srbiji;
Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, 2023.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
