Film iranskog reditelja Džafara Panahija o korupciji u Iranu, osvojio je „Zlatnu palmu“ Filmskog festivala u Kanu. Panahi je nekoliko puta hapšen zbog svog stvaralaštva
Iranski reditelj i disident Džafar Panahi osvojio je Zlatnu palmu na 78. Međunarodnom filmskom festivalu Kanu za ostvarenje „Bila je to samo nesreća“, koji je snimljen u tajnosti.
Ovo je njegova druga „Zlatna palma“.
Panahi, koji je nekoliko puta hapšen u Iranu zbog svog filmskog stvaralaštva, poslednji put je lično prisustvovao festivalu 2003. godine, kada je film „Grimizno zlato“ prikazan u kategoriji „Izvestan pogled“.
Hapšenja
Godine 2010. Panahije uhapšen zajedno sa svojom ćerkom, suprugom i 15 prijatelja i iako su brojna umetnička udruženja i organizacije filmskih stvaralaca i boraca za ljudska prava ovom reditelju dale tada podršku osuđen je na šest godina zatvora i dvadesetogodišnju zabranu režiranja filmova, pisanja scenarija, davanja intervjua, kao i napuštanja zemlje osim zbog medicinskog lečenja ili hodočašća u Meku.
Dok je čekao ishod žalbe, Panahi je snimio dokumentarac „Ovo nije film“ u formi video-dnevnika, koji je prokrijumčaren iz Irana na USB-u sakrivenom u torti i prikazan na Filmskom festivalu u Kanu 2011. godine.
Na 63. Berlinskom filmskom festivalu za film „Zatvorena zavesa“ osvojio je Srebrnog medveda za najbolji scenario, a na 65. Belrlinalu , njegov „Taksi“ osvojio je Zlatnog medveda za najbolji film.
Film o korupciji
“Bila je to samo nesreća“ je dilm o korupciji u Iranu, a prati Vahida, koji jedne večeri na putu udari i ubije psa, a šteta načinjena na automobilu ga odvodi do garaže gde sreće čoveka za kojeg veruje da ga je mučio u zatvoru.
Reditelj je u Kanu posle primanja nagrade rekao da je najvažnija stvar – sloboda njegove zemlje.
Panahi je najavio da će se vratiti kući posle Kanskog festivala uprkos riziku od nepovoljne reakcije vlasti.
Ostale nagrade
Gran pri, druga najznačajnija nagrada posle Zlatne palme, dodeljena je filmu „Sentimentalna vrednost“ norveškog reditelja Joakima Trira.
Brazilski politički triler „Tajni agent“ doneo je Kleberu Mendosi Filjoi nagradu za najboljeg režisera, dok je Vagner Mura priznat kao najbolji glumac, a nagrada za najbolju glumicu pripala je Nadiji Meliti za film „Mala sestra“, dramu o odrastanju u režiji Hafsije Herzi.
Filmovima „Sirat“ francusko-španskog reditelja Olivera Laksa i „Zvuk pada“ Maše Šilinski dodeljena je zajednička nagrada žirija, a braća Žan-Lik i Pjer Darden iz Belgije osvojili su nagradu za najbolji scenario za delo „Mlade majke“.
Nagrada za najbolji debitantski film pripala je Hasanu Hadiju za irački film „Predsednikova torta“, dok je Zlatnu palmu za najbolji kratki film osvojio „Drago mi je što si sada mrtav“ Tavfika Barhoma.
Nagrada „Pavle Vuisić“ za životno delo dodeljena je Tanji Bošković. Istovremeno, Ministarstvo kulture nije odobrilo novac Udruženju filmskih glumaca Srbije za tu nagradu
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je učešće 23 filma na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
