Film iranskog reditelja Džafara Panahija o korupciji u Iranu, osvojio je „Zlatnu palmu“ Filmskog festivala u Kanu. Panahi je nekoliko puta hapšen zbog svog stvaralaštva
Iranski reditelj i disident Džafar Panahi osvojio je Zlatnu palmu na 78. Međunarodnom filmskom festivalu Kanu za ostvarenje „Bila je to samo nesreća“, koji je snimljen u tajnosti.
Ovo je njegova druga „Zlatna palma“.
Panahi, koji je nekoliko puta hapšen u Iranu zbog svog filmskog stvaralaštva, poslednji put je lično prisustvovao festivalu 2003. godine, kada je film „Grimizno zlato“ prikazan u kategoriji „Izvestan pogled“.
Hapšenja
Godine 2010. Panahije uhapšen zajedno sa svojom ćerkom, suprugom i 15 prijatelja i iako su brojna umetnička udruženja i organizacije filmskih stvaralaca i boraca za ljudska prava ovom reditelju dale tada podršku osuđen je na šest godina zatvora i dvadesetogodišnju zabranu režiranja filmova, pisanja scenarija, davanja intervjua, kao i napuštanja zemlje osim zbog medicinskog lečenja ili hodočašća u Meku.
Dok je čekao ishod žalbe, Panahi je snimio dokumentarac „Ovo nije film“ u formi video-dnevnika, koji je prokrijumčaren iz Irana na USB-u sakrivenom u torti i prikazan na Filmskom festivalu u Kanu 2011. godine.
Na 63. Berlinskom filmskom festivalu za film „Zatvorena zavesa“ osvojio je Srebrnog medveda za najbolji scenario, a na 65. Belrlinalu , njegov „Taksi“ osvojio je Zlatnog medveda za najbolji film.
Film o korupciji
“Bila je to samo nesreća“ je dilm o korupciji u Iranu, a prati Vahida, koji jedne večeri na putu udari i ubije psa, a šteta načinjena na automobilu ga odvodi do garaže gde sreće čoveka za kojeg veruje da ga je mučio u zatvoru.
Reditelj je u Kanu posle primanja nagrade rekao da je najvažnija stvar – sloboda njegove zemlje.
Panahi je najavio da će se vratiti kući posle Kanskog festivala uprkos riziku od nepovoljne reakcije vlasti.
Ostale nagrade
Gran pri, druga najznačajnija nagrada posle Zlatne palme, dodeljena je filmu „Sentimentalna vrednost“ norveškog reditelja Joakima Trira.
Brazilski politički triler „Tajni agent“ doneo je Kleberu Mendosi Filjoi nagradu za najboljeg režisera, dok je Vagner Mura priznat kao najbolji glumac, a nagrada za najbolju glumicu pripala je Nadiji Meliti za film „Mala sestra“, dramu o odrastanju u režiji Hafsije Herzi.
Filmovima „Sirat“ francusko-španskog reditelja Olivera Laksa i „Zvuk pada“ Maše Šilinski dodeljena je zajednička nagrada žirija, a braća Žan-Lik i Pjer Darden iz Belgije osvojili su nagradu za najbolji scenario za delo „Mlade majke“.
Nagrada za najbolji debitantski film pripala je Hasanu Hadiju za irački film „Predsednikova torta“, dok je Zlatnu palmu za najbolji kratki film osvojio „Drago mi je što si sada mrtav“ Tavfika Barhoma.
U Beogradu je medijsku i javnu pažnju okupiralo Narodno pozorište, pa se ne primećuje da ostala pozorišta ove sezone imaju po jednu do dve premijere, a to je tačan pokazatelj položaja kulture u ovoj Srbiji
Emisija „Ode ponedeljak“ Dejana Cukića skinuta je sa programa Radija 202 zato što je ovaj muzičar odnedavno u penziji
Upravni odbor je odlučio da ne produži ugovore za tri emisije rađene kao inostrane franšize kako bi napravio mesta za nove projekte, dok Vladimir Kecmanović više neće uređivati Kulturno-umetnički program
U Muzeju devedesetih izložba logotipa i vizuelnih identiteta Jugoslavije „Yugo.logo“ vraća u vreme kad je dizajn oblikovao svakodnevnicu
„Mala Frida“ je četvrta premijera Malog pozorišta „Duško Radović“ ove sezone. Ostala beogradska pozorišta su realizovala jednu do dve
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
