foto: a. anđić
Koncertom Damira Imamovića u Beogradu potvrđeno je da kovanica neosevdah poseduje pravi sadržaj i pun smisao. Nedžad i Zaim imaju se čime ponositi
Kao što nam politika i inače – u nenormalnosti na koju smo godinama svikli – zagušuje sve pore života, tako svakog drugog proleća zlom sezonskom srećom festivale Guitar Art i Todo Mundo pritisne tmasta senka izbornog košmara. Prošlog vikenda peto izdanje World Music festivala Todo Mundo jeste zapalo u izbornu tišinu, ali i – nezasluženo – na margine događaja/vesti. Ustaljen kao 2-dnevni događaj u velikoj dvorani Doma omladine, zadržao je snižene cene ulaznica (500-800d.), neobavezan konceptom, sloganom i/li dominantnom zemljom porekla muzike/izvođača, i imao je i nekoliko pažnje vrednih ‘gravitirajućih’ koncerata i radionica u drugim prostorima i okolnim danima, s besplatnim ulazom.
NA KEMENČETU: U subotu uveče, s pristojno popunjenih sedišta, neuništivi deo publike alter-festivala Ring Ring i još neki radoznalci prvo su pažljivo pratili nastup Šervina (Shervin) Mohajera iz Irana, majstora na tamošnjem tradicionalnom žičanom instrumentu kemenče (kamanche; preteča violine – 4 žice, okruglo telo). Akademski obrazovan i kasnije profesor na teheranskom konzervatorijumu, kome nisu strane ni klasične i moderne forme, malo poznatu izvornu iransku muziku solo-nastupima predstavlja širom sveta, povremeno koristeći i alt-kemenče napravljen po njegovim instrukcijama. Jasnim, prodornim zvukom i povremeno vratolomnim prstometom i ‘nepravilnim’ gudanjem podsetio nas je na ćemaniste pa i gajdaše istočne i južne Srbije. Podsetio? Nesumnjive podudarnosti melodija zazeble su pomišlju da ni to po budžacima ove zemlje nije sasvim naše. A lako je Irancima, kod njih ženama nije dozvoljeno scensko nastupanje u javnosti, pa se muški lako usredsrede na muziku.
Za prvobitnim triom Damira Imamovića svakako postoji žal u Beogradu, jer je ta postava i svingovala i naravno neraskidivo vezana s njegovim prvim gostovanjima ovde. Srećom nam je čest gost pa i uživo pratimo njegov razvoj, te nam je sad premijerno predstavio svoj aktuelni sastav Sevdah Takht, u kome su (umesto kontrabasa) bas-gitara i (nedavno dodata) violina. A ‘predpremijerno’ važi za znatan deo izvedenog materijala – s upravo izlazećeg, drugog albuma ovog benda Dvojka, sa cenjenom etiketom Glitterbeat – kao Lijepi Meho, i gotovo epske Tambur i Opio se mladi Jusuf–beg.
NEOSEVDALIJA: Prvo iznenađenje bilo je da Damir na bini uopšte nije imao gitaru, nego se dičio instrumentom koji su bosanske sazlije napravile po njegovoj narudžbini. Po izgledu i zvuku na putu od akustične gitare natrag ka sazu naravno, obrisima podsećajuči i na lautu/lutnju, najpravilnije je starinski zvati ga (kao i vlasnik) tambur. Reski, plići ton bez problema je nadopunjen diskretnim, ali obuzimajućim basiranjem Ivana Mihajlovića, koji u Beogradu svira sa Naked, Svi na pod, Menson Benson. Ritam-sekciju zaokružuje perkusionista Nenad Kovačić iz Zagreba, takođe uposlen u nekoliko bendova. Sve to, neretko dubokih tamnih sazvučja, protkano je violinskom srmom Sarajke Ivane Đurić, potpuno do mere da je nekoliko numera Imamović izveo samo kao pevač, ostavljajući tambur po strani. Pojednostavljenog poređenja radi, Teško meni jadnoj u Saraj’vu samoj pravi je bliskoistočni bluz, a šaljiva Star se Ćurčić pomamio – bliskoistočni kantri.
Drugo, takođe prijatno iznenađenje je dalji napredak Imamovićeve vokalne tehnike, naročito u visokom registru koji i inače tanano, nazalno izvođenje sevdaha dodatno feminizira; uostalom, i Damir mnoge stihove peva zadržavajući ih u ženskom rodu. Treće, posle pažljivih obrada i rekonstrukcija sevdah-standarda, znalačkih nadogradnji, uglazbljivanja starih lirskih zapisa, prirodno je došlo i do autorskih radova D. Imamovića u istom maniru – kao što su gorepomenute tačke s novog albuma, i Sarajevo – pa će po izlasku Dvojke sigurno biti polemika. (Koje je Damir jednostavno mogao izbeći da se nigde nije potpisao, i čistunci ne bi ni primetili ‘novokomponovano’.)
U međuvremenu, Razbolje se lijepa Hajrija, Lijepa Mara, Uzbrdo je mene bole none, Sen Gidi Sarhos – sve u svedenom trajanju, bez solističkog istrčavanja, i Imamovićeva bosansko-šarmerska konferansa uglačana nadnacionalnim šlifom doprineli su da topao prijem koncerta preraste u zahtev za bis. Je li rano maestralno izvode stojeći pevač Damir i instrumentalni trio, da bi šumadijsku Oj livado, rosna travo posevdalisao u akapela verziji.
Kovanica neosevdah dobija pravi sadržaj i pun smisao. Nedžad i Zaim imaju se čime ponositi.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ako se akcije brzopoteznog postavljanja barikada i blokada istovremeno na mnogo lokacija i povlačenja kada dođe policija nastave, režim je nagrabusio
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
