arhitekta, 1923–2005.
Šezdesetih godina prošlog veka na konkursu za arhitektonsko rešenje Muzeja savremene umetnosti pobedili su Ivan Antić i Ivanka Raspopović. Kada je počela izgradnja, kuća i njeni autori bili su meta brojnih zlobnih komentara i neukusnih šala. Ali, kao što to u bajkama, a ponekad i u životu biva, ružno pače postalo je labud. Beogradski Muzej savremene umetnosti, jedno od najznačanijih dela ovdašnje arhitekture druge polovine XX veka, najčešće je publikovan u stranoj i domaćoj stručnoj štampi. Autorima su, pre 40 godina, na dan otvaranja Muzeja uručene, tada prestižne, Oktobarske nagrade za arhitekturu.
Tandem Antić–Raspopović deset godina kasnije projektovao je i Spomen muzej u Šumaricama. Ivan Antić je u Beogradu projektovao zgradu Televizije Beograd sa Domom pionira i Malim pozorištem „Duško Radović“, Sportski centar „25. maj“, Dom sportova „Pinki“, zgradu republičkog SUP-a, poslovnu zgradu Jugopetrola sa hotelom Hajat, Olimpijski bazen na Poljudu u Splitu… Njegova arhitektura svedena je i jednostavna, detalji perfektno izvedeni. O jedinom akademiku među arhitektama profesor Miloš Perović je napisao: „Za njega arhitektura postoji samo dok je za crtaćom tablom ili na gradilištu, a to se odvija skoro preko celog dana. On živi za proces građenja. Kada je zgrada jednom završena, on za nju gubi svaki dalji interes.“
U intervenciji NATO-a 1999. direktno su pogođene zgrade republičkog MUP-a i beogradske televizije u Takovskoj ulici, a oštećen je Muzej savremene umetnosti na Ušću. Antić je to hladnokrvno prokomentarisao: „Rat je, a u ratu se ruše kuće.“
Na beogradskom Arhitektonskom fakultetu predavao je projektovanje.
Ove subote je u Muzeju savremene umetnosti otvorena izložba crteža arhitekata iz zbirke zagrebačko-ljubljanskog časopisa „Oris“. U ponedeljak smo saznali da je te subote zauvek otišao arhitekta Ivan Antić.
Ova predstava sasvim odgovara trenutnoj duhovnoj klimi ne samo Novog Sada već cele Srbije (a možda i regiona). Postoji taj snažan osećaj otuđenosti od krupnih političkih promena i osećanje da običan čovek u tim velikim previranjima može biti samo žrtva i da običan građanin na političke smene ne može nikako da utiče, kao što ne može da utiče na to da li će padati kiša ili sneg
Ukupno uzev, Izolacija je sasvim funkcionalan kamerni triler, do izvesne mere osujećen ograničenim budžetom, ali sa konceptom koji ta ograničenja pokušava da premosti
Kristian Novak: Slučaj vlastite pogibelji; Književna radionica Rašić, Beograd, 2023.
Opraštajući se od nas, The Cure su snimili album koji predstavlja emotivni klimaks njihove karijere
Vodeća evropska mreža civilnog društva za kulturno nasleđe Evropa Nostra kandidovala je kompleks Generalštaba za program „7 Najugroženijih“, zbog planova srpske vlasti da ga sruši
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
