Foto: FoNet
Šapić nema ingerencije da zabranjuje festival. Mi verujemo u razgovor i saradnju, a ne u osvetu koju zastupa gospodin Šapić, kaže Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava povodom Šapićeve izjave da gradska uprava neće davati nijednu saglasnost za održavanje festivala „Mirdita, dobar dan“
„Aleksandar Šapić nema ingerencije da zabranjuje neki festival, to po zakonu može samo MUP ako proceni da to zahteva bezbednosna situacija“, kaže za „Vreme“ Sofija Todorović programska direktorka Inicijative za ljudska prava, organizatora festivala „Mirdita dobar dan“, a povodom današnje izjave predsednika Privremenog organa Beograda da gradska uprava neće davati nijednu vrstu saglasnosti za održavanje ovog festivala.
Sofija Todorović kaže da u izjavi Aleksandra Šapića ima niz neistina.
„Na primer, primedba o javnom prostoru – naš program je godinama u privatnim prostorima zato ni jedna institucija nije htela ili smela da nas primi iako naš festival skuplja ljude i propagira zajedništvo. Naš program je u duhu realnosti odnosa između Beograda i Prištine u kojoj sarađujemo ma kakva da je ta realnost. Mi verujemo u razgovor i saradnju, a ne u osvetu koju zastupa gospodin Šapić.“
Sofija Todorović kaže da je neverovatno da on „i debate koje organizujemo pominje u negativnom kontekstu, iako one vode ka saradnji i miru“ i podseća da je „Mirdita, dobar dan” jedinstvena platforma za kulturnu razmenu, kao i dijalog o važnim pitanjima koja se izbegavaju i zanemaruju.
„Kako se drugačije rešavaju sporovi i nesuglasice ako ne dijalogom? Zašto Šapić isto tako ne reaguje na razgovore koje vode vlasti Beograda i Prištine, da li zato što odnosi dve države mogu da budu samo onakvi kakve nam oni nude? Da li hoće da kaže da samo jedna vrsta ljudi može da garantuje mir?“
Pita „da li se Šapićeva izjava uklapa u slogane vlasti ’Beograd je svet’ i ’Beograd otvorenog srca’? Ili, ako je Kosovo Srbija, zašto bilo kome može da smeta da u Beogradu pričamo o Kosovu i da promovišemo kulturu tog područja?“
Jedna od najvećih Šapićevih argumenata protiv „Mirdite“ je termin, festival se održava od 27. do 29. juna, dakle na Vidovdan. Sofija Todorović kaže da se festival uvek održava u maju, ali da su ga sad „treći put pomerali i prilagođavali raznim datumima. Više ne možemo, zato što je izuzetno teško uskladiti termine 50 učesnika i svih saradnika i organizatora festivala.“
Sofija Todorović navodi i da ministarka porodice Milica Đurđević Stamenkovski takođe govori neistine „ili nije informisana, pa kaže da mi ne možemo u Prištini da organizujemo festival. To nije tačno, prošle godine bili smo u Prištini, a 3. maja tamo su ljudi palili sveće za ubijene u dva masakra. Ministarka porodice, umesto da spaja ljude, širi razdor i mržnju.“
„Mirdita je moćan alat za premošćivanje jaza između dveju kultura i pozivamo sve da nam se u tome pridruže“, kaže Sofija Todorović.
Festival „Mirdita, dobar dan“ se u Beogradu održava od 2014. godine. Tokom čitave decenije pratili su ga protesti desničarskih organizacija i partija u Srbiji koji su pokušavali da spreče njegovo održavanje i tražili od vlasti da zabrane ovu manifestaciju.
Organizatori festivala „Mirdita, dobar dan“ su nevladine organizacije Inicijativa mladih za ljudska prava, Građanske Inicijative i Forum ZFD i organizacija Integra sa Kosova.
Kako kažu, Festival će i ove, kao i prethodnih godina, predstavljati spoj umetnosti, savremene kulturne scene, ali i pokretanja važnih pitanja koja se tiču prošlosti i budućnosti u vremenima koja predstavljaju veliki izazov za odnose Srbije i Kosova.
Ovo, 11. izdanje Festivala počeće 27. juna u 19:30 u „Dorćol Platzu” predstavom „Otac i otac“ kosovskog dramaturga Jetona Neziraja, u režiji Kuštrima Koljićija.
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
