Američka carina je zaplenila pošiljku slovenačkog časopisa "Stripburger" zbog stripova Bojana Redžića Redže i Pitera Kupera, objavljenih u ovoj reviji
Nedavno je američka carina obavestila izdavačku kuću Top Shelf (inače jednog od vodećih izdavača i distributera alternativnog stripa) da je došlo do zaplene poštanske pošiljke u kojoj su se nalazili primerci slovenačkog časopisa „Stripburger“. Zaplena je obrazložena činjenicom da su u dva primerka ovog lista pronađeni stripovi koji, prema proceni carinskog službenika, predstavljaju „očigledno piratizovanje materijala koji je podložan zakonu o autorskim pravima“. Prva sporna strip storija pod nazivom Moj stub, objavljena je na srpskom jeziku, i delo je beogradskog strip crtača Bojana Redžića Redže. Na svega nekoliko sličica, u okviru priče koja zauzima osam stranica lista, pojavljuju se likovi iz popularnog stripa Peanuts (Čarli Braun), među kojima i Snupi, kojeg je autor prikazao kako, baš u skladu sa svojom psećom prirodom, urinira na stub od dalekovoda oko kojeg se priča vrti. U pitanju je izdanje „Stripburgera“ iz 1994. godine, a koje je bilo poslato kao poklon američkom izdavaču, zajedno sa primercima seta od dvanaest mini stripova „Miniburger“, koji nije bio sporan (a u kojem su, slučajno, takođe bili zastupljeni neki od strip crtača iz Srbije i Crne Gore, što nije čudno s obzirom na to da ovdašnji crtači već godinama uspešno sarađuju sa ljubljanskim izdavačem). Inače, Bojan Redžić je objavio nekoliko albuma u našoj zemlji – šira publika ga možda zna i po šaljivim dopisnicama koje je dizajnirao, a koje su bile distribuirane na poštanskim šalterima – a strip storija Moj stub objavljena je i u autorovoj kolekciji stripova Antikviteti. Inače, Redžić je u međuvremenu napustio strip, i trenutno živi i radi u Kanadi.
Druga storija koja je u američkoj zapleni označena kao problematična delo je poznatog američkog strip crtača Pitera Kupera, objavljeno u „Stripburgeru“ br. 37, u aprilu 2004. U priči naslovljenoj Richie Bush, Kuper je satirički prikazao članove američkog kabineta (uključujući i samog predsednika Buša, razume se) kao izvitoperenu verziju junaka iz dečijeg stripa Richie Rich (prema strip serijalu izdavačke kuće Harvey Comics, proslavljene stripovima i animiranim filmovima o Kasperu, dobrom duhu). Priča je prvobitno bila objavljena u obliku mini stripa, koji je moguće nabaviti u bolje opremljenim strip prodavnicama u Americi, kao i u njujorškom strip časopisu „World War 3 Illustrated“ ( Treći svetski rat u slikama), čiji je Kuper urednik, i nijedno od ova dva izdanja nije naišlo na reakciju državnih službi. Reprint ovog stripa, objavljen u ljubljanskom časopisu, međutim, očito je zapao za oko „Ilije Čvorovića“ sa američke carine, tako da je Top Shelf bio prisiljen da pokrene pravni postupak po ovom pitanju. Slučaj je dobio na publicitetu već i zbog toga što je o čitavoj stvari Piter Kuper (inače poznat po svojim politički angažovanim radovima) diskutovao na radio-emisiji „Deadline Live“, koju prenose radio-stanice na čitavom području SAD.
Ovo, razume se, nije prvi put da američki (kao i jednako „ozloglašeni“ kanadski carinici) zaplenjuju pošiljke sa stripovima koje procene „nedoličnim“, „pornografskim“, ili, kao u ovom slučaju, „spornim po zakonu o autorskim pravima“. Postoji čak i organizacija Fond za pravnu zaštitu strip produkcije (CBLDF), koja se već godinama bavi ovakvim pitanjima, i oni su se oglasili povodom „slučaja ‘Stripburger’“, izjavivši da je“ carinska služba prekoračila svoja ovlašćenja“. Takođe, istaknuto je da „navedeni stripovi ne izlaze iz prihvatljivih granica parodije, tako da nije verovatno da bi čitaoci mogli taj sadržaj zabunom da prepoznaju kao delo koje je zaštićeno zakonom o autorskim pravima“.
Nakon svega, čitav slučaj je bez sumnje doprineo da se o časopisu „Stripburger“ još više čuje u Americi – oni su, pre neku godinu, na najznačajnijem evropskom strip festivalu u francuskom gradu Angulemu već poneli laskavu titulu „najboljeg fanzina“.
Što se birokratije na američkoj carini tiče, kao što reče jedan od prekobarskih strip poslenika, “ dobro je da su naučili da prepoznaju strip junake, ali možda bi bilo previše da još znaju da raspoznaju parodiju“.
Ministarstvo kulture ne obraća pažnju na zahteve muzičara Beogradske filharmonije koji ulaze u treću nedelju štrajka, a devet ustanova među kojima je sedam muzeja počelo je trodnevni štrajk
Skupština grada Beograda imenovala je članove odbora sedam glavnih festivala u gradu. Na čelu Odbora Festa je Dušan Kovačević
Devet ustanova kulture koje su na budžetu državne i gradske vlasti, najavile su štrajk od 17. do 19. maja tražeći urgentno ispunjenje studentskih zahteva, ali i bezuslovnu depolitizaciju ustanova kulture
Beogradski irski festival predstavlja dve predstave: dirljivu priču o beskućniku koji je izgubio razum, i muzički teatar o ulozi pamćenja i muzike u oblikovanju ličnosti
Izdavači dva najveća udruženja, UIKS i UPIS, i nezavisni izdavači traže da Ministarstvo kulture poništi konkurs za otkup knjiga bibliotekama, između ostalog i zato što fsvorizuje samo jedno, ćirilično pismo
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
