Američka carina je zaplenila pošiljku slovenačkog časopisa "Stripburger" zbog stripova Bojana Redžića Redže i Pitera Kupera, objavljenih u ovoj reviji
Nedavno je američka carina obavestila izdavačku kuću Top Shelf (inače jednog od vodećih izdavača i distributera alternativnog stripa) da je došlo do zaplene poštanske pošiljke u kojoj su se nalazili primerci slovenačkog časopisa „Stripburger“. Zaplena je obrazložena činjenicom da su u dva primerka ovog lista pronađeni stripovi koji, prema proceni carinskog službenika, predstavljaju „očigledno piratizovanje materijala koji je podložan zakonu o autorskim pravima“. Prva sporna strip storija pod nazivom Moj stub, objavljena je na srpskom jeziku, i delo je beogradskog strip crtača Bojana Redžića Redže. Na svega nekoliko sličica, u okviru priče koja zauzima osam stranica lista, pojavljuju se likovi iz popularnog stripa Peanuts (Čarli Braun), među kojima i Snupi, kojeg je autor prikazao kako, baš u skladu sa svojom psećom prirodom, urinira na stub od dalekovoda oko kojeg se priča vrti. U pitanju je izdanje „Stripburgera“ iz 1994. godine, a koje je bilo poslato kao poklon američkom izdavaču, zajedno sa primercima seta od dvanaest mini stripova „Miniburger“, koji nije bio sporan (a u kojem su, slučajno, takođe bili zastupljeni neki od strip crtača iz Srbije i Crne Gore, što nije čudno s obzirom na to da ovdašnji crtači već godinama uspešno sarađuju sa ljubljanskim izdavačem). Inače, Bojan Redžić je objavio nekoliko albuma u našoj zemlji – šira publika ga možda zna i po šaljivim dopisnicama koje je dizajnirao, a koje su bile distribuirane na poštanskim šalterima – a strip storija Moj stub objavljena je i u autorovoj kolekciji stripova Antikviteti. Inače, Redžić je u međuvremenu napustio strip, i trenutno živi i radi u Kanadi.
Druga storija koja je u američkoj zapleni označena kao problematična delo je poznatog američkog strip crtača Pitera Kupera, objavljeno u „Stripburgeru“ br. 37, u aprilu 2004. U priči naslovljenoj Richie Bush, Kuper je satirički prikazao članove američkog kabineta (uključujući i samog predsednika Buša, razume se) kao izvitoperenu verziju junaka iz dečijeg stripa Richie Rich (prema strip serijalu izdavačke kuće Harvey Comics, proslavljene stripovima i animiranim filmovima o Kasperu, dobrom duhu). Priča je prvobitno bila objavljena u obliku mini stripa, koji je moguće nabaviti u bolje opremljenim strip prodavnicama u Americi, kao i u njujorškom strip časopisu „World War 3 Illustrated“ ( Treći svetski rat u slikama), čiji je Kuper urednik, i nijedno od ova dva izdanja nije naišlo na reakciju državnih službi. Reprint ovog stripa, objavljen u ljubljanskom časopisu, međutim, očito je zapao za oko „Ilije Čvorovića“ sa američke carine, tako da je Top Shelf bio prisiljen da pokrene pravni postupak po ovom pitanju. Slučaj je dobio na publicitetu već i zbog toga što je o čitavoj stvari Piter Kuper (inače poznat po svojim politički angažovanim radovima) diskutovao na radio-emisiji „Deadline Live“, koju prenose radio-stanice na čitavom području SAD.
Ovo, razume se, nije prvi put da američki (kao i jednako „ozloglašeni“ kanadski carinici) zaplenjuju pošiljke sa stripovima koje procene „nedoličnim“, „pornografskim“, ili, kao u ovom slučaju, „spornim po zakonu o autorskim pravima“. Postoji čak i organizacija Fond za pravnu zaštitu strip produkcije (CBLDF), koja se već godinama bavi ovakvim pitanjima, i oni su se oglasili povodom „slučaja ‘Stripburger’“, izjavivši da je“ carinska služba prekoračila svoja ovlašćenja“. Takođe, istaknuto je da „navedeni stripovi ne izlaze iz prihvatljivih granica parodije, tako da nije verovatno da bi čitaoci mogli taj sadržaj zabunom da prepoznaju kao delo koje je zaštićeno zakonom o autorskim pravima“.
Nakon svega, čitav slučaj je bez sumnje doprineo da se o časopisu „Stripburger“ još više čuje u Americi – oni su, pre neku godinu, na najznačajnijem evropskom strip festivalu u francuskom gradu Angulemu već poneli laskavu titulu „najboljeg fanzina“.
Što se birokratije na američkoj carini tiče, kao što reče jedan od prekobarskih strip poslenika, “ dobro je da su naučili da prepoznaju strip junake, ali možda bi bilo previše da još znaju da raspoznaju parodiju“.
Često vežbom i srčanošću nadomestimo to što nismo profesionalni muzičari. Jedno je kad si profesionalni muzičar... To je kao kad igraš fudbal ispred zgrade, a ne na Vembliju. Mnogo je siroviji, življi, energičniji ispred zgrade, ima više grešaka, nije prefinjen ni matematički precizan. Međutim, to mu daje ono bez čega ne bi bilo fudbala
Jasno je da su 59. Bitef i drugi Ne: Bitef dva pristupa pitanju kako ovaj festival može ići dalje, ali oba su teško održiva na duge staze. Bitef bez umetnika značajnih u svetskom kontekstu i sa polupraznim salama ne može biti festival od najvećeg evropskog značaja. S druge strane, veliki međunarodni festival bez finansiranja teško može da opstane. Možda se nalazimo na korak od gubitka Bitefa. To bi bila ogromna šteta i nepravda prema budućim generacijama naših gledalaca i umetnika, koji treba na domaćim scenama da vide najbolje od najboljeg u evropskoj i svetskoj produkciji
Pedeseti album Neila Younga nastavlja tragovima nekih od njegovih najboljih i najuspešnijih izdanja – akustičnih remek-dela Harvest i Harvest Moon – nudeći dirljivo sročen epilog jedne neverovatne karijere
Od nemila do nedraga, slogan jubilarnog Festivala evropske poezije, ujedno je i opis proteklih 20 godina ove manifestacije zbog koje su u Beograd dolazili značajni pesnici Evrope
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
