Američka carina je zaplenila pošiljku slovenačkog časopisa "Stripburger" zbog stripova Bojana Redžića Redže i Pitera Kupera, objavljenih u ovoj reviji
Nedavno je američka carina obavestila izdavačku kuću Top Shelf (inače jednog od vodećih izdavača i distributera alternativnog stripa) da je došlo do zaplene poštanske pošiljke u kojoj su se nalazili primerci slovenačkog časopisa „Stripburger“. Zaplena je obrazložena činjenicom da su u dva primerka ovog lista pronađeni stripovi koji, prema proceni carinskog službenika, predstavljaju „očigledno piratizovanje materijala koji je podložan zakonu o autorskim pravima“. Prva sporna strip storija pod nazivom Moj stub, objavljena je na srpskom jeziku, i delo je beogradskog strip crtača Bojana Redžića Redže. Na svega nekoliko sličica, u okviru priče koja zauzima osam stranica lista, pojavljuju se likovi iz popularnog stripa Peanuts (Čarli Braun), među kojima i Snupi, kojeg je autor prikazao kako, baš u skladu sa svojom psećom prirodom, urinira na stub od dalekovoda oko kojeg se priča vrti. U pitanju je izdanje „Stripburgera“ iz 1994. godine, a koje je bilo poslato kao poklon američkom izdavaču, zajedno sa primercima seta od dvanaest mini stripova „Miniburger“, koji nije bio sporan (a u kojem su, slučajno, takođe bili zastupljeni neki od strip crtača iz Srbije i Crne Gore, što nije čudno s obzirom na to da ovdašnji crtači već godinama uspešno sarađuju sa ljubljanskim izdavačem). Inače, Bojan Redžić je objavio nekoliko albuma u našoj zemlji – šira publika ga možda zna i po šaljivim dopisnicama koje je dizajnirao, a koje su bile distribuirane na poštanskim šalterima – a strip storija Moj stub objavljena je i u autorovoj kolekciji stripova Antikviteti. Inače, Redžić je u međuvremenu napustio strip, i trenutno živi i radi u Kanadi.
Druga storija koja je u američkoj zapleni označena kao problematična delo je poznatog američkog strip crtača Pitera Kupera, objavljeno u „Stripburgeru“ br. 37, u aprilu 2004. U priči naslovljenoj Richie Bush, Kuper je satirički prikazao članove američkog kabineta (uključujući i samog predsednika Buša, razume se) kao izvitoperenu verziju junaka iz dečijeg stripa Richie Rich (prema strip serijalu izdavačke kuće Harvey Comics, proslavljene stripovima i animiranim filmovima o Kasperu, dobrom duhu). Priča je prvobitno bila objavljena u obliku mini stripa, koji je moguće nabaviti u bolje opremljenim strip prodavnicama u Americi, kao i u njujorškom strip časopisu „World War 3 Illustrated“ ( Treći svetski rat u slikama), čiji je Kuper urednik, i nijedno od ova dva izdanja nije naišlo na reakciju državnih službi. Reprint ovog stripa, objavljen u ljubljanskom časopisu, međutim, očito je zapao za oko „Ilije Čvorovića“ sa američke carine, tako da je Top Shelf bio prisiljen da pokrene pravni postupak po ovom pitanju. Slučaj je dobio na publicitetu već i zbog toga što je o čitavoj stvari Piter Kuper (inače poznat po svojim politički angažovanim radovima) diskutovao na radio-emisiji „Deadline Live“, koju prenose radio-stanice na čitavom području SAD.
Ovo, razume se, nije prvi put da američki (kao i jednako „ozloglašeni“ kanadski carinici) zaplenjuju pošiljke sa stripovima koje procene „nedoličnim“, „pornografskim“, ili, kao u ovom slučaju, „spornim po zakonu o autorskim pravima“. Postoji čak i organizacija Fond za pravnu zaštitu strip produkcije (CBLDF), koja se već godinama bavi ovakvim pitanjima, i oni su se oglasili povodom „slučaja ‘Stripburger’“, izjavivši da je“ carinska služba prekoračila svoja ovlašćenja“. Takođe, istaknuto je da „navedeni stripovi ne izlaze iz prihvatljivih granica parodije, tako da nije verovatno da bi čitaoci mogli taj sadržaj zabunom da prepoznaju kao delo koje je zaštićeno zakonom o autorskim pravima“.
Nakon svega, čitav slučaj je bez sumnje doprineo da se o časopisu „Stripburger“ još više čuje u Americi – oni su, pre neku godinu, na najznačajnijem evropskom strip festivalu u francuskom gradu Angulemu već poneli laskavu titulu „najboljeg fanzina“.
Što se birokratije na američkoj carini tiče, kao što reče jedan od prekobarskih strip poslenika, “ dobro je da su naučili da prepoznaju strip junake, ali možda bi bilo previše da još znaju da raspoznaju parodiju“.
Moto Nišvil džez teatarskog festivala glasi „Igrati ili ne igrati” jer zaista živimo tu dualnost koju živi Hamlet i koja asocira na „biti ili ne biti”, kaže za „Vreme” Maja Mitić, umetnička direktorka i selektorka festivala
Ko zapravo politizuje Festival scenarija u Vrnjačkoj banji i da li je Srpska napredna stranka napravila festival za sebe i svoju kulturu
Barem desetak festivala različite muzike biće održano do kraja avgusta diljem Srbije, nekoliko njih čak i istovremeno
Bivši niški odbornik tužio je pisca Dejana Stojiljkovića zbog nanesene duševne boli koja je trajala tri dana a počela, koicidencijom, dan nakon što je Stojiljković studentima predao svoju nagradu „11. januar“
Producent šest od devet filmova Glavnog programa Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj banji je Željko Mitrović. Javnosti se to nije dopalo. Producent festivala Marko Jovičić kaže da nije imao drugu opciju
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
