INFINITY ENCLOSED/Beskraj u okviru
Kulturni centar Beograda
Izložba predstavlja pokušaj autora Dejana Atanackovića, umetnika i profesora multimedija na Američkom univerzitetu u Firenci i Akademiji lepi umetnosti, da formuliše „savremenu ikonografiju uzvišenosti“ na primerima iz aktuelne italijanske umetničke produkcije, kroz razmatranje tema koje su bliske romantičarskim interpretacijama pojma beskraja. Kao što su filozofi, umetnici i književnici iz perioda romantizma pojam beskraja tumačili kroz odnos nesagledive veličine prirode, doživljavali ga kao harizmatičnu slobodu, dovodili u vezu sa smrću, poetskim epopejama i herojskim delima, shodno vremenu u kome živi Atanacković pojam beskraja tumači kroz aktuelne interpretacije tela, slobode i identiteta u savremenoj umetničkoj praksi i u specifičnim društvenim sistemima.
Printovi Roberta Gligorova, instalacija Melanije Lanzini, fotografije sa intervencijama u ulju Arolda Marinaia, skulpture od reciklirane gume Luke Matija i foto-instalacija Kriste Stainhauer, prezentuju savremenu italijansku likovnu scenu. Ovo su umetnici srednje i mlađe generacije koji su okupljeni oko galerija La Corte Arte Contemporanea i Spaciotempo u Firenci.
Izložba je organizovana kao deo međunarodnog projekta Two Worlds of Europe/Dve strane sveta, kojeg čine i serije predavanja i prezentacija.
Aleksandar Rafajilović
Slikao sam Aertona Senu
Galerija ULUS
Ovom izložbom Aleksandar Rafajilović pokušao je da pomiri svoje dve biografije i dve paralelne karijere. Biografiju jednog od najčuvenijih uličnih portretista jadranske rivijere osamdesetih godina i biografiju magistra slikarstva, umetnika ekspresioniste.
Šta je glavni a šta sporedni posao? Ako se egzistencija obezbeđuje crtanjem portreta, da li ostaje vremena za umetnost? Ili, zašto se crtanje portreta uglavnom anonimnih modela ne uklapa u biografiju respektabilnog likovnog stvaraoca? Kada model prestane da bude anoniman, kao što je bio slučaj sa jednim od najčuvenijih vozača Formule 1 Aertonom Senom, koga je Rafajilović portertisao, kao i hiljade drugih, da li onda takav rad ima drugu težinu? Ovom izložbom umetnik/portretista Rafajilović postavlja dilemu pred svoju publiku, ali i nudi mogući odgovor. Cilj ovakvog predstavljanja sopstvenog rada, prema umetnikovim rečima je prevazilaženje stida.
Mileta Prodanović
Rolling skies
Prodajna galerija „Beograd“
Posle male izlagačke pauze, slikar, profesor na Fakultetu likovnih umetnosti i ozbiljan pisac Mileta Prodanović izložio je ciklus slika Rolling skies (Zarolano nebo). Ove slike parcijalno su izlagane na izložbama u Kruševcu i Ljubljani. Na izložbi Pohvala ruci 1998. godine začet je ciklus slika, koji predstavlja refleksiju raspoloženja koja su postojala kod autora u tim godinama. „Konstanta ovih slika jeste u evokaciji trenutka početka Strašnog suda; to je momenat kada anđeli počinju da zamotavaju nebo. Za slike koje otvaraju i zatvaraju celinu postavke, iskorišćen je kao predložak crtež Đotovog anđela“, objašnjava umetnik. „Zvezde su emotivno podsećanje na konkretne ličnosti naših dana, na sve brojne svetle likove – nestale, umrle, prognane, izbegle, razvejane po svemiru i kontinentima; to je sećanje na sve koje je ubila želja da poprave ovaj nesrećni svet…“, zapisala je Irina Subotić u katalogu.
Fascinacija
Srpski impresionisti
Galerija Harizma
U želji da se nadovežu na nedavnu izložbu Narodnog muzeja posvećenu delima francuskih impreionista, vlasnici galerije Harizma predstavljaju publici dela istog istorijskog perioda, ali domaće likovne umetnosti, radovima impresionista iz privatnih kolekcija.
U galeriji Harizma bili smo u prilici da pogledamo radove Vase Eškerovića, Ane Marinković, Petra Markovića, Todora Švrakića, Pavla Predragovića, Bete i Riste Vukanović, Koste Milićevića, Milana Milovanovića, Nadežde Petrović.
Neke od slika do sada su bile dostupne samo oku njihovih vlasnika, a pojedina dela do sada nisu bila poznata stručnoj javnosti.
Slike ovih umetnika nastale pre jednog veka odraz su fasciniranosti slavnim francuskim impresionistima. Naši umetnici nastojali su da slikaju fluidne trenutke, pa samim tim pikturalni učinak nije ništa drugo no učinak svetla u datom trenutku. Oni su želeli da na predmetima fiksiraju svetlost. Na ovim slikama u prvom planu su čulni nemisaoni utisci. Isključena je narativna interpretacija sadržaja, zapostavljen je precizan crtež.
U katalogu ove značajne i zanimljive izložbe Đorđe Kadijević predlaže drugačiji pogled na prezentiranu umetnost:
„Ako je Srbima u to vreme trebalo da se desi moderna umetnost, zar nije bilo prirodnije da uzor bude avangarda nama ‘bratske’ Rusije? Zašto da naša moderna počinje sa galskim impresionizmom, a ne sa slovenskim suprematizmom i konstruktivizmom? Ovako možemo samo da pretpostavimo kako bi izgledao razvoj srpske moderne umetnosti da je ona pošla za Rusima umesto Francuzima…“
