„Nevidljivi svet“ je izložba fotografija u Narodnom muzeju namenjena svima, a posebno slabovidima. „Kao slepi umetnik i pevač, i te kako razumem koliko je važno da kultura i umetnost budu dostupni svima, bez obzira na ograničenja“, poručio je Nemanja Crnatović
U Narodnom muzeju Srbije otvorena je izložba fotografija „Nevidljivi svet“. Namenjena je slepim, slabovidim kao i svim drugim posetiocima. Ovo je fotografska izložba koja se ne mora videti da bi se doživela..
Izložba je deo globalne inicijative poznate japanske kompanije foto-opreme Canon koja je zahvaljujući korišćenju novih tehnologija umetnost učinila dostupnom i slepim i slabovidim osobama. Izložba koristi reljefne otiske, zvučne opise i Brajevo pismo kako bi fotografija, medij koji je u suštini vizuelan, postala opipljiva čulima i dostupna svima.
„Nevidljivi svet“ deo je globalne inkluzivne inicijative World Unseen, čiji je cilj da umetnost učini dostupnom svima, a u Beograd stiže nakon što je obišla četrdesetak gradova po svetu.
Ujedno, ovo je bio i poziv organizatora, Saveza slepih Srbije i Narodnog muzeja Srbije, da budemo otvoreni, da posmatramo bez vida, čujemo bez reči, da se povežemo dublje nego inače.
Slika se može opipati
„Kada se kaže slika, to automatski isključuje slepe. Međutim, slika se može opipati i doživeti na jedan autentičan način, što je u psihološkom smislu veoma važno. Mi smo uspeli da se izborimo sa našim hendikepom i sigurni smo da će izložba „Nevidljivi svet“ biti još jedan prozor u svet kad je u pitanju naša populacija“ naglasio je na otvaranju Milan Stošić, predsednik Saveza slepih Srbije.
Predstavljeno je 12 fotografija svetski poznatih fotografa iz celog sveta, uključujući i srpsku fotografkinju Ivanu Todorović.
Ispod svake fotografije nalazi se fotografija u reljefu, njen opis na Brajevom pismu i QR kod koji kada se skenira daje detaljan opis onoga šta je na fotografiji.
A među njima i neobičnu priču o prijateljstvu kita i ribara, otkucaje srca bebe s prenatalnog ultrazvučnog pregleda, potresnu priču žene na koji način vidi sebe nakon fizičke traume, fascinantne prizore uzgoja korala u laboratoriji kako bi se pomoglo u obnavljanju oštećenih koralnih grebena širom sveta, dirljiva slika devojčice izbeglice i oprečnost nemaštine u kojoj živi i njene sreće u igri s balonom.
Tu su i fotografije parasportiste koji se jednom rukom probija kroz vodu, amazonskog šamana koji se moli bogu za zaštitu šuma, dečaka koji živi u senci ogromnog aktivnog vulkana… A u svakoj je čovek, njegov život, borba i snaga zabeležena objektivom umetnika.
U srcu buke
Fotografija „U srcu buke“ Ivane Todorović, slikarke i fotografkinje, prikazuje slepog operskog pevača Nemanju Crnatovića ne samo kao umetnika, već i kao simfoniju tišine i svetlosti.
„Kao slepi umetnik i pevač, i te kako razumem koliko je važno da kultura i umetnost budu dostupni svima, bez obzira na ograničenja. Nadam se da će ova inicijativa inspirisati društvo da još više radi na uklanjanju barijera i otvaranju vrata za sve članove društva“, poručio je Crnatović.
Izložba podržava vrednosti naroda Japana koje teži izgradnji društva u kojem niko nije izostavljen, koji smatra da u prostoru muzeja svako ima pravo i zadovoljstvo da učestvuje, istražuje, uči i zabavi se.
Izložba je otvorena do 31. avgusta.
Na crvenom tepihu ispred Narodnog pozorišta uoči otvaranja 32. Sarajevo film festivala viđene su brojne slavne ličnosti iz sveta filma iz celog regiona, predsednik Crne Gore Jakov Milatović a u masi na ulici vijorilo se i desetak zastava Palestine
Hedlajner prve večeri Nišvila bio je Inkognito, Vlatko Stefanovski je podigao publiku na noge sa „Skopjem“, a ceo festival se odvija bez državne pomoći – zahvaljujući mazohizmu
S obzirom na uslove u kojima živi, može se reći da je 16 filmova na Sarajevskom festivalu veliki uspeh ovdašnje kinematografije
Kultura sećanja treba da postoji ali da se obostrano ne koristi kao izvor novog narastajućeg nacionalizma, koji nije ništa drugo nego rađanje mržnje prema onom drugom. Tu malo mesta preostaje za ljubav. Kad svake godine sipate so na tu ranu, ta rana se sve više i više otvara. Ponavljam, postojalo je jedno vreme i u Hrvatskoj i u Srbiji kad su ljudi koji odlučuju nastojali da nekako taj život jednih pored drugih bude moguć. Sada to izgleda potpuno iracionalno, bezizlazno. Rat nije završen
Džejms Li Berk, Neonska kiša; s engleskog preveo Milo Pitaki; Veseli četvrtak, Beograd, 2026.
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Političke partije i organizacije koje su protiv režima Aleksandera Vučića sve drže u svojim rukama. Ako na izborima, kad god da budu bili, budu poražene, biće same krive
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
