Istorijskom muzeju bi više odgovarala popravka postojećeg prostora nego selidba u zgradu Železničke stanice. Direktorka Dušica Bojić kaže da bi problem bio rešen za manje od godinu dana i za manje od 25 miliona dinara. Nije isključeno da bi takvo rešenje odgovaralo i Beogradu na vodi koji je vlasnik parcele na kojoj se nalazi zgrada Železničke stanice, ali ne i zgrade
„Sve ovo jako drugo traje“, ponovila je nekoliko puta Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije u razgovoru za „Vreme“ povodom najnovijih događanja u vezi preseljenja ove ustanove u zgradu bivše Glavne železničke stanice u Beogradu.
Podsetila je da je „još novembra 2020. godine Vlada Srbije donela zaključak da će Istorijski muzej biti preseljen u nekadašnju Železničku stanicu, a da mu je marta 2023. ceo taj prostor dodeljen na korišćenje. Mi smo se tokom narednog meseca, što je propisani rok, uknjižili u katastar. To znači da mi imamo prava na korišćenje 8000 kvadratnih metara.“
Zgrada je od tad prazna, osim bara „Rob Roy“, ali „to je tema kojom ne treba da se bavi Istorijski muzej“.
„Nama je bitno da imamo stalnu postavku. Pre tri godine uredili smo Konak Kneza Miloša na Topčideru i u njemu stalnu postavku Srbija 1804- 1903 , ali to je samo detalj od onoga što imamo u kolekciji.“
Dušica Bojić kaže da bi „Istorijskom muzeju najviše odgovaralo kad bi se sredio prostor u kome se sad nalazimo, na Trgu Nikole Pašića 11. Tu se nalazi 800 kvadratnih metara neuređenog prostora u prizemlju gde sad organizujemo tematske izložbe, plus spratovi do četvrtog. Instalacije u prizemlju popuštaju, plus imamo poplave iz spratova.“
„Zidovi koje sad vidite kad uđete u naš izložbeni prostor su kulise. Postavili smo ih da se ne bi videli oštećeni zidovi, svesni da time znatno smanjujemo prostor. Kad bi se sredili vodovod, kanalizacija i elektrika, skinuli bismo kulise i dobili prostor za 24 zbirke i pet fondova koliko ih imamo u kolekciji.“
Direktorka navodi da je na poslednjem sastanku Upravnog odbora odlučeno da Ministarstvu kulture predlože zamenu: da prostor u Jakšićevoj ulici koji koristi Istorijski muzej za kancelarije kustosa, to je pola četvrtog i ceo peti sprat zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti, zameni za prostor petog sprata zgrade na Trgu Nikole Pašića, gde se sad nalazi jedna agencija Vlade Srbije.
„Tako bismo bili barem strukturalno bili na jednom mestu“, kaže Dušica Bojić.
Naglašava da „ovo premeštanje i popravka zgrade zahteva mala ulaganja“, kao i da su elaborat o prepravci predali Ministarstvu kulture. „Ukupni troškovi su manji od 25 miliona dinara, a ceo posao bi mogao da se završi za manje od godinu dana“.
„Istorijski muzej bi sa tim bio zadovoljan. Nama ne treba preseljenje u zgradu Železničke stanice“, kaže Dušica Bojić.
Pravno, činjenica da Istorijski muzej ima pravo korišćenja na celokupnoj zgradi Železničke stanice, ne bi predstavljala teškoću zato što se promena vlasnika lako rešava u katastru. Takođe, projekat za rekonstrukciju koji je uradio „Mašinoprojekt“ je prilagodljiv i drugim, a ne samo muzejskim potrebama.
Sekretarijat za urbanizam nedavno je odbio zahtev Istorijskog muzeja za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova na rekonstrukciji, sanaciji, adaptaciji i promeni namene objekta bivše Glavne železničke stanice, zato što nije dostavljen Ugovor o i izgradnji planirane toplovodne mreže.
Taj ugovor je trebalo da dostavi vlasnik parcele na kojoj se nalazi zgrada, a to je Beograd na vodi.
„Oni su vlasnici svega osim zgrade, i zato su Istorijskom muzeju vezane ruke.“
Dušica Bojić navodi da bi pre početka rekonstrukcije Železničke stanice trebalo uraditi arheološka istraživanja zato što je tokom bombardovanja Beograda 1944. godine zgrada stradala, pa je tada zatrpano osam prostorija koje bi trebalo istražiti.
„Za sve to treba mnogo vremena, a nekoliko nas koji smo čitav radni vek ostavili u ovom Muzeju, važno je da pre nego što odemo u penziju budućim generacijama ostavimo stalnu postavku. Da znaju u kojoj zemlji žive“, kazala je Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije.
Više od 20 festivala nije održano prošle i ove godine, FCS dve godine ne raspisuje konkurse, Ministarstvo kulture odbija projekte umetničkih udruženja, smena uspešnih direktora a postavljanje ljudi koji ne obećavaju… sve su to dokazi da živimo kulturu destrukcije, pokazuje istraživanje Centra za studije kulture
U bečkoj aukcijskoj kući Doroteum prodata je slika hrvatskog autora Vlaha Bukovca za pola miliona evra, uskoro će biti izložena u Zagrebu, a tamošnja javnost ne zna ime kupca
Predstava „Profesionalac“ igra se 50. put. „Neverovatno je da se za četrdeset godina – od pisanja o tadašnjoj vlasti i komunizmu, malo toga promenilo“, kaže njen autor Dušan Kovačević
U svetu poznata „Estetika filma“, memoari Srećka Džamonje, knjige Aleksandra Dimitrijevića, nagrađeni romani i ostala nova izdanja Clia kojih neće biti na Sajmu knjiga
Izvođenje „Balkanskog špijuna“ otkazano je sinoć neposredno pred skup Studentske liste na Slaviji – zbog indisponiranosti glumaca. „Ja nisam indisponirana“, kaže rediteljka predstave Tatjana Mandić Rigonat
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
