Istorijskom muzeju bi više odgovarala popravka postojećeg prostora nego selidba u zgradu Železničke stanice. Direktorka Dušica Bojić kaže da bi problem bio rešen za manje od godinu dana i za manje od 25 miliona dinara. Nije isključeno da bi takvo rešenje odgovaralo i Beogradu na vodi koji je vlasnik parcele na kojoj se nalazi zgrada Železničke stanice, ali ne i zgrade
„Sve ovo jako drugo traje“, ponovila je nekoliko puta Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije u razgovoru za „Vreme“ povodom najnovijih događanja u vezi preseljenja ove ustanove u zgradu bivše Glavne železničke stanice u Beogradu.
Podsetila je da je „još novembra 2020. godine Vlada Srbije donela zaključak da će Istorijski muzej biti preseljen u nekadašnju Železničku stanicu, a da mu je marta 2023. ceo taj prostor dodeljen na korišćenje. Mi smo se tokom narednog meseca, što je propisani rok, uknjižili u katastar. To znači da mi imamo prava na korišćenje 8000 kvadratnih metara.“
Zgrada je od tad prazna, osim bara „Rob Roy“, ali „to je tema kojom ne treba da se bavi Istorijski muzej“.
„Nama je bitno da imamo stalnu postavku. Pre tri godine uredili smo Konak Kneza Miloša na Topčideru i u njemu stalnu postavku Srbija 1804- 1903 , ali to je samo detalj od onoga što imamo u kolekciji.“
Dušica Bojić kaže da bi „Istorijskom muzeju najviše odgovaralo kad bi se sredio prostor u kome se sad nalazimo, na Trgu Nikole Pašića 11. Tu se nalazi 800 kvadratnih metara neuređenog prostora u prizemlju gde sad organizujemo tematske izložbe, plus spratovi do četvrtog. Instalacije u prizemlju popuštaju, plus imamo poplave iz spratova.“
„Zidovi koje sad vidite kad uđete u naš izložbeni prostor su kulise. Postavili smo ih da se ne bi videli oštećeni zidovi, svesni da time znatno smanjujemo prostor. Kad bi se sredili vodovod, kanalizacija i elektrika, skinuli bismo kulise i dobili prostor za 24 zbirke i pet fondova koliko ih imamo u kolekciji.“
Direktorka navodi da je na poslednjem sastanku Upravnog odbora odlučeno da Ministarstvu kulture predlože zamenu: da prostor u Jakšićevoj ulici koji koristi Istorijski muzej za kancelarije kustosa, to je pola četvrtog i ceo peti sprat zgrade Srpske akademije nauka i umetnosti, zameni za prostor petog sprata zgrade na Trgu Nikole Pašića, gde se sad nalazi jedna agencija Vlade Srbije.
„Tako bismo bili barem strukturalno bili na jednom mestu“, kaže Dušica Bojić.
Naglašava da „ovo premeštanje i popravka zgrade zahteva mala ulaganja“, kao i da su elaborat o prepravci predali Ministarstvu kulture. „Ukupni troškovi su manji od 25 miliona dinara, a ceo posao bi mogao da se završi za manje od godinu dana“.
„Istorijski muzej bi sa tim bio zadovoljan. Nama ne treba preseljenje u zgradu Železničke stanice“, kaže Dušica Bojić.
Pravno, činjenica da Istorijski muzej ima pravo korišćenja na celokupnoj zgradi Železničke stanice, ne bi predstavljala teškoću zato što se promena vlasnika lako rešava u katastru. Takođe, projekat za rekonstrukciju koji je uradio „Mašinoprojekt“ je prilagodljiv i drugim, a ne samo muzejskim potrebama.
Sekretarijat za urbanizam nedavno je odbio zahtev Istorijskog muzeja za izdavanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova na rekonstrukciji, sanaciji, adaptaciji i promeni namene objekta bivše Glavne železničke stanice, zato što nije dostavljen Ugovor o i izgradnji planirane toplovodne mreže.
Taj ugovor je trebalo da dostavi vlasnik parcele na kojoj se nalazi zgrada, a to je Beograd na vodi.
„Oni su vlasnici svega osim zgrade, i zato su Istorijskom muzeju vezane ruke.“
Dušica Bojić navodi da bi pre početka rekonstrukcije Železničke stanice trebalo uraditi arheološka istraživanja zato što je tokom bombardovanja Beograda 1944. godine zgrada stradala, pa je tada zatrpano osam prostorija koje bi trebalo istražiti.
„Za sve to treba mnogo vremena, a nekoliko nas koji smo čitav radni vek ostavili u ovom Muzeju, važno je da pre nego što odemo u penziju budućim generacijama ostavimo stalnu postavku. Da znaju u kojoj zemlji žive“, kazala je Dušica Bojić, direktorka Istorijskog muzeja Srbije.
Muzičari Beogradske filharmonije štrajkuju treću nedelje, a niko iz Ministarstva kulture im se još nije obratio. Oni su među deset najboljih orkestara na svetu. Traže da imaju plate u visini republičkog minimuma, i da imaju direktora
U četvrtak KCB organizuje razgovor o situaciji u kojoj se nalazi od kako mu je Dvorana blokirana, ali i festival poezije, kao što to radi već 24 godine, svakog Svetskog dana poezije
Među 7 najugroženijih spomenika kulture u Evropi za ovu godinu, Evropa Nostra je uvrstila i kompleks Generalštaba. Vlast u Srbiji treba da poštuje međunarodnu konvenciju Faro koju je potpisala
Ministarstvo kulture ne obraća pažnju na zahteve muzičara Beogradske filharmonije koji ulaze u treću nedelju štrajka, a devet ustanova među kojima je sedam muzeja počelo je trodnevni štrajk
Skupština grada Beograda imenovala je članove odbora sedam glavnih festivala u gradu. Na čelu Odbora Festa je Dušan Kovačević
Dozvolili smo sebi dva diktatora za 30 godina. To je srž našeg problema. Ne postoji brzo rešenje za to. I zato 15. mart nije mogao da bude Peti oktobar. Jer Peti oktobar sad nije dovoljan. Mora sporije, mora pametnije. Mora temeljnije. Juče se nije desio kraj, jer je ovo tek početak
Obraćanje šefa države Aleksandra Vučića najkraće opisuje reč – indisponiranost. Protest od 15. marta je njegov težak politički poraz. Sada su svi videli da više nema mogućnosti da predupredi događaje, a kamoli da ih kreira
Svi oni koji su celog dana lagali na režimskim televizijama da je „obojena revolucija propala“ veoma dobro znaju šta se dogodilo u subotu, 15. marta, u Beogradu: izrečeno im je upozorenje pred isključenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
