Preporuka
„Jezički kompas“: Prijateljstvo s rečima
„Jezički kompas“ se čita kao štivo koje je napisano tako da ti dok ga čitaš sve bude jasno. Pa se zato posle toga dobro osećaš
Pet dana juna, s preko 1000 učesnika na više od 40 (mini) lokacija
Kako smo za svega četvrt veka spali s globalno relevantnog Slobo, Sadame! na politički nekorektno Vučiću, pederu!? I zašto uopšte LGBT zajednica ćuti na ovo očigledno vređanje znatnog dela svojih pripadnika? I kako to da se neke od najgorih i najboljih stvari ovog monsunskog proleća u Srbiji događaju baš u Savamali, takoreći zid-do-zida… osim što od nekih zidova nije ostala ni davna grupa Kamen na kamen(u)?
Srbija tavori, između ostalog i zbog manjka odgovora. Savamala je u XXI vek ušla gotovo jednako sumorna kao i – nekad za nju kratko/nisko vezivana – radnička klasa bez pogleda u bolju budućnost. A onda je spontano krenuo preobražaj ovog neuglednog, potcenjivanog dela starog Beograda; tik do najužeg centra, sirotinjsko predgrađe za svega par sezona dobilo je moderne kulturnjačke sadržaje, auru alternativnog i imidž zone dobrog provoda. Lokomotiva tog priobalnog razvoja je Mikser House (MH), multiplatforma kreativne ekonomije, koja se – za mnoge iznenađujuće – prošle godine istakla Miksalištem, čvorištem pomoći i građanskog aktivizma za interkontinentalne izbeglice na balkanskoj ruti. Posle stotina hiljada migranata i hiljade najšarenijih volontera, brojnih sponzora i donatora, krajem aprila o.g. Miksalište u Mostarskoj ulici je silom-Boga-ne moli demontirano – jeste, brzo posle izbora, ali ne, nije to ONO rušenje – da bi ubrzo niklo nedaleko, u Gavrila Principa.
PLIVA PATKA PREKO SAVE: Kako priliči, MH ima i svoj Mikser Festival (MF), 8 mu je godina već, a po peti put održan je u Savamali. Tokom 5 dana juna, s preko 1000 učesnika na više od 40 (mini) lokacija po ovoj četvrti, bila je to prava radosna kontraofanziva na javne prostore tik do čuvene, lepe i obnovljene zgradetine (posle II svetskog rata, danas kolokvijalno) Geozavoda, odnedavno doma „Beograda na vodi“. I dok nova, bolesno ispolitizovana funkcija tu značajnu arhitekturu tera da sve više liči na Bastilju, MF kao smotra kreativnosti i inovacija zapravo je mnogo bliži prvobitnoj nameni iste građevine (palata Beogradske zadruge) s početka XX veka, i duhu bogataša-dobrotvora Luke Ćelovića koji je tu zadrugu uspešno vodio doživotno (do 1929); sva njegova imovina zaveštana je beogradskom univerzitetu.
Elem, sedište arabo-serbskog Belgrade Waterfront danonoćno su ‘opsedali’ pretežno mladi, obrazovani, veseli, sa stilom – oni koji ne želite (da žele) da napuste Srbiju. Prošarani brojnim strancima, obuzeli su Savamalu u kojoj je i pod krovovima i po ulicama vrvelo od izložbi, projekcija, predstava, performansa, predavanja, radionica, sastanaka & konferencija o dizajnu i regionalnoj saradnji, (raz)govornih događaja (Ženijalno!) o gradu, društvenoj inkluziji, migrantima – za sve od 7 do 77, zna se. Pod sloganom „Osetljivo društvo“ i oko tema rodne ravnopravnosti, ženskog stvaralaštva, i integracije izbeglica, provod je trajao dok prvi premijeri – pardon, petlovi ne zakukuriču.
I naravno, muzika, na dve pozornice – Balkanmala (700 sedećih mesta, do 2000 stajaćih; ulaznice 600-1200d.) i ulična Womenal. Na potonjoj, kruševački ZAA feat. Sanja Vučić, novopazarski Gospođo, bate, sarajevski Billy Andol, mirotvorni mostarski Zoster, Splićanka Lovely Quinces/Dunja Ercegović, Novosađanka Dojo/Dunja Dačić, Kikinđanka Kezz/Tamara Ristić, pančevačke pankerke Vibrator u rikverc, beogradska reperka Mimi Mercedez (iz BFOĐ), razni dueti kao Ti i Lira Vega, još kantautorki kao Ana Ćurčin, a boje grada-domaćina branili su i Bitipatibi, Stray Dogg, E-play i Texas Flood. Opet, svega – od uradi-tehno-sam, do ženskog HM kvinteta, prihvaćene su i naše predstavnice za Evroviziju i pobednice TV takmičenja.
PATKA U DŽAKU: Balkanmala stage je nekadašnji Magacin Depo u Travničkoj, reklo bi se industrial chic a sada priveden nameni kao zadovoljavajući koncertni prostor. Zvezde programa su Rambo/Rambita Amadeus ft. Beti Đorđević, hrvatska atrakcija Elemental kao još jedan mix stilova, jemenska Gulaza, Bora Dugić i gost mu Ljubiša Jovanović (frula & flauta), trubački orkestri Bobana Markovića i Danijele Veselinović. MH gaji lozu svetske pa i domaće folk-muzike, pa je celo veče posvećeno Šabanu Bajramoviću: Crne Mambe s defileom pevačica, a Ida Prester (Cro-Slo Lolobrigida) u novom izdanju kao Maika! No s romskim uticajem se i preteralo, pa je – ovaj put svirački solida(ra)n – Mostar Sevdah Reunion (MSR) listao balkansku kafansku pesmaricu u lakiranim koricama, kao da ide pravac u Skadarliju, a neki od pevača dokazali su da nije dovoljno samo biti Rom i imati gušobolju pa da dostojno interpretiraš Šabana B. Kada im se pridružila ciganska diva Esma Redžepova (r. ‘43), krenulo je stvarno nizbrdo; primetno urušenog glasa, izgleda ipak ne može a da pozitivno ne pomene D. Ackovića. Posle par površno izvedenih gipsy standarda i oduševljenja prisutnih, anti-klimaks pretvorio se u čist apsurd neubedljivom obradom mega-narodnjaka Šta će mi život (‘69. by Toma Z.) Silvane Armenulić: nije lako dostići lepu, bujnu plavušu kad dobro peva, ali uz pratnju Matije Dedića i to je nedavno uspeo Zoran Predin, a otelotvorenje njegove Cigani u prahu (Lačni Franz) bila je ova publika. Ipak, podnošljivo je ukoliko im je to obrazovno, prvi susret uživo s Esmom; mi ostali rađe ćemo je se sećati po nekim ranijim koncertima.
Za razliku od MSR, bosanski kvintet Halka je pristojan prosek ali u usponu, s obradama sevdah-standarda, za koplje ispod Amire Medunjanin i čitavu autorsku dimenziju van poređenja s Damirom Imamovićem. Novi miljenici trendovskih sledbenika – od kojih bi mnogi u ljutnji mogli viknuti Vućiću, strejteru! – podudarili su se s evrovizijskim probojem ‘bradate žene’, no Halkin pevač Božo Vrećo svakako je bolji od Končite Vurst. Njegova muževnost je neupitna, osim ako ne razlikujete pol i seks-opredeljenje; nije valjda da Vas zbuni malo bizarluka, ekscentričnog ponašanja? Sevdah ionako ima jaku feminiziranu crtu, od nazalnog pevanja do komuniciranja preko majke, Božo ponekad promeša dublje emocije i sablažnjivo ponašanje, ali izgledom – čak i kad je haljinasto odeven – bi jednako mogao biti i teškometalni drekavac i gej-četnik (da, da, svega Srbija imade). U punom auditorijumu većeg starosnog opsega, na njegov nastup opuštenije su reagovale žene, no prava provokacija biće ako Halka upadne u npr. „Dane Sarajeva“ ili putujući paket „Veče sevdalinki“. Nismo stigli od Silvane do Nirvane, ali na bis je Vrećo u duetu s ovdašnjim Markom Luisom za klavirom izveo Silvanin hit Rane moje (‘71).
Da je Panta Šiklja Nafta muzikalan, Nikola – Kolja Pejaković finiji, St (Goribor) da ima živaca za opuštanje a Đura & Mornari ikakvog smisla, ujedinjeno bi zvučali kao Kralj Čačka (nepoznat kao Nenad Marić). Od klupske/kultne atrakcije sazreo za veće zalogaje, lako prevazilazi neuko tumačenje da je ‘naš Tom Vejts’. Zanimljivi, ponekad ne baš pevni stihovi, neredovna akustična gitara i odličan prateći trio vodili su nas u jedinstven miks bluza i šlagera, držeći pažnju i dugo posle ponoći; domaća Amerikana-ekipa oduvana. Bar trećinom repertoara pridružila im se i sopranistkinja Katarina Jovanović, a kulminirao je Avatar. Bravo! Kralj je rođen.
I, jesu li to bila dva lica – ili lice & naličje – našeg društva? Nigde sukob moderne, zaista reformske i ušminkano konzervativne Srbije nije tako očigledan, jer ma koliko urbano (štaviše, haj-tek) Potemkinovo selo delovalo, ipak je samo pusta selendra. Skaradna, kao što i spomenik Zoranu Đinđiću može biti, zavisno i od ‘investitora’ stranog demokratiji.
A Savamala? Nije mala, nije mala… Beograd je u Miksalištu opet pokazao da je svet, a okolo šeta da potvrdi kako nema đon umesto obraza.
„Jezički kompas“ se čita kao štivo koje je napisano tako da ti dok ga čitaš sve bude jasno. Pa se zato posle toga dobro osećaš
Poslednjih dana decembra, većina pozorišta u prestonici nije imala utanačen plan za ovu godinu. Znali su samo naslove koje bi mogli da postave na scenu, ako im to uslovi dozvole
„Ovo je jedna od najtužnijih godina u mom, i u životima mnogih od nas. Na žalost, okolnosti u kojima smo i dešavanja iz ove, imaće svoj rep i u dolazećim godinama”, rekao je u intervjuu za dnevni list „Danas” glumac Nikola Kojo
Na međunarodnom arhitektonskom konkursu za Muzej Nikole Tesle stiglo je 46 radova, žiri se odlučio za londonsko-beogradski tim čije su zgrade poznate Beograđanima
Predmet o napadu na dirigentkinju Anu Zoranu Brajović preuzelo je Prvo osnovno javno tužilaštvo, a radi se o privatnom sukobu sa pevačem Stefanom Pavlovićem koji ju je napao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve