Foto: Južne vesti/Tamara Radovanović
Deca, žiri na festivalu „Ringišpil“ ocenila su da je najbolja predstava „Pačija škola“ i nisu im smetali žuti prsluci, a u matičnom Lutkarskom pozorištu u Nišu je ne stavljaju na repertoar zato što kažu da nije za osnovce
U Lazarevcu, u „Puls teatru“ 6. novembra završen je 11. „Ringišpil“, festival o čijim nagradama odlučuju deca u publici.
Ove godine, odlučila su da je najbolja predstava „Pačija škola“ Lutkarskog pozorišta iz Niša, i dala su joj ocenu 4,74. Osim ove, „Ringišpil“ dodeljuje i nagradu pedagoškog žirija, koju je takođe dobila „Pačija škola“.
„Pačiju školu je napisala Jelena Paligorić Sinkević, a režirao ju je Marko Torlaković. Od kako je imala premijeru u septembru, ova predstava još uvek nije stigla na repertoar matičnog, Lutkarskog pozorišta u Nišu. Ekipi nije rečeno zašto.
Žuti prsluci
Kad je skinuta sa septembarskog repertoara odmah nakon premijere, po Nišu se pričalo da je neko u predstavi učitao nedolične elemente po sadašnju vlast – pištaljke, žute prsluke i palestinsku zastavu, skrenuo pažnju upravi pozorišta na to i uprava je „Pačiju školu“ odmah precrtala. Tim povodom, direktorka pozorišta Milica Radulović je objasnila da je jedini razlog „uzrasna pripadnost“, odnosno, da tema predstave nije za osnovce.
Međutim, publika festivala „Ringišpil“ u Lazarevcu su i predškolci i osnovci. I, kao što je rečeno, po njima, upravo „Pačija škola“ je najbolja predstava festivala.
„Ringišpil“
Ove godine festival je trajao četiri dana i svakog dana je prikazana po jedna predstava.
Ivana Nedeljković, direktorka pozorišta „Puls“ (javnost ju je upamtila nakon spontanog govora roditeljima koji dolaze sa decom u pozorišta da tokom predstave gledaju u glumce a ne u mobilni telefon) kaže za „Vreme“ da je „specifičnost festivala u tome što gledaoci, tj. deca, nakon svake pozorišne predstave glasačkim listićima ocenjuju odigrane predstave, pa se na kraju festivala proglašava najbolja.“
Cilj je, kaže Ivana Nedeljković „da se glasanjem za najbolju predstavu, samoj publici da na značaju time što će biti aktivno uključeni i tako razvijati kritički pristup za umetnost i slične sadržaje.“
„Ringišpil“ nastoji da „dodatno kod dece razvije osećaj za kulturne sadržaje kako bi im oni postali uobičajeni deo svakodnevnice“, kaže Ivana Nedeljković i navodi da prateći program festivala obuhvata sadržaje koji se odnose na dodatno upoznavanje i razumevanje pozorišne umetnosti.
72. Martovski festival dokumentarnog i kratkometražnog filma biće održan od 21. do 25. aprila. Pored filmova koji će biti izabrani na konkursu, biće prikazani i oni koji su selektovani prošle godine kada ovaj festival nije održan
Postavljena je lažna FB stranica Beogradske filharmonije nakon što su Filharmoničari uputili pisma predsedniku Vučiću i premijeru Macutu, tražeći da se njihov direktor bira konkurso
U saopštenju Ministarstva kulture Nikola Selaković osuđuje napad na spomenike tokom vikenda i kvalifikuje ga kao kulturocid. Za to je optužio "studentkinje blokaderke“ ne iznoseći nikakve dokaze
Sindikat muzičkih umetnika u otvorenom pismu poručuje Ministarstvu kulture da poštuje zakon i da raspiše konkurs za direktora Beogradske filharmonije, jer izbor Bojana Suđića nije po zakonu
„Imaginarni brojevi“ je prvi kratki igrani film koji će se iz Srbije takmičiti u Berlinu nakon osam godina. Na Berlinalu će biti i dva filma u kojima je Srbija koproducent
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
