Foto: Južne vesti/Tamara Radovanović
Deca, žiri na festivalu „Ringišpil“ ocenila su da je najbolja predstava „Pačija škola“ i nisu im smetali žuti prsluci, a u matičnom Lutkarskom pozorištu u Nišu je ne stavljaju na repertoar zato što kažu da nije za osnovce
U Lazarevcu, u „Puls teatru“ 6. novembra završen je 11. „Ringišpil“, festival o čijim nagradama odlučuju deca u publici.
Ove godine, odlučila su da je najbolja predstava „Pačija škola“ Lutkarskog pozorišta iz Niša, i dala su joj ocenu 4,74. Osim ove, „Ringišpil“ dodeljuje i nagradu pedagoškog žirija, koju je takođe dobila „Pačija škola“.
„Pačiju školu je napisala Jelena Paligorić Sinkević, a režirao ju je Marko Torlaković. Od kako je imala premijeru u septembru, ova predstava još uvek nije stigla na repertoar matičnog, Lutkarskog pozorišta u Nišu. Ekipi nije rečeno zašto.
Žuti prsluci
Kad je skinuta sa septembarskog repertoara odmah nakon premijere, po Nišu se pričalo da je neko u predstavi učitao nedolične elemente po sadašnju vlast – pištaljke, žute prsluke i palestinsku zastavu, skrenuo pažnju upravi pozorišta na to i uprava je „Pačiju školu“ odmah precrtala. Tim povodom, direktorka pozorišta Milica Radulović je objasnila da je jedini razlog „uzrasna pripadnost“, odnosno, da tema predstave nije za osnovce.
Međutim, publika festivala „Ringišpil“ u Lazarevcu su i predškolci i osnovci. I, kao što je rečeno, po njima, upravo „Pačija škola“ je najbolja predstava festivala.
„Ringišpil“
Ove godine festival je trajao četiri dana i svakog dana je prikazana po jedna predstava.
Ivana Nedeljković, direktorka pozorišta „Puls“ (javnost ju je upamtila nakon spontanog govora roditeljima koji dolaze sa decom u pozorišta da tokom predstave gledaju u glumce a ne u mobilni telefon) kaže za „Vreme“ da je „specifičnost festivala u tome što gledaoci, tj. deca, nakon svake pozorišne predstave glasačkim listićima ocenjuju odigrane predstave, pa se na kraju festivala proglašava najbolja.“
Cilj je, kaže Ivana Nedeljković „da se glasanjem za najbolju predstavu, samoj publici da na značaju time što će biti aktivno uključeni i tako razvijati kritički pristup za umetnost i slične sadržaje.“
„Ringišpil“ nastoji da „dodatno kod dece razvije osećaj za kulturne sadržaje kako bi im oni postali uobičajeni deo svakodnevnice“, kaže Ivana Nedeljković i navodi da prateći program festivala obuhvata sadržaje koji se odnose na dodatno upoznavanje i razumevanje pozorišne umetnosti.
Ministar Selaković je najavio obnovu zgrade Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu uništene u bombardovanju 6. aprila 1941. Tragovi o njoj, govore da je bila izuzetna
Sindikat glumaca Narodnog pozorišta u Beogradu podneo je TOK-u krivičnu prijavu protiv ministra kulture Nikole Selakovića, predsednika Upravnog odbora Dragoslava Bokana i v. d. upravnika Dragoljuba Bajića. Razlog: štetno delovanje po kolektiv
Krajem februara Ministarstvo kulture je objavilo 11 konkursa za finansiranje ili sufinansiranje projekata u kulturi, uz nekoliko nejasnoća. Na primer, kad će biti završeni svi prošlogodišnji
Filmski centar Srbije je odlučio da ne raspisuje konkurse, zato što filmovi kojima je dao 13 miliona evra još nisu završeni. Ovom odlukom, FCS gubi svoju misiju i razlog zašto postoji
Nagradu „Pavle Vasić“ dobila je Una Popović za tekst u monografiji „Goranka Matić“
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
