Još jedna najava otvaranja rekonstruisane Spomen kuće Nadežde i Rastka Petrović, zatim početak uređenja Galerije fresaka i osnivanje Arheološkog muzeja – planovi su ministra Nikole Selakovića koje ima za Narodni muzej, a povodom njegovog 110. rođendana
Dan Narodnog muzeja Srbije, kada je pre 181 godinu 10. maja osnovan, obeležen je otvaranjem izložbe „Rimskim carstvom na točkovima“.
Opet Spomen kuća Nadežde i Rastka
Bio je to povod da ministar kulture Nikola Selaković najavi da će u okviru Narodnog muzeja „ove godine biti završeni neki od najvažnijih zadataka za ovu godinu – otvaranje rekonstruisane Spomen kuće Nadežde i Rastka Petrovića i početak uređenja Galerije fresaka“.
Decembra prošle godine završeni su radovi na rekonstrukciji Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića, a ministar Nikola Selaković je tim povodom objavio da će za publiku biti otvorena u februaru. Ovog 3. aprila navršilo se 110 godina od smrti Nadežde Petrović, nije se znalo kad će njena Spomen kuća biti otvorena za javnost.
Galerija fresaka i Arheološki muzej
Galerija fresaka je zatvorena od 2007. godine. Ministar Nikola Selaković je u svom prvom javnom obraćanju po preuzimanju funkcije pomenuo Galeriju fresaka kao prioritetan zadatak.
Juče, povodom Dana Narodnog muzeja, ministar Selaković je naglasio da je ove godine posebno značajan projekat osnivanja Arheološkog muzeja u sastavu Narodnog muzeja i precizirao da će ova nova ustanova biti smeštena u potpuno rekonstruisanom zdanju nekadašnje Stare pošte na Savskom trgu.
„Kulturno nasleđe Republike Srbije predstavlja značajan i neodvojiv deo svetske i evropske kulture, a Ministarstvo kulture i Narodni muzej Srbije su u potpunosti posvećeni njegovom očuvanju i promociji“, poručio je Selaković na kraju.
Izložba
Na arheološkoj izložbi „Rimskim carstvom na točkovima. Drumovima i raskršćima do Narodnog muzeja Srbije“ muzejske savetnice Deane Ratković prikazane su dve rekonstrukcije putničkih kola koja Muzej baštini , a koja su jedinstveni primerci ove vrste materijalne kulture sa naših prostora.
Foto: Ministarstvo kultureSa izložbe
Kola su kod Rimljana imala su praktičnu upotrebu u svakodnevnom životu, u transportu pošte, putnika i robe, transportu vojske i njihove logistike.
Prva kola na dva točka tipa cisium, pronađena su tokom zaštitnih arheoloških iskopavanja na izgradnji autoputa Niš−Dimitrovgrad 2013. godine, na lokalitetu Staničenje−Mađilka kod Pirota, u okviru grobnice-tumula i mogu se posmatrati kao deo rituala sahrane sa kolima. Datuju se u vreme od druge polovine 1. do prve polovine 2. veka. Ovaj običaj ritualnog sahranjivanja može se naći širom Evrope i dovodi se u vezu sa univerzalnim shvatanjem smrti kao putovanja u drugi svet.
Druga kola predstavljaju putničko vozilo sa četiri točka tipa raeda i mogu se okvirno datovati u 2. vek. Od njih su sačuvani delovi konstrukcije od gvožđa, dekorativni elementi od bronze i konjska oprema. Urađena je njihova potpuna rekonstrukcija u 3D modelu u koji su inkorporirani originalni delovi što će posetiocima dočarati izgled rimskih kola kakva su nekada bila. Iako nemamo tačne podatke o njihovom nalazu i ova kola možemo pripisati istom ritualu sahrane sa kolima nekog imućnijeg pripadnika visokog staleža, u rimskoj hijerarhiji.
Foto: Ministarstvo kultureMiljokaz iz rimskog perioda
Kao deo priče o načinu putovanja Rimljana prikazan je i kameni spomenik – miljokaz iz Kuršumlije, koji je stajao na rimskom putu Niš – Lješ, na putnoj stanici Ad Fines na granici provincija Mezije i Dalmacije. Ovaj miljokaz svedoči o popravci puteva u vreme rimskog cara Gordijana i njegovih pohoda protiv Persijanaca.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Prikazano je 115 filmova iz 50 zemalja. Organizator kaže da je zadovoljan. Pa ipak, utisak je kao da su na ovom Festu bili samo Lordan Zafranović i njegov „Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)“
„Ako želimo da mladi umetnici budućnost grade u Srbiji, moramo da im obezbedimo perspektivu, a ne samo da pričamo o tome“, poručuje koreograf Aleksandar Ilić
„Kreativni centar“ je jedan od izdavača koji svoje knjige neće pokazati na Sajmu knjiga, ali će se svakako potruditi da ih pokaže čitaocima i javnosti. Naročito one nove
Među novim izdanjima kultne izdavačke kuće LOM, jedne od mnogih koje ne učestvuju na Sajmu knjiga, su i romani Hamsuna i Oksane Vasjakine koji debituju na srpskom jeziku i niz novih prevoda klasika i savremenih autora
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
