„Da li su samo Selak, Bokan, Baja i njima slični krivi za ovakvu situaciju u pozorištima? Da li je naše dugogodišnje pristajanje na sve lošije uslove rada takođe uticalo na ovako poražavajuće stanje“, pita Željko Hubač povodom našeg teksta „Devet pozorišta u Beogradu realizovalo je 1,7 premijeru ove sezone“
Bitni diskursi u procesu formiranja repertoara kao okosnice razvoje jednog pozorišta su: analiza postojećeg stanja (trenutni repertoarski profil teatra, trenutni potencijali ansambla i trenutna percepcija publike), saobražavanje očekivanja publike sa strategijom razvoja umetničkog pozorišta (mogući dijapazon repertoarske politike i stupnjevitost u širenju postojećeg dijapazona), uticaj repertoara na razvoj ansambla (strategija prevazilaženja kreativnih limita, razvoj individualnih glumačkih potencijala, odabir gostujućih glumaca, uvođenje mladih umetnika u proces rada) odnos repertoara i aktulenih estetskih gibanja u teatarskom životu (targetiranje prostora uticaja, domaća i međunarodna saradnja, analiza festivalskog života targetiranih sredina i nivoi usaglašavanja repertoara sa postojećom festivaskom slikom), odnos razvoja repertoara i razvoja produkcionih budžeta teatara (optimizacija troškova, razvoj produkcionih kapaciteta kuće, potencijali realnog uvećavanja budžeta u odnosu na efekte razvoja).
Alarmantni podaci
Kakve ovo veze ima sa trenutnim stanjem u srpskim teatrima? Nažalost, ama baš nikakve, ako realno sagledamo alarmantne podatke o broju (ali i kvalitetu) premijera izvedenih u ovoj sezoni u beogradskim repertoarskim teatrima koji su objavljeni na portalu „Vremena“ (18. april) , posebno ako tome dodamo činjenicu da je stanje u teatrima van Beograda još gore, ne samo po broju novih predstava već i po broju izvedenih repriza koji je u proseku manji od deset na mesečnom nivou!
Ako pozorište definiše i razvija repertoarska politika, gde smo mi u tekućoj sezoni sa prosečno 1,7 izvedenih premijera u jedinom teatarskom centru u Srbiji koji ima više od tri pozorišta? Ja bih rekao na ivici ambisa, izvan svih iole relevantnih umetničkih tokova u Evropi.
Razlog ove očigledne i apsolutne devastacije pozorišnog života u Srbiji ne leži u nepostojanju umetničkih potencijala, oni su u bliskoj i daljoj prošlosti u nekoliko navrata dokazani, u zemlji, u regionu, a bilo je i svetlih trenutaka kada smo uspeli da se afirmišemo i na širem planu (SNP, JDP, NP…).
Uzroci propadanja
Uzroci propadanja, koje sada proživljavamo u nikad strašnijem obliku leže, između ostalog, u više puta apostrofiranom dugogodišnjem zanemarivanju specifičnosti procesa rada u pozorištu, smanjivanju broja zaposlenih i sredstava za produkciju. Pride, aktuelna vlast, pre svega na nivou Ministarstva kulture, ali uzročno-posledično i na nivou gradskih uprava, u poslednjih godinu dana pokušava da kroz apsurdna kadrovska rešenja, ili pak kroz ogoljeni politički i egzistencijalni pritisak, „bokanizuje“ srpska pozorišta targetirajući teatarske umetnike kao neprijatelje države.
Ali, da li su samo Selak, Bokan, Baja i njima slični krivi za ovakvu situaciju? Da li je naše dugogodišnje pristajanje na sve lošije uslove rada, puzeću cenzuru, nameštene konkurse za finansiranje kulture, ponižavajuće plate i zanemarivanje matičnih teatara zarad snimanja serija i filmova, ćutanje na to kada se godišnji repertoarski planovi usled nedostatka sredstava redukuju za više od 50 procenata, pristajanje na komercijalizaciju, na koketiranje sa uglavnom nepismenom pozorišnom kritikom, sumnjivim festivalskim selekcijama, sumnjivim žirijima i još mnogo toga, takođe uticalo na ovako poražavajuće stanje?
Pitanja
Nemam nameru da merim čija je krivica veća, a posebno ne želim da na bilo koji način aboliram vlasodršce, pre svega ove aktuelne, koji sve glasnije izgovaraju da teatar treba baciti na tržište i povlače sve konkretnije poteze u tom pravcu, pokazujući time da je za njih umetnost običan trošak, a ne važan deo identiteta jednog naroda.
Želim samo da pitam sve nas pozorištnike, koliko smo još poniženja spremni da istrpimo? Zašto i pored svega što nam se događa i što nam jasno ukazuje na perspektivu, i dalje učestvujemo u fingiranju teatarskog života u Srbiji?
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Vreme“ u svom njuzleteru vodi čitaoce na filmove „Histerija“ i novi film iz serijala „Ratova zvezda“, a poklanjamo knjigu „Rođaci sa Sicilije“ Leonarda Šaše. Prijava na njuzleter prosta i besplatna
Tri panela posvećena važnim pitanjima književnosti i kulture na 15. Beogradskom festivalu evropske književnosti, u vreme kad su razgovori o kulturi retki
Po oceni žirija Društva arhitekata Beograda, „Amfiteatar kulture“ Andreja Josifovskog Pijaniste je arhitektonski događaj 2025. jer prevazilazi okvir umetničke instalacije i postaje kritički komentar stanja kulture i kulturne politike u gradu
Jubilarni 15. Mikser festival biće održan u Novom Pazaru, gradu mladosti. Učestvuju Partibjekersi, Vroom, Marčelo, Amira Medunjanin i slični, a na programu su i pozorišne predstave
Četiri meseca pre početka 61. Oktobarskog salona nisu počele pripreme ove najveće likovne manifestacije u državi, a budžet je umanjen četiri puta
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Svi koje ja poznajem kažu da ne znaju nikoga ko glasa za SNS. E pa ja od 23. maja znam, a imam i dokaz za to. Videla sam komšiju u Ćacilendu
U subotu je konstituisano političko telo koje će posmrtne ostatke Vučićevog režima da otpremi na đubrište istorije. Eto, to se dogodilo 23. maja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
