Balerina Jana Zimonjić: Lični doživljaj baleta je ključ slobode

„Balet mi pruža apsolutnu slobodu, ali istovremeno zahteva i potpunu kontrolu, jer moram da znam koreografiju i poštujem pravila klasičnog baleta prilikom izvođenja pokreta. Međutim, svaki umetnik koreografiju, predstavu i ulogu dočarava na svoj način, ima svoj lični doživljaj i to je ključ slobode koju mi balet pruža.“

Ovako slobodu koju svakim pokretom osvaja na sceni opisuje solistkinja Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Jana Zimonjić, ovogodišnja dobitnica prestižnе nagrade „Terpsihora“ koju dodeljuje Udruženje profesionalnih baletskih igrača, koreografa i baletskih pedagoga Srbije.

Nagrada na početku karijere

Ovom uspehu poseban pečat daje činjenica da je svoju nagradu zaslužila već nakon treće sezone u Narodnom pozorištu, praktično na početku profesionalne karijere što je naveo i stručni žiri koji joj je dodelio nagradu.

Podsećanja radi neki prethodni laureati bili su potpuno etablirani umetnici kada su dobijali „Terpsihoru“: Ana Pavlović ju je dobila 2012. godine kada je već bila primabalerina, Bojana Žegarac Knežević bila je prvakinja Baleta u vreme kada je dobila nagradu 2018. godine, a Toma Križnar je nagrađen 2023. godine kao zreo solista.

Zato Zimonjić kada priča o baletu govori s neskrivenim mladalačkim žarom, neugaslom emocijom i na sreću vrlo daleko od rutine.

„Izvođenje je drugačije svaki put i znam da je to ispoljavanje emocije i mog stanja baš u tom trenutku. Iako to fizički i koreografski mora da bude izvedeno po pravilima, to je ipak u svakom trenutku nešto posebno za mene“, kaže ona.

To je umeo da ceni i tročlani žiri koji su činili solistkinja Bečke opere Gala Jovanović, prvak ansambla „Kolo“ Milan Radovanović i Branko Mitrović, solista Baleta Pozorišta na Terazijama koji je u obrazloženju naveo da se Zimonjić u protekloj sezoni u Narodnom pozorištu istakla po svojoj igri i nastupima.

Uloge

Zaljubljenici u igru mogli su da je vide u različitim ulogama u baletima „Don Kihot“, „Bajadera“, „Žizela“, „Labudovo jezero“, „Korsar“, „Kopelija“, „Krcko Oraščić“, „Ko to tamo peva“, „Infinitas“, „Banović Strahinja“ i „Refleks“.

Foto: Marijana Janković

Nagradu shvata kao veliki podstrek i motivaciju za budući rad i potvrdu da je na pravom putu, i navodi da je ostvarila značajan napredak i stekla mnogo iskustva na sceni za tri sezone u Narodnom pozorištu i u radu sa različitim pedagozima.

U balet se, ističe – zaljubila sa tri godine, zbog čega ju je majka upisala u baletski studio „Fleks“. Iako je to na početku trebalo da bude samo hobi koji bi joj pomogao da pronađe lična interesovanja, vrlo brzo se zainteresovala i počela ozbiljno da shvata časove.

Zvanično baletsko obrazovanje počela je u školi igre „Ašhen Ataljanc”,gde je dobila stipendiju koja joj je omogućila da počne profesionalno da se bavi baletom. Dve godine nakon toga upisala je Baletsku školu „Lujo Davičo“ u klasi Jelene Milanović Ćirice, gde je završila osnovnu baletsku školu. Prvi razred Srednje baletske škole „Lujo Davičo“ upisala je u  klasi Rose Milić. U Beogradu je, kako voli da istakne, stekla disciplinu i znanje koje joj je pomoglo dalje.

Zatim je na takmičenju u Bukureštu dobila poziv da pohađa letnji seminar na Baletskoj akademiji Bečke državne opere gde je nastavila i završila školovanje, a nakon toga se 2023. godine priključila ansamblu Narodnog pozorišta.

Iskustvo iz Beča

„Četiri godine provedene u Beču su mi pružile veoma dragoceno iskustvo, ali naravno nije uvek bilo lako nositi se sa brojnim izazovima u novoj sredini, zbog čega sam neizmerno zahvalna svojoj porodici na bezuslovnoj podršci u svakom trenutku“, kaže Zimonjić.

Iako ističe da je balet njenom životu uvek na prvom mestu, smatra da je opšte obrazovanje od izuzetnog značaja za svakog umetnika. Zbog toga je u Beču pored baletske akademije završila i gimnaziju, a trenutno studira psihologiju na IU International University of Applied Sciences.

Upitana kako se boriti protiv predrasuda koje balet svrstavaju u „elitističku“ umetnost koju je ponekad teško razumeti, ona podseća da uvek postoji program baletske predstave.

„Ponekad je publici možda teško da razume čitavu priču bez prethodnog upoznavanja s radnjom. Međutim, veliki deo baletske predstave čini gluma i ta radnja se obično prepozna, jer pokretom na sceni i uz muziku dočaravamo emociju. Ipak u baletskoj predstavi se može uživati i bez tog predznanja. Mislim da mnogi ljudi jednostavno uživaju u pokretu i muzici, u samom činu, svesni da se ta umetnost dešava samo jednom, upravo u tom trenutku na sceni“, zaključuje Zimonjić.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!