Crnogorski princ nastoji da na Cetinju organizuje Bijenale svakovrsnih umetnosti
Projekti
Nikola Petrović Njegoš, princ crnogorski, praunuk kralja Nikole, vratio se na Cetinje da ga opet učini prestonicom. Nema pretenziju da Cetinju vraća status koji je 1946. godine dodeljen Titogradu, Princa zanima kultura.
Hoće da Cetinju podari Bijenale, kakav ima Venecija, i koji bi ga ukrasio bleskom kulturne prestonice. Od idućeg 7. juna, do kraja septembra svake neparne godine, na Cetinju će se okupljati poznati slikari, vajari. muzičari, glumci, umetnici svih vrsta iz celog sveta i cele Jugoslavije. U starim, restaurisanim cetinjskim kućama nastaniće se umetnost.
„Želja nam je da pored jedne, glavne izložbe, koja će biti organizovana u Vladičinom domu, otvaramo ideju nacionalnih izložbi tako što bi razne evropske države otvorile svoja predstavništva, ali ovoga puta kulturna, u starim ambasadama koje su imale početkom veka“— kaže princ Nikola za „Vreme“.
Množina kojom se služi u govoru nije prinčevska (Nikola Petrović insistira na tome da je samo arhitekta koji ulepšava Pariz, muž Frans Petrović i otac Altine i Borisa), već se odnosi na ljude bez kojih ne bi ostvario ovu svoju želju. To su Pontis llten (Pontus Hullten), direktor Bobura“, koji je pristao da ime i reputaciju uloži u funkciju komesara Bijenala. Katja Moraks (Katia Могах) koja je više nego generalni sekretar Bijenala: ona je „čovek za sve“, crnogorska i cetinjska vlada čiji su čelnici predusretljivi i voljni da učine zа princa sve što je u njihovom domenu i SIV zato Sto je pristao da vest o Cetinjskom bijenalu stigne do ostalih evropskih zemalja sa državnog, a ne sa republičkog nivoa.
Međutim, kao što obično biva kad dođe do plaćanja, pojavile su se izvesne nesuglasice. Jugoslovenska strana (ne misli se na SIV) očekuje da će za svoj novac sama birati ko će izlagati na Bijenalu. a ne Pontis Ilten. iako je on komesar. dakle umetnički direktor izložbe.
Pontis Ilten je jedini čovek koji će bi rati sve učesnike Bijenala. pa i jugoslovenske“ kaže za „Vreme“ Katja Moraks, u ime princa Nikole. „Gospodin Ilten će, istina, konsultovati poznavaoce jugoslovenske umetnosti. U kontaktu je sa Irinom Subotić kustosom Narodnog muzeja u Beogradu i Nenom Dimitrijević iz Pariza, ali će konačan sud biti samo njegov. Polovinom januara on će, sa mnom i Nikolom, doći u Jugoslaviju da pogleda predložene radove.“
Do nevolja t» kojima u upravi Bijenala ne pričaju došlo je usled prinčevog insistiranja na jugoslovenstvu na Cetinju („hoću da spojim najbolje umetnike iz svake republike sa najboljim umetnicima iz sveta“), što nije lako. Zato se od svih koji bi hteli da im se u biografiju upiše Cetinjski bijenale, zа sada znaju samo počasni gosti Dado Đurić, Ljuba Popović i Vlada Veličković. Sa listom stranih umetnika nije bilo problema Pozvao je oko 40 vajara. uglavnom instalatora, i slikara iz Francuske, Velike Britanije, Nemačke, Italije, Španije, Belgije, Holandije, Čehoslovačke, Mađarske, Sovjetskog Saveza, Skandinavije, Turske, Grčke i Švedske.
Kome je sve stalo da se Bijenale ostvari onako kako ga je princ Nikola Petrović Njegoš zamislio, pokazuju imena još nekoliko počasnih gostiju. To su Marina Maler, unuka kompozitora Gustava Malera (da pomenemo prvo nju zato Sto ona sa flautistom Robertom Fabrićanijem brine o muzičkom delu Bijenala). Žak Atali, Miteranov savetnik. Žak Lang, francuski ministar kulture. Klaudio Abado. dingent Bečke i Berlinske opere, Klod Pompidu, supruga predsednika Žorža Pompidua. filozof Bernar Anri Levi. Tadeuš Kantor. poljski reditelj. princ Nikola Romanov. bugarski kralj Simon. Ivan Klima. češki pisac Petar Esterhazi, mađarski pisac. Od Jugoslovena, na listi počasnih su Emir Kusturica. Rajko Grlić. Goran Marković i Borislav Pekić.
*Sonja Ćirić je iz opravdanih razloga tekstove potpisivala pseudonimom Mara Rot od 3. decembra 1990. do 4. maja 1992.
Sin i ja stvaramo u porodičnoj kući, u našem kućnom studiju, ne sukobljavamo se, imamo blizak i topao odnos. Isto sam to zaključio dok sam čitao knjigu koju je napravio Spenser Tvidi, o ljudima koji prave muziku iz svog “bedroom” studija. Išao je sa drugarima po kućama i gledao kako ljudi snimaju uz pomoć štapa i kanapa
Na kraju “običnih” godina prave se liste knjiga, filmova i pozorišnih predstava. Međutim, ova godina je bila jedna od onih koju ćemo pamtiti po intenzivnoj borbi za društvene promene pa nema smisla ponašati se kao da je sve regularno. Zato ću u ovom tekstu pisati ne samo o predstavama već i o pozorišnim utiscima koje ćemo poneti iz 2025. godine
Neki od najvećih, poput Vitolda Gombroviča i Česlava Miloša, bez Ježija Gjedrojća gotovo sigurno ne bi postali ono što jesu. Ni s jednim od njih, međutim, nije bio u dobrim odnosima: bio je odveć konzervativan da bi prihvatio raspusnog Gombroviča i isuviše iskusan da bi tek tako ukazao poverenje preobraćenom komunisti Milošu. Nikada, međutim, nije odbio ni Gombrovičev ni Milošev tekst. Bio je previše dobar urednik da ne bi, sebi uprkos, shvatio o kakvim je piscima reč
Crkni, ljubavi, režija Lin Remzi, igra Dženifer Lorens; Marti Veličanstveni, režija Ben Safdi, igra Timoti Šalame
Poslednja objava o aktivnostima ministra Nikole Selakovića na sajtu Ministarstva kulture je od 29. decembra. Ali to što ne otvara izložbe, ne znači da nema druga posla
Pa šta ako je na trotoarima debeli sloj leda!? Nemojte da ste diletanti koji kukaju i kude vlast zbog više sile
Šta je pravi bezbednosni izazov za Srbiju? Većina građana u podne i u ponoć zna odgovor – to je Vučićev naprednjački režim
Da li je moguće da smo, posle hiljada godina imperijalnih poduhvata, sada, odjednom, toliko iznenađeni američkim upadom u Venecuelu, da ne možemo da dođemo do daha?
Novi Trampov poredak (I)
Najpoželjnija nekretnina za američkog predsednika Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
