Bez obzira na društvene okolnosti, uloga festivala je da nas uvede u neki drugi svet - smatra Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre koji je održan u vreme bučnih i burnih protesta
Večeras, 15. aprila, završava se 22. Beogradski festival igre. Od 7. marta, u Beogradu, Subotici i Novom Sadu, 17 kompanija iz 13 zemalja predstavilo je 28 novih koreografskih postavki u okolnostima koje su bile sve samo ne pogodne za igru.
Od prve večeri, od komada „Bejtna“ kompanije Omara Ražiha „Maqamat“ iz Bejruta koji je odigran u bioskopu “Balkan“ dok je nadaleko odatle na Trgu Republike bio mnogoljudni, veoma bučni protest, pa do večerašnjeg zatvaranja, BFI se odvijao uz pištaljke i vuvuzele. Direktorka Festivala Aja Jung smatra da društvene okolnosti ne utiču na Festival:
„Ma kakva bila situacija napolju, globalna, lokalna ili naša lična, uloga pozorišta jeste da nas uvede u neki drugi svet, da ponudi različite ideje i utiske. Kao i pozorište, tako i ovaj Festival mora da ispuni svoju ulogu ma kako vreme bilo komplikovano, teško ili drugačije od onog o kakvom maštamo“, rekla je Aja Jung medijima, najavljujući završnu predstavu.
A to je solo predstava „Pospanost“ francuskog koreografa i izvođača Borisa Šarmaca, svojevrsna meditacija o stanju „među javom i međ’ snom“.
Šarmac, direktor Teatra igre Pine bauš u Vupertalu, je ispričao da je ovo njegov prvi solo, naglasivši da „solo za sebe obično kreiraju mladi koreografi, dok su u fazi istraživanja“, a ne na pragu pedesetih koliko je imao u vreme kovida kad je nastala „Pospanost“.
Kako je rekao, nije koristio snimljenu muziku nego je samo zviždukao one melodije koje su mu spontano dolazile – od filmske muzike Enija Morikonea, preko klasike Baha i Vivaldija, džeza, do hitova Bili Ajliš, koju vole njegova deca. Tako je ostalo i u predstavi, a uključio je i zviždanje kakvo se čuje na ulici ili tokom demonstracija.
Rezultati ovogodišnjeg Beogradskog festivala igre izraženi brojem gledalaca uskoro će biti objavljeni. Koliko je poznato, gotovo sve predstave bile su rasprodate još pre početka BFI.
Barak Obama je 2012. godine poslao svog ministra finansija da urazumi nemačkog kolegu koji je, protiv prezaduženih Grka, naglašavao moralni značaj trpljenja bola na kratke staze, zarad integriteta na duge staze. Ubeđivanje nije uspelo. U svakom slučaju, bez ordoliberalizma ne može se razumeti nastanak EU, kao ni nemačka pozicija u Evropi. Bez njega se, zapravo, ne može tumačiti ni XX vek
Pronalazak i širenje fotografije za Hoknija predstavlja trenutak u kome je optička slika samo fiksirana na papir uz pomoć hemijskih dodataka. Prateći likovne procedure, Hokni sugeriše da se modernost rađa upravo sa umetničkim oslobađanjem od optičkih aparatura i pomagala i povratkom na nesavršeni, manuelni izraz
Delajući unutar granica žanra (i zombi horora kao podžanrovskog skupa), te sopstvenih (mito)poetika, scenarista Aleks Garland i reditelj Deni Bojl nastavljaju sopstvenu priču mikrozapleta previše bavljenja uvek iritantnim eksplikatorskim zahtevima u kojima se gledaoci podsećaju na sve što je bilo u prethodnim filmovima. Pri tome, ama baš sve mora biti jasno, te, istovremeno, mora da zadovolji i nostalgičarski štimung kao nužan činilac u kreativno-poslovnim jednačinama ovog tipa
Irski bend “Fontaines D.C.” dolazi nam iz zemlje sa očiglednim viškom istorije i kulture, pa se otuda razumemo veoma dobro. Kada pevač Grijan Četen u jednom trenutku sa scene diskretno uzvikne: “Free Palestine!”, naša mlada publika spremno odgovara glasnim odobravanjem i kovitlacem palestinskih marama kefija, što ih mnogi ponosno nose oko vrata. Ali ovo zapravo uopšte nije demonstracija političkog aktivizma, kako bi neko mogao pomisliti. Samo mali podsetnik na to kako je sjajno kad ti velike nove zvezde na vrhuncu svoje karijere dođu u grad i podele sa tobom radost izuzetne muzike koju su sami stvorili, kao i svoje autentično ljudsko uverenje spram dirigovane svakidašnjice svuda unaokolo
Fašisti su od D’Anuncija preuzeli ideje akcije i djelovanja – i to nasilnog i brzog djelovanja. Demokratija sa sobom donosi određenu sporost, a D’Anuncio je želio sve odmah i sada – što sigirno podsjeća na neke današnje pojave
Da li bi ste seli sa Aleksandrom Vučićem za kafanski sto nakon što je pomilovao naprednjačke muškarčine koje su palicom junački polomile vilicu studentkinji? Osim gubitka elementarnih moralnih kočnica, šta još stoji iza ovog čina
Nad premlaćivanjem i hapšenjem studenata čovek može da se zgrozi, ali ne sme da se iznenadi – pa sve je to Aleksandar Vučić najavio. Ali, videće da je pendrek slaba zaštita od naroda
Generacija koja vodi ovu pobunu prihvata razlike kao deo svog horizonta normalnosti, nešto prirodno i podrazumevano. Otuda je njihov patriotizam čist, nimalo nalik toksičnom nacionalizmu iz devedesetih
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
