Aja Jung: Uloga BFI je da nas uvede u svet drugačiji od onog spolja

Večeras, 15. aprila, završava se 22. Beogradski festival igre. Od 7. marta, u Beogradu, Subotici i Novom Sadu, 17 kompanija iz 13 zemalja predstavilo je 28 novih koreografskih postavki u okolnostima koje su bile sve samo ne pogodne za igru.

Od prve večeri, od komada „Bejtna“ kompanije Omara Ražiha „Maqamat“ iz Bejruta koji je odigran u bioskopu “Balkan“ dok je nadaleko odatle na Trgu Republike bio mnogoljudni, veoma bučni protest, pa do večerašnjeg zatvaranja, BFI se odvijao uz pištaljke i vuvuzele. Direktorka Festivala  Aja Jung smatra da društvene okolnosti ne utiču na Festival:

„Ma kakva bila situacija napolju, globalna, lokalna ili naša lična, uloga pozorišta jeste da nas uvede u neki drugi svet, da ponudi različite ideje i utiske. Kao i pozorište, tako i ovaj Festival  mora da ispuni svoju ulogu ma kako vreme bilo komplikovano, teško ili drugačije od onog o kakvom maštamo“, rekla je Aja Jung medijima, najavljujući završnu predstavu.

A to je solo predstava „Pospanost“ francuskog koreografa i izvođača Borisa Šarmaca, svojevrsna meditacija o stanju „među javom i međ’ snom“.

Foto: Promo

Šarmac,  direktor Teatra igre Pine bauš u Vupertalu, je  ispričao da je ovo njegov prvi solo, naglasivši da „solo za sebe obično kreiraju mladi koreografi, dok su u fazi istraživanja“, a ne na pragu pedesetih koliko je imao u vreme kovida kad je nastala „Pospanost“.

Kako je rekao, nije koristio snimljenu muziku nego je samo zviždukao one melodije koje su mu spontano dolazile – od filmske muzike Enija Morikonea, preko klasike Baha i Vivaldija, džeza, do hitova Bili Ajliš, koju vole njegova deca. Tako je ostalo i u predstavi, a uključio je i zviždanje kakvo se čuje na ulici ili tokom demonstracija.

Rezultati ovogodišnjeg Beogradskog festivala igre izraženi brojem gledalaca uskoro će biti objavljeni. Koliko je poznato, gotovo sve predstave bile su rasprodate još pre početka BFI.