Bez obzira na društvene okolnosti, uloga festivala je da nas uvede u neki drugi svet - smatra Aja Jung, direktorka Beogradskog festivala igre koji je održan u vreme bučnih i burnih protesta
Večeras, 15. aprila, završava se 22. Beogradski festival igre. Od 7. marta, u Beogradu, Subotici i Novom Sadu, 17 kompanija iz 13 zemalja predstavilo je 28 novih koreografskih postavki u okolnostima koje su bile sve samo ne pogodne za igru.
Od prve večeri, od komada „Bejtna“ kompanije Omara Ražiha „Maqamat“ iz Bejruta koji je odigran u bioskopu “Balkan“ dok je nadaleko odatle na Trgu Republike bio mnogoljudni, veoma bučni protest, pa do večerašnjeg zatvaranja, BFI se odvijao uz pištaljke i vuvuzele. Direktorka Festivala Aja Jung smatra da društvene okolnosti ne utiču na Festival:
„Ma kakva bila situacija napolju, globalna, lokalna ili naša lična, uloga pozorišta jeste da nas uvede u neki drugi svet, da ponudi različite ideje i utiske. Kao i pozorište, tako i ovaj Festival mora da ispuni svoju ulogu ma kako vreme bilo komplikovano, teško ili drugačije od onog o kakvom maštamo“, rekla je Aja Jung medijima, najavljujući završnu predstavu.
A to je solo predstava „Pospanost“ francuskog koreografa i izvođača Borisa Šarmaca, svojevrsna meditacija o stanju „među javom i međ’ snom“.
Šarmac, direktor Teatra igre Pine bauš u Vupertalu, je ispričao da je ovo njegov prvi solo, naglasivši da „solo za sebe obično kreiraju mladi koreografi, dok su u fazi istraživanja“, a ne na pragu pedesetih koliko je imao u vreme kovida kad je nastala „Pospanost“.
Kako je rekao, nije koristio snimljenu muziku nego je samo zviždukao one melodije koje su mu spontano dolazile – od filmske muzike Enija Morikonea, preko klasike Baha i Vivaldija, džeza, do hitova Bili Ajliš, koju vole njegova deca. Tako je ostalo i u predstavi, a uključio je i zviždanje kakvo se čuje na ulici ili tokom demonstracija.
Rezultati ovogodišnjeg Beogradskog festivala igre izraženi brojem gledalaca uskoro će biti objavljeni. Koliko je poznato, gotovo sve predstave bile su rasprodate još pre početka BFI.
Dobitnica nagrade „Branko Miljković” Radmila Lazić poručuje da se nagradom ponosi, ali da neće prisustvovati uručenju u Gradskoj kući jer ne želi da učestvuje u legitimizaciji aktuelne vlasti
Ministar kulture Nikola Selaković kaže da je država uložila 11 miliona evra u 53 filma koji nisu snimljeni. Filmski centar Srbije organizuje panel o tom problemu i zove reditelje i producente na Zlatibor u sedište Nacionalknog festivala filma i televizije, iako ga je cela filmska branša bojkotovala
Čujemo, kao, bila je loša pozorišna sezona u Srbiji i sad se samo to mora govoriti. Ja, recimo, mislim da smo u “Novosadskom” imali dobru sezonu. Zašto prećutati sve što je dobro? Naivno je misliti da ćemo naštetiti vlasti ako govorimo samo o onome što je loše. Ne, njima to dobro dođe. Mislim da je dobro funkcionisanje vrsta dobrog otpora
Branislav Nušić, Narodni poslanik, JDP; režija Vito Taufer, igraju Dragan Mićanović, Srđan Timarov, Sloboda Mićalović, Aleksandar Đurica, Nataša Ninković, Goran Šušljik, Zoran Cvijanović, Marta Bogosavljević
Saučesnici, režija Marko Novaković, scenario Ognjen Obradović, uloge Nevena Nerandžić, Radovan Vujović, Danica Ristovski, Anica Dobra
Javni sastanci i postrojavanje potčinjenih su uobičajni rituali lojalnosti diktatorima. A što se Aleksandra Vučića tiče: videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu. Ili što bi rekli stari Latini: Što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu
Postavka o Jasenovcu u holu Narodne skupštine kao dobrodošlica evroposlaniku Toninu Piculi i ostalim evroposlanicima je na nivou Vučićevog videa na mreži X u kome elaborira kvalitet svog smeštaja u Davosu. Tamo mu je bio kratak krevet, ovde mu je kratka pamet
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Čudo neviđeno u Srbiji – suđenje ministru
Koga plaši slučaj građanina Selakovića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
