Sve je više putnika, a sve manje putovanja!
Milioni ljudi, naročito u bogatijem delu sveta, hvale se fotografijama i uspomenama sa letovanja ili zimovanja na all inclusive destinacijama, uvereni da su „videli sveta“ i postali deo modernog, globalnog, prosvećenog čovečanstva. Osim hiljada digitalnih fotografija i miliona selfija, retko ti naši putnici uspeju da osete i ponesu istinski doživljaj neke zemlje. Turizam je iz putovanja istisnuo avanturu duha.
Jedan od poslednjih svetskih putnika koje sam upoznao jeste Zoran Ćirjaković. Zajeban lik u najpozitivnijem smislu. Čim pogledate njegovu biografiju, shvatite da se radi o višeslojnom karakteru koji nema dlake na jeziku. Završio je elektrotehniku i poseduje analitički racio fizičara, ali je poslediplomske studije završio na Fakultetu političkih nauka. Bavio se novinarstvom i bio dopisnik „Newsweeka“ i „LA Timesa“ usred najgoreg ratnog pakla Hrvatske, Bosne i Kosova. Za domaće medije je pisao o ratovima u zemljama Azije i Podsaharske Afrike. Međutim, Zoran Ćirjaković je i najoštriji kritičar medija, kako domaćih tako i globalnih.
Radio je kao spoljnopolitički komentator NIN-a, B92 i „Vremena“, a kao predavač je gostovao na univerzitetima u Velikoj Britaniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji. Bio je aktivan u opozicionom delovanju tokom Miloševićevog vremena, ali je postao oštar kritičar vlasti posle 2000. Često je u svojim tekstovima prvi skretao pažnju na slepe mrlje domaćeg javnog mnjenja, pa je kao takav doživeo i plaćao cenu petla koji prvi kukurikne.
Zoran Ćirjaković ima redak novinarski dar da o svojoj zemlji i događajima u njoj piše sa distance stranog dopisnika, neopterećenog uticajima Prve ili Druge Srbije, tajkuna ili nevladinog sektora. To mu je dalo pravo da postavlja pitanja koja se prećutkuju i nezahvalnu ulogu Đavoljeg advokata.
GLOBALNO I LOKALNO: Ipak, profesionalna hrabrost i analitički um ne bi bili dovoljni bez trećeg elementa u profesionalnom radu Zorana Ćirjakovića – putovanjima. On je čovek koji je obišao najzabačenije delove planete, a posledica tih duboko proživljenih iskustava je šira slika sveta, Evrope i Srbije danas. Ma kako verovali da smo jedinstveni, poslednjih par decenija uspeli smo da se mentalno izolujemo od svetskih procesa, čija smo žrtva bili, hteli to ili ne. Pošto nismo pokazivali interesovanja za svet, ili smo Svetom nazivali samo one koji su se neposredno nama bavili, nismo razumeli šta nam se dešava niti smo mogli da odredimo kuda idemo.
Kao čovek koji se bavi alternativnim modernostima i interkulturalnim komunikacijama, Zoran Ćirjaković pokušava da utvrdi šta podrazumevamo pod pojmovima: liberalna ekonomija, modernost, globalizacija, zatim kakav je odnos bogatih i siromašnih, Severa i Juga, Evrope i Azije i naročito Evrope i Afrike.
Knjiga Globalna Afrika (Biblioteka Kapital, Arhipelag, Beograd 2013) preispituje sve postkolonijalne fenomene u društvenom i ekonomskom životu kontinenta, naročito onog dela koji se ranije nazivao Crna, a danas nosi neutralnu geografsku odrednicu Podsaharska Afrika.
U tom najsiromašnijem delu sveta, gde je nestala svaka nada da može biti bolje, kao na lakmus papiru možete videti licemerje savremenog sveta. Tu se pokazuje mračna strana svih opšteprihvaćenih vrednosti Zapadne civilizacije, prvenstveno Evrope i Amerike. Liberalna ekonomija, demokratija, državno-pravni sistem, univerzalna ljudska prava, obrazovanje i kultura bivših kolonizatora, modernost i primitivnost, i konačno najlicemernija od svih – humanitarna milostinja bogatih.
CRNI BALKAN: Bogati svet želi resurse Afrike, ali ne želi siromašne Afrikance u kući. Potvrdu za ovu tezu dobićete svakodnevno u vestima o podavljenim očajnicima koji pokušavaju da se domognu obala Tvrđave Evropa.
Potrebno je imati jak stomak kada vidite bedu Afrike i jak moralni razlog kada poželite da ne postanete samo još jedan siti belac koji je došao tamo da sažaljeva ili da doživi uzbuđenje safari turizma. Postoje, naravno, još niži ljudski motivi za putovanje u ovaj deo planete, pa je Afrika veliki moralni upitnik savremenog čovečanstva. Ćirjaković je na samom početku sebi postavio cilj da stečeno iskustvo upotrebi da poruka iz Podsaharske Afrike dođe do „civilizovanog sveta“ kao opomena da „se svet kreće u pogrešnom pravcu“.
Knjiga Globalna Afrika pomoći će vam da razumete one strašne vesti iz Srca tame, ali ćete, želeli to ili ne, u mnogim tamošnjim fenomenima prepoznati i lice Balkana. Autor ne insistira na analogijama niti ih nasilno konstruiše, ali odnos bogatih i siromašnih ima univerzalna pravila. Najsličniji je utisak nepravde koja se predstavlja kao nepromenjiva činjenica i siromašniji narodi se disciplinuju da nepravdu prihvate i s njom žive.
Iako je teško pronaći znake da će ljudi u Podsaharskoj Africi uskoro živeti bolje, knjiga nije potpuno lišena nade. Na koricama ćete videti fotografiju „Oči“ koju je Ćirjaković snimio u siromašnom selu u Togou. Osim znatiželje, vidite nepoverenje, poniženje, ali i osmeh. Ta magija Afrike koja zadržava osmeh u uslovima koji su odavno prevazišli nivo beznađa vraća veru u snagu ljudske prirode. Tu osećam najjaču vezu sa Balkanom i našom kulturom.
Zato je Afrika mesto gde su se kao nigde na svetu sačuvali ljudskost, zaboravljena univerzalna mudrost čovečanstva i mrak iz kojeg se trag svetlosti i čistote najjasnije vidi.
