1% ili elementarno dostojanstvo

Da bi se razumela analiza konkursa Ministarstva kulture i informisanja i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, važno je da se ima u vidu struktura njihovog budžeta. U budžetu Ministarstva kulture i informisanja otprilike jedna trećina sredstava koristi se za podršku sistemu javnog informisanja, a dve trećine za poslove kulture. Budžet za kulturne delatnosti Ministarstva u 2019. godini iznosio je 9.415.666.000 dinara ili skoro 80 miliona evra, odnosno procentualno 0,74% ukupnog budžeta Republike Srbije. Od toga, najveći deo (70%) služi za finansiranje rada republičkih ustanova kulture, dok se za sve ostale delatnosti koristi preostalih 30% sredstava – za rad samog Ministarstva 4% budžeta, za unapređenje sistema zaštite kulturnog nasleđa 11%, jačanje kulturne produkcije i umetničkog stvaralaštva 6%, za međunarodnu kulturnu saradnju 7% i za priznanja za doprinos kulturi 2% budžeta. Za konkurs Ministarstva za finansiranje ili sufinansiranje projekata iz oblasti savremenog umetničkog stvaralaštva u 2019. godini odvojeno je ukupno 372.234.000 dinara ili 3,95% ukupnog budžeta Ministarstva za kulturne delatnosti.

Na drugoj strani, ukupan budžet Sekretarijata za kulturu Grada Beograda u 2019. godini je 4.383.860.000 dinara ili oko 37 miliona evra, što je 4,14% ukupnog gradskog budžeta. Ogroman deo ovih sredstava – 3.538.260.000 dinara (81%) odlazi na podršku funkcionisanju lokalnih ustanova kulture i za manifestacije koje one organizuju, dok za je sve ostale aktere i delatnosti izdvojeno 845.600.000 dinara (19%). Fond za konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u kulturi ove godine iznosio je 136.592.000 dinara ili 3,11% budžeta kojima raspolaže Sekretarijat za kulturu.

U oba slučaja, s obzirom da se projektima na konkurs Ministarstva kulture javlja hiljade, a na konkurs Gradskog sekretarijata stotine organizacija, radi se o izuzetno malim sredstvima. To se najbolje može videti po tome što je prosečan iznos sredstava za podržane projekte na oba ova konkursa oko 450.000 dinara ili oko 3.800 evra (za realizaciju godišnjih projekata). Istovremeno, ta sredstva su od vitalnog značaja za organizacije civilnog društva (nevladine organizacije koje se bave kulturom, kulturno-umetnička društva, strukovna udruženja umetnika), od kojih značajan broj ima godišnji budžet manji od 10.000 evra. Za mnoge od njih, ako ne dobiju sredstva na ovim konkursima, to može značiti prestanak rada. Baš je razlog što Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije i Centar za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope već treću godinu za redom vrše monitoring raspodele sredstava na ovim konkursima, prateći poštovanje zakonskih obaveza i procedura i reagujući na njihovo kršenje.

Što se konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata iz oblasti savremenog umetničkog stvaralaštva Ministarstva kulture tiče, može se primetiti konstantno unapređenje njegove realizacije iz godine u godinu. Kako to zakon nalaže, objavljena su imena članova komisija koje su odlučivale o podršci projektima, objavljeni su podaci o svim podržanim i svim odbijenim projektima, objavljena su obrazloženja i za podržane i za odbijene projekte. Na konkursu su podržana ukupno 824 projekta: 313 projekata nevladinih organizacija koje se bave kulturom, 237 projekata kulturnih ustanova, 83 projekta preduzeća i preduzetnika u oblasti kulture, 55 projekata strukovnih udruženja umetnika, 24 projekta naučno-istraživačkih ustanova, 18 projekata kulturno-umetničkih društava i 94 projekta ostalih aktera u kulturi. Najveći iznos sredstava dodeljen je kulturnim ustanovama (141,173.000 dinara), potom nevladinim organizacijama koje se bave kulturom (112.394.000 dinara), preduzećima i preduzetnicima u kulturi (56.340.000 dinara), strukovnim udruženjima umetnika (20.815.000 dinara), naučno-istraživačkim ustanovama (8.500.000 dinara), kulturno-umetničkim društvima (5.360.000 dinara) i ostalima 27.652.000 dinara. Što se tiče odnosa podržanih i odbijenih projekata, najveći procenat podržanih projekata (46,88%) imaju naučno-istraživačke ustanove, dok su procentualno najčešće odbijani projekti kulturno-umetničkih društava (76%) i nevladinih organizacija koje se bave kulturom (71,59%). U pogledu delatnosti, najviše je odbijenih projekata u oblasti muzike (81,37%), pozorišta (75,18%) i u oblasti projekata za decu i mlade (75,08%), dok je procentualno najviše podržanih projekata u oblasti filma (54,49%), delatnosti nacionalnih manjina (49,03%) i književnosti (45,51%). Organizacije civilnog sektora u oblasti kulture dobile su na konkursu skoro 80.000 evra više nego prethodne godine, tako da ove godine učestvuju u ukupnom budžetu za kulturu Republike Srbije sa 1,19%, dok su sredstva dodeljena članicama Asocijacije Nezavisna kulturna scena ove godine najmanja u poslednjih pet godina, te se njihov rad u Republici Srbiji finansira sa ukupno 0,16% budžeta Ministarstva kulture.

Konkurs ima i nedostataka, koji bi mogli da budu prevaziđeni narednih godina. Iako se njihov broj u odnosu na prethodne godine smanjio, i dalje se među podržanim projektima pojavljuju oni koje su podnele „sumnjive“ organizacije. Pod ovim mislimo na a) organizacije koje nisu registrovane za oblast kulture; b) koje su se registrovale neposredno pred konkurs; ili c) koje su neposredno pred konkurs preregistrovane tako da im kultura postane osnovna delatnost. Tako je, na primer, podržan projekat „Ambasadori dobre volje i kulture – besplatna škola folklora za osnovce“ koji je podnela organizacija „Mladi za Srbiju“, registrovana 8. marta 2019. godine, kada je konkurs već uveliko bio u toku. Pored ovog, pronašli smo još desetak sličnih projekata. Takođe, već nekoliko godina postavlja se pitanje zašto se projekti iz oblasti folklora prijavljuju i ocenjuju na konkursu za savremeno umetničko stvaralaštvo, kad bi bilo logično da, pošto predstavljaju jednu od najvažnijih formi nematerijalne kulturne baštine, budu podržani u okviru konkursa za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulturnog nasleđa. I na kraju, iako prema Zakonu o kulturi u opšti interes u kulturi spada i „podsticanje stručnih i naučnih istraživanja u kulturi“, na konkursu Ministarstva kulture uspeli smo, među 824 podržana projekta, da pronađemo samo jedan istraživački projekat. Svojevremeno je postojao mali ali izdvojen konkurs za naučno-istraživačke projekta, pa su oni koji se bave istraživanjem u kulturi mogli očekivati da će njihove projekte pregledati i oceniti stručne komisije. Trenutna praksa je da se naučno-istraživački projekti šalju na konkurse prema oblastima u kojima se vrši istraživanje (muzika, književnost, pozorište, film…), ali to očigledno rezultira njihovom eliminacijom.

Na drugoj strani, ako za konkurs Ministarstva kulture možemo reći da sada već predstavlja standard koji bi drugi organi državne uprave mogli da slede, konkurs Sekretarijata za kulturu Grada Beograda realizovan je, blago rečeno, mimo svih standarda. Nije objavljena pouka o pravnom leku kao deo rešenja; nisu objavljena imena članova komisija koje su odlučivale o podršci projektima; nije objavljen način primene kriterijuma; nisu objavljeni podaci o odbijenim predlozima projekata; nisu objavljena obrazloženja ni za podržane ni za odbijene projekte; nije objavljen ukupan iznos sredstava koji je dodeljen niti iznos sredstava po oblastima; i na konkursu je podržan veliki broj projekata „sumnjivih organizacija“. Na primer, podržan je projekat „Sačuvajmo folklorno i narodno stvaralaštvo i tradiciju srpske kulture“ folklornog ansambla „Frula Beograd“, koji je osnovan 21. januara 2019. godine, na dan objavljivanja konkursa Sekretarijata za kulturu Grada Beograda. Organizacija „Mreža za poslovni razvoj“ dobila je ukupno 1.400.000 dinara za projekte iz oblasti klasične muzike („Velikanima srpske operske scene – domaći kompozitori“ 300.000 dinara; „Opera na tvrđavi – prolećni operski koncert na otvorenom“ 700.000 dinara i „Septembar: solo pesme Riharda Štrausa“ u čast 70 godina od smrti 400.000 dinara), a da se, kao što se i iz njihovog imena vidi, muzičkim programima i projektima prethodno nije bavila. „Udruženje za zaštitu mladih“ dobilo je 900.000 dinara za projekat „Kulturom do mladih“. Prema njihovoj veb stranici, ovo udruženje je do sada realizovalo tri projekta – „Promotivni štand udruženja za zaštitu mladih na Adi Ciganliji“ („gde su članovi udruženja delili poklone i sugerisali mlade o štetnosti bacanja smeća svuda oko nas, kao i o dugotrajnom procesu razgrađivanja“) i tri predavanja „Kulturom protiv učmalosti“ (u Hemijsko-prehrambenoj tehnološkoj školi, u OŠ „Nikola Tesla“ u Rakovici i u OŠ „Kosta Abrašević“), gde su ukazali kako je „problem zagađenja životne sredine sve više izraženiji kod mladih, koji se svakodnevno susreću sa dilemom ‘da li se ponašati kao njihovi vršnjaci koji svakodnevno bacaju i odlažu smeće gde stignu’)“. Bar prema medijskim izveštajima, ova organizacija se posebno istakla u borbi protiv pokreta „Ne davimo Beograd“ i u zaštiti mladih od njihovih aktivnosti. Među podržanim projektima na ovogodišnjem konkursu Sekretarijata za kulturu Grada Beograda pronašli smo 28 projekata organizacija, koje bi se, po gore navedenim kriterijumima, mogle označiti kao „sumnjive“.

Nasuprot ovakvim „projektima“, na konkursu Sekretarijata za kulturu grada Beograda nije podržan ni jedan od deset podnetih predloga projekata „Stanice – servisa za savremeni ples“; ni jedan od pet podnetih predloga projekata grupe „Hajde da..“; nijedan od četiri projekata „Cirkusfere“; ni jedan od tri predloga projekta „Dah teatra“; ni jedan od predloga projekta Bazaarta; ni jedan od projekata „Satibare“; galerije „Remont“; organizacije „Evropa Nostra“, Pen centra, niti Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije. To ne bi bilo čudno kad ovo ne bi bile organizacije koje imaju ubedljivo najviše uspeha na međunarodnim konkursima u oblasti kulture, te sasvim izvesno vladaju veštinama pisanja predloga projekata i organizacije koje su, neke već decenijama, među najvažnijim akterima kulturnog života Beograda.

Zaintrigirani upravo strukturom budžeta Ministarstva kulture i informisanja i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda, u poslednjem segmentu istraživanja bavili smo se komparativnom analizom budžeta za kulturu Republike Srbije i Grada Beograda i zemalja iz regiona i njihovih glavnih gradova. Naime, ako republičke institucije kulture dobijaju lavovski deo budžeta Ministarstva kulture (70%) i ako institucije kulture u Beogradu trenutno dobijaju 81% gradskog budžeta za kulturu (a u prethodne tri godine njihov udeo se kretao oko 89% budžeta Sekretarijata za kulturu), a, pritom, jedva preživljavaju, jedva da imaju novca za programe, šta onda da kažu hiljade organizacija koje bi trebalo da deluju u kulturi na osnovu 3,95% budžeta Ministarstva kulture ili 3,11% gradskog budžeta za kulturu Beograda. Kakva kulturna raznolikost je moguća u kulturi Srbije kad sve organizacije civilnog sektora u kulturi dobijaju 1,19% sredstava iz budžeta ili kada se za najaktivnije organizacije u oblasti savremene umetnosti ujedinjene u nacionalnu mrežu Nezavisna kulturna scena Srbije odvaja 16 promila budžeta?!

Ove analize pokazale su da je, što se ukupnog budžeta tiče, Republika Srbija, sa budžetom od skoro 11 milijardi evra druga u regionu (posle Hrvatske), kao i da Grad Beograd, sa budžetom od skoro 900 miliona evra, ima druga najveća budžetska izdvajanja u regionu (posle Zagreba). Ali, što se tiče izdvajanja za kulturu, Srbija se sa 0,74% budžeta nalazi na pretposlednjem mestu u regionu, a Grad Beograd sa 4,12% na poslednjem mestu u regionu. Primera radi, Severna Makedonija izdvaja više od 2% budžeta za kulturu, Slovenija 1,68% budžeta, a Crna Gora 1,13% ukupnog budžeta. Slično tome, Ljubljana izdvaja 9,88% svog ukupnog budžeta za kulturu; Podgorica 7,47%, Skopje 7,02% budžeta, a Zagreb 5,75% budžeta. Kada smo izdvajanja za kulturu podelili sa brojem stanovnika, pokazalo se da je, za razliku od Slovenije, koja za kulturu po glavi stanovnika daje 79 evra, u Srbiji izdvajanje za kulturu po glavi stanovnika 11 evra. A da su, za razliku od Ljubljane koja za kulturu za svakog od svojih građana izdvaja 145 evra, Zagreba koji izdvaja 99 evra, u Beogradu izdvajanja za kulturu po glavni stanovnika 27 evra, a ispod tog nivoa je samo Podgorica sa 25 evra. Ali, valjalo bi razmisliti: ako je u Beogradu izdvajanje za kulturu po građaninu 27 evra, koliko je onda u Rumi, u Prijepolju, u Beloj Palanci, Trgovištu, u Babušnici? Da li uspevaju da „dobace“ do jednog evra ili se njihova kultura meri eurocentima?

Ukratko, rezultati istraživanja su pokazali da Srbija i Beograd raspolažu dovoljnim budžetom, ali su izdvajanja za kulturu nedopustivo niska. Čak i sa unapređenim delovanjem Ministarstva za kulturu i informisanje i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda poboljšanje kulturne ponude sa postojećim budžetom neće biti moguće. Zato Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije pokreće kampanju „1% za kulturu“ i poziva sve druge aktere u kulturi da nam se pridruže. Ali i tu treba biti oprezan.

Ono što istraživanje Budimpeštanske opservatorije „Public Funding of Culture in Europe, 2004-2017“ pokazuje jeste da vlade istočnoevropskih zemalja sve više i više ulažu u kulturu, ali da te fondove uglavnom koriste za populističke kampanje i nekritičko glorifikovanje nacionalne kulture. Ako ti uvećani fondovi za kulturu ne budu korišćeni za programske aktivnosti, za povećanje budžeta konkursa za projekta, za decentralizaciju kulture, za programe razvoja publike, za uvođenje kulture u škole, nego ako budu korišćeni da statua Stefana Nemanje ne bude 28 metara, nego 280 metara, da jarboli sa srpskom zastavom budu visoki 1 kilometar, da umesto metroa u Beogradu svuda budu gondole, onda je bolje da budžet za kulturu ostane na trenutnom nivou.