U pravu su oni koji kažu da Telekom Srbije ne treba prodavati, ni sada a verovatno ni kasnije. Jedino što njihovoj priči smeta je to što su u pravu i oni koji kažu da je sada pravi trenutak za prodaju. Kako je to moguće? Jednostavno. Oni ne pričaju o istim stvarima.
Oni koji govore o tome da Telekom treba zadržati u „srpskim“ rukama, ma šta to značilo, imaju dobar argument da je reč o kompaniji koja posluje sa profitom i čini telekomunikacionu infrastrukturu zemlje. Kažu da je u pitanju koka koja nosi zlatna jaja i mi bismo sada da je zakoljemo kako bi odjednom uzeli njeno zlato, ali ćemo, kao i u bajci, ostati bez ičega. Jer, dobijeni novac otići će na potrošnju, a ne na investicije, rečju, sfućkaćemo ga. I za neki mesec, godinu dana najviše, bićemo tamo gde smo i sada, samo bez Telekoma. Prodavci Telekoma na ovo odmahuju rukom, ama to rade vrlo neubedljivo jer ne mogu da pokažu na sve ono lepo što je nastalo iz nemalih para dobijenih prodajom Mobtela.
Ali kada telekom-patriotama postavite pitanje kako će Telekom podstaći razvoj IT sektora u Srbiji, pa i sopstveni razvoj, jezik im se zapetlja. Obrni-okreni, sve se svede na to da je bolje da pare iz Telekoma cure u „našu“ kasu, a mi ćemo znati šta ćemo sa njima.
A istina je da je Telekom u poslednjih deset godina bio najveća prepreka za razvoj brzog interneta u Srbiji, kao i za razvoj konkurentne fiksne telefonije, ADSL-a i svega ostalog, ali u privatnom sektoru. Tačnije, sve se to razvijalo onoliko brzo koliko je to Telekomu odgovaralo. U Telekomu će vam reći da je postignuto mnogo i pokazaće vam statistike koje su odlične, ali je problem što se porede sa sobom od ranije, jer nemaju s kim drugim, budući da su zahvaljujući političkim potrebama zadržali nelegalni monopol koji im je istekao još u junu 2005. Dakle, već pet godina Srbija ne može da smogne snagu da uredi oblast telekomunikacija i stvori ozbiljnu konkurenciju Telekomu i izbegava da donese potrebne zakone i podzakonske akte. U takvim okolnostima, kada imate jednu jedinu koku koja nosi jaja, svako njeno jaje čini vam se zlatnim.
U vreme dok je bio monopolista Telekom je „zgazio“ internet provajdere koji su ponudili građanima telefoniranje internetom. Zakonski je bio u pravu, ali to nije bilo od koristi ni za građane ni za društvo. Tako smo došli do paradoksalne situacije da Srbija procentualno ima više fiksnih telefonskih priključaka nego države u regionu, ali i ubedljivo manje internet korisnika (takođe procentualno). Treba li nam bolji dokaz IT zaostalosti u vremenu kada se fiksna telefonija smatra prevaziđenom?
Ključno pitanje je da li će sa Telekomom biti prodat i izvrstan položaj koji ova firma ima, odnosno da li će novi vlasnik biti nateran u tržišnu utakmicu državnom regulativom. To bi bilo dobro za korisnike, ali bi oborilo cenu Telekoma. Odgovor naslućujemo.
Za sada nijedna od strana koje se po ovom pitanju oglašavaju ne priča o tome kako će zaštititi interes nas koji bi za svoje pare da dobijemo ono što je u regionu uobičajeno, da ne maštamo baš o evropskoj usluzi. Prodali Telekom ili ne.
