Vanredni pokrajinski izbori: Vučićem na Vojvodinu

Iako je predsednik Srbije najavio da će u decembru biti organizovano vanredno glasanje maltene na svim nivoima, uključujući i one za vojvođanski parlament, nije uopšte isključeno da mu neki delovi stranke otkažu poslušnost, recimo ekipica okupljena oko pokrajinskog premijera Igora Mirovića. Ovaj radikalski prvoborac odavno već nije Vučićev miljenik i u žestokom je, neprikrivenom sukobu sa zastupnikom interesa porodice Vučić u Vojvodini, tzv. predsednikom stranke Milošem Vučevićem.

Pročitajte još Premijer i poeta: Zamračenje u svetioniku

Elem, kako saznajemo, Mirović će se opirati prevremenim pokrajinskim izborima koliko god bude mogao. Iako se pokazuje kao jak stranački igrač, nije isključeno da u sledećoj turi postizborne raspodele moći ostane bez funkcije premijera čak i ako SNS bude formirala vlast. Vuč(ev)ićevci su se nameračili na ovu poziciju odavno: nema tu puno posla, autonomija Vojvodine je svedena na udomljavanje stranačkih kadrova, ali para još ima. I one se mogu, onako kako to najbolje naprednjaci rade – mlatnuti. Zašto Mirović to ne bi činio do polovine sledeće godine, kada treba da budu redovni izbori i do kada može spičiti skoro celokupni budžet? Inače, da bi bili raspisani vanredni izbori u Vojvodini, potrebno je da se pokrajinski parlament samoraspusti.

Svako može da bude nosilac liste

Na sednici su izmenjena izborna pravila, koja su – kako je rečeno – usklađena sa republičkim zakonima. Prema novim rešenjima, poslanik mora imati prebivalište na teritoriji AP Vojvodine, ali nosilac liste ne mora. Dakle, nosilac liste na pokrajinskim izborima može biti i Stiven Sigal ili recimo Viktor Orban.

Pročitajte još Andrej Vučić je stvarni gradonačelnik Novog Sada

Možda se još neke partije i odluče na ova rešenja, ali je sasvim sigurno da će naprednjačku personifikovati “univerzalna Marica” koja se u sve razume i sve može – Aleksandar Vučić. Hladno se u odredbi o nosiocu liste u skupštinskoj odluci o izboru pokrajinskih poslanika mogla staviti i predsednikova fotografija. Vučić kao nosilac liste jasan je pokazatelj kako sa popularnošću u Vojvodini stoje Igor Mirović i Miloš Vučević. Njih bi valjda pobedio i Janko Veselinović, simpatični Mister Bin opozicione scene, sa svojim Pokretom za preokret.

Manji broj potpisa za liste

Promena izbornih pravila podrazumeva i rasterećenje procedure podnošenja izbornih lista, i u smislu potrebne dokumentacije, a i kada je reč o broju overenih potpisa. Dovoljno je sada prikupiti 4.000 umesto ranijih 6.000. Za manjinske izborne liste biće dovoljno 2.000 overenih izjava birača (umesto 3.000).

Poznavaoci prilika kažu da su se naprednjaci odlučili na ovo iz dva razloga. Prvo, da olakšaju svojim sadašnjim i potencijalnim koalicionim partnerima kandidaturu, a drugo – da navuku poneku opozicionu stranku ili grupu građana da samostalno, ili u manjim koalicijama, izađu na izbore i tako odvuku određeni broj opozicionih glasova ispod cenzusa, koji je ostao na troprocentnom nivou.

Razdvajanje političkih partija i udruženja građana

Usklađena je sa republičkim izbornim zakonima i odredba po kojoj ubuduće na pokrajinskim izborima neće biti moguće zajedničke koalicije političkih stranaka i grupa (udruženja) građana. Dakle, i jedni i drugi mogu koalirati, ali samo međusobno. To će stvoriti izvesne probleme opoziciji, ali one su više tehničke prirode, dakle biće onako kako je bilo na republičkom nivou: recimo, članovi Pokreta slobodnih građana, koji nisu registrovani kao stranka, biće na listi kandidati neke partije. Na državnom nivou bili su na kvoti Stranke slobode i pravde.

Pročitajte još Pastor između Orbana i Vučića: U službi njihovih veličanstava

Ipak, ovo rešenje ima i zamke, jer će se sigurno pojedine opozicione grupe građana odlučiti da se ne skrivaju iza stranaka, već će nastupiti u koaliciji sa drugim udruženjima, te će tako zasigurno slupati svoje glasove jer će ostati ispod cenzusa.

Na drugi aspekt problema u razgovoru za „Vreme“ upozorava Borislav Novaković, funkcioner novoosnovanog Narodnog pokreta Srbije: “Grupe građana su u Vojvodini značajan deo političkog kolorita, česta i značajna forma političkog organizovanja i u mnogim sredinama su solidno organizovane i fikusirane na lokalne progleme. Ako izostane mogućnost njihovog reprezentovanja kroz koalicije imaćemo problem okrnjenog legitimiteta, jer će građani koji bi glasali za te grupe ostati politički uskraćeni za tu mogućnost. Dakle, neće imati svoje reprezente. Ako te grupe građana nastupe samostalno, mala je verovatnoća da će proći cenzus, s obzirom na činjenicu da su lokalno organizovane i tematski vezane za svoju sredinu.”