Kraljica i ovaj naš: Javnost će imati čime da se zabavlja
I u politici, a možda najpre baš u politici, sve se vrti oko para i ako političare ne možeš da držiš za reč, probaj da ih uhvatiš za račun. Ne, ne mislim na Nenada Popovića, novopečenog ministra za tehnologiju i inovacije u novopečenoj vladi Ane Brnabić.
Da je on bogat ušao u politiku i izvršnu vlast, nije nikakva tajna, ali eto, već danima se javnost zgražava i sladostrasno cokće zbog objavljivanja dokumentacije o poslovanju preko ofšor računa gde se u interpretaciji KRIK-a kao glavna zvezda našao uz englesku kraljicu i Nenad Popović.
Za sada, nema ubedljivih indicija da mu je pare dala neka tetka, ali će ovaj slučaj dobro da posluži da malo zaboravimo na način kupovine stana Aleksandra Vulina, aktuelnog ministra odbrane, a još više na vic koji nam je lično ispričao Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, u kome se kao sretnu trojica, dvojica nemaju hleba da jedu, trećem pretiče, pa se oni dogovore da zajedno uplate pare SNS-u za izbornu kampanju i tako u dva izborna ciklusa više hiljada puta po četrdeset hiljada dinara.
Dugo sam se pitao kako funkcioniše ova vlast i sad mi se čini da je sve to vic i da nas, da oprostite na izrazu, podjebavaju u zdrav mozak. Uostalom i Vučiću se, kad je sreo Vulina, otelo pitanje „Gde se seti tetke?“ i verujem da su se dugo smejuljili i podgurkivali, onako šeretski, kao – vidi šta im radimo!
Naime, sve da je i tačno da Popović ima račune u ofšor zonama, to nije ništa protivzakonito i kažnjivo, dok je ovo muljanje s tetkom i finansiranjem stranke i protivzakonito i kažnjivo. Ali, ko će da se osvrće na „siću“ kad se na astalu vazda na tuđe pare zavidne javnosti valjaju Popovićevi milioni, stanovi, automobili, čamci i firme.
Popović je odlučio da tuži KRIK, a pretpostavljam da ga je posebno pogodila optužba da je „ruski kontroverzni biznismen“ i da se insinuira da iza njega stoji neka „tetka iz Sibira“.
U najkraćem, on tvrdi da nema kompanije u ofšor zonama koje se pominju u Rajskim papirima, „da bi se kasnije u KRIK-u ispravili i rekli da nikada nisu tvrdili da poseduje kompanije u tim ofšor zonama, ali su izrekli tvrdnju da je agencija Eplbi odbila da za njega uradi prenos njegovih kompanija u ofšor zone iz Rajskih papira“. KRIK je naveo da Eplbi to nije uradio jer je Popović ocenjen kao rizičan klijent zbog „kontroverznih poslova u Rusiji“.
„To je ordinarna laž. Eplbi je napravio taj predlog i naplatio tu uslugu mojoj konsultantskoj kući PWC i meni. Ali taj predlog nikada nisam realizovao“, piše Popović u obraćanju javnosti.
O slučaju s donacijama za SNS pišemo iz ekspertskog ugla na stranicama koje slede u ovom broju „Vremena“, a od Vulina smo digli ruke (barem u ovom broju) baš kao i tužilaštvo koje će, živi bili pa videli, još brže dići ruke od nelegalnog finansiranja kampanje vladajuće stranke. Ali, to ne znači da ćemo sve to zaboraviti.
Dirljivo i naivno: Tužilaštvo da se oglasi
Gotovo dirljivo, a sigurno naivno, deluju reči poverenika za samostalnost tužilaca Gorana Ilića. On je, naime, izjavio da bi trebalo sačekati odluku javnog tužioca povodom sumnji u način na koji je Srpska napredna stranka skupljala novac u predizbornim kampanjama, ali da bi, bez obzira na to predloži li gonjenje ili misli da za to nema mesta, trebalo da obrazloži javnosti zašto je doneo takvu odluku.
„Takođe, ta odluka bi trebalo da bude doneta u razumnom roku jer bi odugovlačenje u predmetu za koji je javnost zainteresovana podrivalo poverenje javnosti u tužilaštvo, ostavljajući utisak da se zbog spoljnih pritisaka odugovlačilo sa odlukom“, rekao je Ilić.
On je naveo da ne vidi razlog zbog koga javni tužilac ne bi sazvao konferenciju za medije i obrazložio odluku u meri u kojoj je moguće, a štiteći pretpostavku nevinosti i pravo na privatnost.
„Bez potpunih i jasnih razloga javnost će ostati u uverenju da se tu nešto prikriva. Obrazloženje odluke je u interesu javnosti i tužilaštva jer je u prošlosti zatvorenost tužilaštva za javnost stvarala utisak da su tužioci u politički osetljivim predmetima postupali nesamostalno“, kazao je Ilić.
Uostalom, sam Vučić je optužio stranku izjavom da su oni pošteniji od drugih. To logički može samo da znači da su oni manje varali i prikrivali izvore novca, a nikako da to nisu činili. Biti pošteniji od drugih je nedovoljno, posebno za stranku koja je na vlasti i koja se stalno poziva na čestitost, moral i druge visoke principe kao što je, na primer, nezavisnost tužilaštva.
Ali, kada se prljavi veš dugo gura u neki orman, po zakonima političke mehanike, taj orman će u jednom trenutku da pukne.
Dačić kao imitator: Svega mu je dosta i neće više da se igra
Šta smo još imali ove nedelje? Svašta nešto, što bi se reklo u novogovoru. Ivica Dačić ne samo da peva, on i dobro imitira. Evo ga s rolom kako hoće da se povuče, svega mu je dosta, i vlasti i stranke i koalicije. Pa, nema mesec dana da nam je Vučić pretio istom kaznom. Šta ćemo mi siročići bez njih dvojice?
Dačić, verovatno, tom imitatorskom najavom da će se povući sa čela SPS-a upozorava svoje partijske drugove da ne talasaju previše i da dobro razmisle gde bi bili da nije njega. Ovo, istovremeno, liči na pozicioniranje pred predstojeće beogradske i, sasvim je mogućno, parlamentarne izbore. Može to biti poruka glavnom koalicionom partneru koliko mu je važan i da na taj način Dačić podiže i svoju i cenu SPS-a.
Manje je verovatno da će Dačić da se povuče nego da će tužilaštvo da se obrati medijima oko mućki sa transferom novca u kasu SNS-a.
Bilo je još svašta, ali pomenimo da je sud u Londonu uz kauciju posle par sati zadržavanja pustio Ivicu Todorića da se brani sa slobode. Kaucija, javljaju televizije u trenutku kada ovaj tekst nastaje, iznosi 100.000 funti.
Podsećam da je Miroslavu Miškoviću nakon sedam meseci istražnog pritvora određena kaucija od 12 miliona evra u kešu i to za delo za koje je po presudi suda oslobođen optužbi. Pare mu još nisu vraćene, kao, uostalom, ni pasoš.
Ni sve tetke nisu iste.
