Proteklih dana, nekako na samom kraju školske godine, srpski tabloidi opširno su pisali o novom „porno-skandalu“, odnosno o amaterskim snimcima nekih tinejdžera napravljenim mobilnim telefonom u školskom toaletu u jednom gradu u Srbiji. Ono „amaterski“ je samo pridev koji kratko i jasno objašnjava da su se snimali sami, bez podsticaja i učešća starijih. Snimak su, kao što to biva, prosledili drugarima mobilnim telefonima, odakle se širio dalje.
Sada kada je skandal pukao, odjednom su svi jako zabrinuti šta se to dešava „sa omladinom“. Pa, ništa posebno. Izaziva ih (pristupačna) tehnologija i taj se izazov kreće u pravcu logičnom za društvo u kojem žive. Oponašaju ono što vide (u istim tim tabloidima) i nude ono što se traži. Za razliku od, recimo, tinejdžera u Kini.
Tamošnji hit, koji se proteklih meseci raširio po celom svetu, bila su tri studenta koji ispred veb kamere u sobi u studenjaku oponašaju grupu Bek strit bojs. Tačnije, dvojica to rade obučeni u dresove Hjuston roketsa (Jao Ming!) dok treći u pozadini „nezainteresovan“ igra Kaunter strajk, što njihove video-klipove čini potpunim.
Da li je moguće da tri i po minuta uvijanja dvojice nepoznatih ljudi uz muziku u statičnom kadru bude toliko zanimljivo da to požele da vide milioni drugih širom sveta? E pa, moguće je. Najpre zbog toga što je to od prvog do poslednjeg sekunda fantastično i duhovito, momci su svesni da je to što rade običan kič (kao i muzika koju su odabrali), ali u tome iskreno uživaju i unose se „do koske“. Uostalom, pogledajte i sami na adresi www.backdormitoryboys.com, gde se nalazi nekoliko njihovih spotova (najbolji je prvi, za I want it that way).
Dakle, momci su snimili to svoje zezanje i pustili na mrežu, snimak je dospeo do kineskog predstavništva Motorole gde su shvatili da bi mogli da ga upotrebe za promociju novih modela telefona namenjenih mladima. Rezultat je 14 miliona daunloudova u prvim danima kampanje, što je u jednom momentu dovelo do „rušenja“ sajta.
Naravno, ovakav uspeh izazvao je razne komentare, mnogi su smatrali da „to svako može da napravi“, a mnogi su i probali. Pokazalo se da su pomenuti Kinezi ipak talentovani(ji) i da je tri minuta pred veb kamerom prilično težak izazov. Ali, postavljen je zadatak, upravo ono što nedostaje mladima u Srbiji sa početka ove priče koji se stoga sami snalaze u školskim nusprostorijama.
Da bi tu nešto moglo da se promeni, pokazuje ovogodišnje, prvi put organizovano takmičenje za Najbolji školski veb sajt u Srbiji. Takmičenje je okončano, a pobednike možete videti na www.telekomcentar.com. Kao član žirija bio sam u prilici da detaljno pregledam sve prijavljene sajtove (stotinak). Moja kratka ocena je da tu ima potencijala, ali mora još dosta da se radi.
Ovo o potencijalu najbolje se vidi kada sa sajtova osnovnih škola pređete na sajtove srednjih i odmah osetite da učenici preuzimaju inicijativu od nastavnika, odnosno profesora. Međutim, primetno je da im nedostaju pozitivni primeri, odnosno sajtovi na koje bi mogli da se ugledaju ili ideje koje bi mogli da slede. A moguće je da svoju kreativnost ne koriste u punom kapacitetu naprosto zbog toga što školske sajtove prati mali broj ljudi. Ideja takmičenja, koje bi trebalo da se nastavi u septembru, jeste da skrene pažnju na školske sajtove i motiviše učenike da se manu snimanja po toaletima i svoj talenat upotrebe na korisniji način. Koga mrzi da čeka početak školske godine, neka nađe neku veb kameru i „izađe na crtu“ momcima iz Kine. Video.google.com za duhovitim snimcima iz Srbije.
