Samo što smo kročili na Kalemegdan, naleteli smo na Sajtera. Vasa, Aleksa i ja, mi smo tri momka, jedan samo što je postao tinejdžer, drugi samo što nije, treći ima godina koliko njih dvojica zajedno pa puta dva. To nije jedini Sajter kojeg ćemo sresti tog dana na beogradskoj tvrđavi. Što ne treba da čudi, tamo je mnogo drveća a Sajteri žive u šumi. Gađamo ga virtuelnim lopticama na mobilnom telefonu i hvatamo iz drugog pokušaja, prvi put se izmigoljio. Relativno je snažan, njegov CP (combat power ili borbena spremnost) je 249, mada ćemo kasnije naići i na snažnije. Igramo Pokemon gou.
Zapravo, ja sam radoznali posmatrač, a igraju njih dvojica. Dosađujem sa pitanjima „ej, a kako ovo, a kako ono“, kao dete na pecanju. Oni strpljivo odgovaraju na čudnom srpskom jeziku sa gomilom engleskih reči koje menjaju po srpski (evolvovati, pauerapovaću, idemo u fajt). Loveći pokemone, tog dana smo prešli barem pet kilometara pešice što je dovoljno da vam se izlegne iz jajeta jedno od tih čudovišta (uzgred, izleglo se i to Džiglipaf).
TRISTA MILIONA: Tu i tamo primećujemo i druge igrače, uglavnom starije od mojih vodiča. Takvo grupisanje nije neobično, svi love monstruma koji se nalazi baš na tom mestu. Najmanje polovina od njih su stranci. Pre samo tri nedelje verovatno bi bili sumnjivi. Sada nas gledaju sa čuđenjem, radoznalošću, poneko sažaljivo.
Ali svi, baš svi znaju šta radimo.
Otkako je zvanično puštena u sredu 6. jula, igra Pokemon gou kompanije Nintendo postala je svetski fenomen. Po broju korisnika najbrže rastuća video-igra. Smatra se da ju je zaigralo više od trista miliona igrača u prvih 10 dana, s tim da se stručnjaci spore koliko je stvarno aktivnih, a koliko onih koji su se registrovali iz radoznalosti.
Psiholozi tvrde da uspešna igrica mora da zadovolji tri kriterijuma. Da nije komplikovana za početnika, da ima jasne, zanimljive i dostižne ciljeve i da omogućuje kontakt sa drugima koji igraju. Pokemon gou savršeno ispunjava ove kriterijume.
Da biste započeli igranje, potrebno je da imate Android ili Epl pametni telefon prosečnog kvaliteta. Igricu skidate sa prodavnice aplikacija, a ako je tamo nema (kao što je nema u Plej storu za Srbiju), onda ju je moguće pronaći na nekim drugim mestima na internetu. S tim da morate makar privremeno da isključite zaštitu na telefonu i izložite se mogućim virusima, te vam zato mi nećemo davati uputstva za skidanje.
Kada ste instalirali aplikaciju, potrebno je da za nekoliko minuta kreirate svoj profil (ime, izgled i da odaberete jedan od tri tima u koji ćete se učlaniti, Mistik, Vejlor ili Instinkt), onda uključite GPS i internet i spremni ste. Na ekranu vam se pojavljuje precizna mapa mesta na kome se nalazite, a kompas vas upućuje na najbližeg pokemona, koji nikada nije udaljeniji od stotinak metara. Kada stignete do njega, gađate ga lopticama dok ga ne ulovite. Kada ga pogodite, on se pretvori u kuglu i krene da drhti. Ako zadrhti triput, vaš je. Što je pokemon jači, odnosno što mu je veći CP, teže ga je uhvatiti.
Kada vam konačno uspe, možete ga unapređivati bombonama koje osvajate na pokestopovima. Oni su takođe raspoređeni po okolini, uglavnom na nekim bitnim lokacijama. Na Kalemegdanu je, recimo, jedan od pokestopova Paviljon „Cvijeta Zuzorić“.
Treća bitna stvar su džimovi, mesta na kojima možete da se borite sa pokemonima druga dva suparnička tima kako biste im preoteli igraonicu. Jedan džim smo pronašli u tunelu kod kalemegdanske Sahat-kule, ali su nas dušmani rasterali na buljuke.
Cilj igre je, barem u ovoj fazi, da sakupite 151 džepno čudovište (Pokemon je skraćenica od Pocket Monsters), mada je vrlo moguće da će se sa unapređivanjem igre to menjati. Ono što je nejasno je kako je igra za tako kratko vreme postala globalni fenomen, pre svega za medije.
VEK TRAJANJA: Za Marka Mudrinića, urednika u srpskoj verziji sajta Netokracija.com, to uopšte nije neobično.
„Pokemon gou se naslanja na globalno poznat kulturološki model, na crtać iz devedesetih koji smo mi ‘milenijalci’ obožavali kao deca. Tada je to bilo na ekranu, a sada se pokemoni nalaze svuda oko nas“, kaže Marko i dodaje da je abnormalna fascinacija pokemonima posledica činjenice da je ovo prva takva igra sa unapređenom realnošću i da era tih igara tek počinje.
UNAPREĐENA REALNOST: Marko Mudrinić
On ne veruje da će pokemoni opstati i „evolvirati“ u nešto krupnije.
„Mnogi se sada pitaju da li je ovo novi Fejsbuk? Ne, nije. Ja verujem da će hajp trajati do kraja leta, dok ne počne škola. Onda će posustati. Inače, internet ne prašta uspeh preko noći. Ono što postane brzi trend, još brže se ugasi. Sećate li se igre Flappy Bird, početkom 2014? To je bio ogroman hit, da bi posle dva meseca sasvim nestala. Ili Angry Birds. Ko to još igra?“
Internet konsultant Dragan Varagić misli donekle drugačije. On veruje da će pokemoni „raditi“ nešto duže, odnosno da će se u njih stalno uključivati novi igrači, dok će stari napuštati igru kada im dosadi. I tako godinama.
Najvažnije za opstanak igre je da se stalno menja, da se neprestano dodaju nove opcije kako bi se zainteresovanost igrača održavala. Sledeća faza bi mogla da bude razmenjivanje pokemona, što sada nije moguće a deo je tradicije crtanog filma, odnosno igre sa kartama koja ga je pratila.
Sam Pokemon gou nastao je gotovo kao šala. Kompanija Gugl pozvala je 1. aprila 2014. divelopere da se poigraju sa njihovim kartama i drugim korisnim stvarima koje su napravili i osmisle neku igricu. Tadašnji direktor Nintenda Satoru Ivata (umro je 2015) i programer Cukenazu Isihara smislili su da nadograde tada popularnu igru Ingres pokemonima i da bazu igre iskoriste za postavljanje pokestopova i džimova. Beta verzija bila je spremna ovog proleća, testirana je u Japanu. Interesantno je da se Japan u igru uključio dve i po nedelje posle SAD, Australije i Novog Zelanda, navodno zbog poslovnog dogovora sa Mekdonaldsom, koji je lepo platio da se pokestopovi i džimovi smeste u njihove restorane.
Ali, da li je PG dobar poslovni model? Nintendove akcije su u prvih nedelju dana porasle za više od trećine, odnosno dobile su 14 milijardi dolara na vrednosti. Međutim, ubrzo su počele da padaju. Kompanija je objavila da su prihodi od igre za sada veoma ograničeni i to ih je koštalo šest milijardi dolara na berzi.
Drugi problem je apsolutna tehnička nespremnost za ovoliku popularnost. Zbog preopterećenja serveri svako malo „trokiraju“, zato je širenje igre po svetu namerno usporeno. Trenutno su pokriveni SAD, Kanada, Australija, Novi Zeland, Japan i Evropska unija, mada je pokemone moguće pronalaziti i u Srbiji, BiH, Crnoj Gori, Egiptu, pa čak i u jednoj pokrajini Južne Koreje. U Kini, gde je zabranjeno korišćenje Gugl mapa, napravljene su piratske verzije Pokemona. U Saudijskoj Arabiji igranje je zabranjeno po cenu zatvora.
Prema saznanjima Marka Mudrinića, a slično je čuo i Dragan Varagić, neke kompanije u Srbiji, pre svega marketinške agencije, već se raspituju kako bi pokemoni mogli da se unovče. Nintendo vam, inače, daje mogućnost da za prave pare kupite alat za hvatanje i evoluciju vaših čudovišta, kao i mamce to jest „lurove“. Mamac radi oko pola sata i privlači vam pokemone. Neki lokali u svetu su izračunali da im se isplati da ih postave jer im nagrnu neobične mušterije, a košta ih jedva dolar i kusur po satu. Neki drugi biznisi čine sve da pokemone oteraju što dalje tvrdeći da su igrači slaba klijentela jer ih, dok igraju, ništa drugo ne zanima, što nam potvrđuje i Dragan Varagić komentarišući marketinšku upotrebljivost igre. Inače, Vasa, Aleksa i ja smo tokom nekoliko sati igranja lurove pronašli u Vojnom muzeju i bašti Hotela „Moskva“, ali biće da su se tamo pojavili mimo znanja zaposlenih. Priče da je u nekim lokalima moguće dobiti popust ukoliko ste vlasnik posebno retkog pokemona, za sada su u Srbiji samo mit.
Nema ko se ovih dana nije izjašnjavao o pokemonima koji su u nedostatku fudbala preuzeli titulu najvažnije nevažne stvari na svetu. Psiholozi tvrde da je igra dobra jer podstiče društvenost. Takođe, zagrižene igrače koji obično dane i noći provode pred nekim ekranom, hraneći se brzom hranom i sodama, tera da izađu i hodaju, što je svakako zdravo. Obožavaoci teorija zavere tvrde da je igru podmetnula CIA i da igranjem otkrivate državne i privatne tajne. Ovoj teoriji ne ide naruku to što je igru moguće igrati samo tamo gde nas je Gugl podrobno već snimio i izanalizirao. Treći upozoravaju na opasnost za same igrače, toliko zanesene igrom da ne primećuju gde se nalaze, te neki padaju sa litica ili sleću s puta jer igraju dok voze. Ovo je delimično tačno, ali ta vrsta nepažnje došla je već sa mobilnim telefonima. Mnogi su nastradali kuckajući poruke dok prelaze ulicu ili voze, tako da je „kultura pažnje“ tek nešto čime će svet morati da se pozabavi. Nažalost, veća opasnost po život i dalje vam preti od davljenja na javnom kupalištu nego od igranja Pokemon gou.
Mediji koji su isprva oduševljeno pisali o Pokemon gou, sada se utrkuju da nabroje nevolje u koje su igrači upali ili da navedu sva neodgovarajuća mesta na kojima se monstrumi kriju. Nintendo je pod pritiskom morao da makne pokemone sa groblja u Arlingtonu, Aušvica i nekih crkava. Iako tvrde da je njihova namera bila da postavljanjem čudovišta samo navedu igrače da odu tamo gde inače ne bi. Ima i izveštaja da su kriminalci na neke mračne parkinge postavljali lurove kako bi pored pokemona namamili i igrače, pa bi ih onda lepo opljačkali.
PRONAĐENI DŽIM: Vasa i Aleksa u lovu
„Meni je cilj da uhvatim nekog baš jakog pokemona i da osvojim džim“, kaže mi Vasa. „Ja mislim da ću da igram još godinu dana, najviše“, dodaje Aleksa kada ih pitam šta su njihovi planovi sa Pokemon gou. Sumnjaju da je društvo u školi preterano zainteresovano za igru i ne veruju da će posle 1. septembra moći da igraju jer za vreme časova ne smeju da koriste telefone, taman i da se Miou ili Pikaču lično pojave ispred table.
„Mislim da cilj Nintenda i Gugla nije da zarade na Pokemon gou, već da naprave veliku korisničku bazu za neke buduće igre“, kaže Marko Mudrinić.
Izlažem mu svoju ideju da se po istom principu skupljaju sličice fudbalera pred svetsko prvenstvo, umesto što ih kupujemo na trafici. Cilj je da skupiš album i eventualno onda dobiješ karte za utakmicu, a kafići, prodavnice i restorani mogu da kupuju mamce i tako bi se ceo posao finansirao. Da ne pričamo o mogućnosti da umesto razmene ili tapkanja moj Mesi i tvoj Ronaldo odigraju na male goliće, a pobednik odnese sličicu gubitnika.
Marku se ideja sviđa. Molim ga da je ne širi dalje, pokušao bih da je unovčim sada kada je ovo sa pokemonima takav hit.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Subvencionisani stambeni krediti za mlade koje najavljuje Aleksandar Vučić su obmana. Šta se krije iza ove “darežljive” ponude predsednika Srbije usred studentske pobune
Doba sarme i ruske salate neće ugasiti bunt u Srbiji. Na opoziciji je sada da preuzme politički deo posla, napravi dogovor i svim silama traži prelaznu vladu
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!