Potpredsednik Vlade Krkobabić je u zvaničnu i prijateljsku posetu Leskovcu doputovao sa dvoja kola, da li su u drugom autu bili njegovi savetnici, lični lekar, članovi CK PUPS ili prosto ljudi iz obezbeđenja, tek, vođa PUPS-a jednim potpredsedničkim udarcem ubi dve muve, ili dvema limuzinama ubi četiri muve: „Ja sam ovde prvo razgovarao sa gradonačelnikom i to je službeno jer kao potpredsednik Vlade treba što više da putujem. Usput ću završiti posao i u svojoj partiji tako da za dve stvari samo jednom trošim benzin.“ Time što je partijskom zadatku dao usputni karakter, kupovinu benzina gospodski je poverio državi: benzin vash, idei nashi!
&
Eh, što nemamo više samosvesnih staleža kao što je advokatski (propao bih u kvizu na pitanju koliko advokata ima u Komori), svih sedam hiljada srpskih advokata podiglo se kao jedan na ustanak protiv fiskalnih kasa! I kako su divni argumenti protiv zuluma: fiskalna kasa je izdatak, danguba, uvreda, atak na tajnost podataka – nadzirući tobože promet novca inspektori bi ulazili u srce parnica, te krivičnih predmeta gde je zaprećena kazna četrdeset godina…
Ponikli još kao pripravnici u duhu čuvanja klijentove tajne, advokati su misterijom obuhvatili i sebe same, za mašinu koja bi poreznicima otkucavala šta se među četiri zida zbiva neće da čuju, pa su zajednicu lišili svojih usluga troe sutok. To je štrajk upozorenja, a ako se fiskalisti ne uzmu u pamet i ne povuku eto đeneralnog štrajka neodređenog trajanja i sa posledicama o kojima je gadno i razmišljati.
Dok pišem ove grešne retke iz policijskih postaja izlaze serijske ubice, secikese, teroristi, konjokradice, palikuće, kraljeubice, protagonisti kućnog nasilja, pedofili: nijedan advokat ne radi i policija mora sve pritvorenike da oslobodi. Evo uostalom apokaliptične vizije advokata Đorđevića, predsednika Komore, koji pomalo možda i uvredi stotine hiljada piljara: „Vlastima ne možemo da objasnimo već osam meseci da mi nismo piljari. Idemo u trodnevni opšti protest, potpuno svesni da će MUP zbog neprisustvovanja branilaca, posle isteka 48 sati morati da pušta iz pritvora osumnjičene za teška krivična dela, kao što su ubistvo, silovanje, razbojništvo. Ako budemo morali, ići ćemo u generalni štrajk, pa neka vlasti gledaju kako će da se nose sa posledicama po pravosudni sistem.“
Moj dobar znanac T. F. poštedeo je piljare i rekao da advokati ipak nisu pekari (kao da pekari nemaju takođe svoje tajne, kako u pogledu recepata tako i u pogledu toga koliko koja mušterija kakvih ugljenih hidrata kupuje etc.), ali ono što mi povodom saborne uskopišćenosti branilaca prolazi kroz glavu ne tiče se toliko samog štrajka koliko prirode samog staleža: buna je moguća samo tamo gde je svim pripadnicima ili ekstremno dobro ili nepodnošljivo rđavo. Gde god postoji raslojenost, eto kolebljivih pojedinaca čija deca imaju veliki kašalj i kojima je štrajk jedina prilika da rade. Advokati su falanga, Ministarstvo pravde priznaje da su stalež od posebnog društvenog interesa: nema jake države bez jake advokature!
Ne znam kako bi financi putem fiskalnih kasa dospevali do svetih tajna klijenata i samih advokata, ali da ljudska prava mušterija ne bi bila ugrožena advokati pristaju da i ubuduće, kao njihovi stari, vode poreske knjige, tvoja te desnica neće nikad izneveriti kao mašina uvezena iz Nemačke, pa neka te rukopise kao i u minulim stolećima pročešljava ko treba, pratiće tok novca, a neće tu naći ništa što bi klijentovu ili advokatovu privatnost ugrozilo.
S druge strane, koja to profesija nema nikakvu obavezu da bude diskretna? Pa starinski oglasi u kojima se tražila srodna duša, završavali su se rečima – diskrecija zagarantovana. Zar Mića i Zoran, majstori koji mi održavaju auto, odranije poznati čitaocima, nemaju o meni ništa što bi trebalo da taje? Autolimar, koji interventno promeni i ofarba udareno krilo, i to mu na licu mesta bude plaćeno, treba li da zove bračnog druga klijenta/klijentkinje i da mu/joj referiše potanko šta je bilo, a stvar plaćena iz crnog fonda počinioca i ne sme ukućanima nikad da bude predočena! Ako u fiskalnoj kasi stoji registarski broj mojih kola, onaj ko ima pristup kasi ima me u šaci jer vidi moju vozačku istoriju! Ako limar napiše da je zagitovao toliko i toliko rupa kalibra tog i tog može nehotice odati nekom nedobronamernom da sam učestvovao u razmeni vatre ili da sam bio napadnut, a ja neću da se to zna!
Ne znam da li su lekari i zubari kak se to veli već fiskalizovani, ili to beše samo oblak koji se nadvio nad njihovom praksom, bilo kako bilo, oni imaju čak i specijalnu zakletvu da čuvaju tajne pacijenata, pa i poneku svoju tajnu, jer i oni poboljevaju te pribegavaju tu i tamo samopomoći, dalje, šta sa sveštenstvom, sa hiljadama terenaca, prijatelja u crnom? Ako uz epitrahilj budu na svećenje vodice nosali i fiskalne kase em će narušiti svečanost trenutka, em će vernike prisiliti da plate svi istu svotu, dalje, odavanjem identiteta mušterija zar ne bi narušili pravo na tajno tj. slobodno ispovedanje vere? Pa ne može ni berberin pošto mi je kosu ofarbao tako da ne bude titovski riđa niti krsmanovićevski ziftovana, preko fiskalne kase da oda ko sam i da prevaru za koju imam pravni osnov (svako ima pravo na prirodnu boju svoje kose!) obznani urbi et orbi!
Voleo bih da smislim ne zakon, nego jedan, tako, paragraf na koji bi se pozivali svi kojima je fiskalna kasa, kao i samo plaćanje poreza uostalom, mrska i daleko joj lepa kuća. „Pravno ili fizičko lice koje u poslovanju dolazi u dodir sa kakvim god tajnama drugih pravnih ili fizičkih lica može uvesti fiskalni kasu jedino ako mu nadležni upravni organ pozitivno odgovori na molbu taksiranu sa 30.000,00 (trideset hiljada) dinara.“
