Premijer Španije Pedro Sančez je na svom putu po Balkanu bio u zvaničnoj poseti i u Srbiji, i to je dobra vest, zato što je tom prilikom izgovoreno puno lepih reči o dobrim odnosima dve države, sadašnjoj i budućoj saradnji, podršci Španije Srbiji na putu u Evropsku uniju…
Jedan detalj iz ove posete je, međutim, ponovo ogoleo apsurd u koji se pretvorila politika u Srbiji. U protokolarnim govorima, uobičajenim u ovakvim prilikama, Sančez je, između ostalog, obraćajući se Aleksandru Vučiću, rekao: „Sigurno se sećate da smo početkom februara razgovarali da dođem u posetu do kraja tog meseca ili početkom maja, ali vi ste mi rekli da postoji velika verovatnoća da će u Evropi da izbije veliki rat i, kao što svi danas znaju, bili ste u pravu“.
Srpski tabloidi su se usijali. „ŠPANSKI PREMIJER POTVRDIO: Vučić je bio u pravu, video je dalje od ostalih“, naslov je, na primer, u „Alou“, a ni kolege iz sličnih medijskih tvorevina nisu zaostajale. Nije do sančeza, teško da poznaje ovdašnju političku situaciju toliko da bi mogao da pretpostavi kakvu će reakciju da izazovu njegove reči.
A pomenuta situacija je takva da Aleksandar Vučić već deset godina u svakodnevnim javnim nastupima sebe predstavlja kao sveznajućeg proroka u svim mogućim oblastima, od domaće i svetske politike, preko ekonomije, energetike, medicine…, do sporta u kome je predvideo ko će postići odlučujući gol (videti pod „slučaj Alekse Vukanovića i plasmana Zvezde u Ligu šampiona“).
Naravno da su ta proročanstva deo strategije koja je sigurno osmišljena još prilikom dolaska na vlast. Delovi te strategije su i stalne priče o ugroženosti Predsednika i bezbrojnim pripremama atentata na njega, njegovoj neustrašivosti, napadima na njegovu porodicu, danonoćnom radu, ljubomori i mržnji suseda i sveta zbog njegove uspešnosti i pameti…
I ta strategija radi još uvek, reklo bi se po rezultatima izbora. A metod je jednostavan, kada se nešto ponavlja iz dana u dan, niz godina, posle određenog vremena ogroman broj ljudi počne da veruje, na primer, da pre Vučića nije bilo autoputeva, klima uređaja, da se umiralo od gladi jer su „bivši“ sve pokrali…
Što se tiče proročanstava, i tu je metod jednostavan. Kada se izriču svakodnevno, i ćorava koka u tom moru neko zrno ubode, a sva ona promašena zatrpaju nova. Ko se seća američke predsedničke kampanje u kojoj su kandidati bili Hilari Klinton i Donald Tramp, a Vučić na nekoj televiziji na pitanje novinara zašto podržava Klintonovu ponosno i samozadovoljno odgovorio: „Zato što sam pametan i znam ko će da pobedi“? Pa je posle pobede Trampa rekao kako će u novoj administraciji visoko mesto imati njegov prijatelj Rudi Đulijani i da je to dobro za Srbiju.
Ni Hilari predsednica ni Đulijani na visokoj poziciji, ali samo cepidlake se sećaju takvih detalja, a Vučić je konačno, po tabloidima, od španskog premijera dobio potvrdu da je pametniji i vidovitiji od drugih. I sve bi to bilo samo još jedan mali deo ovdašnjeg otužnog političkog rijalitija, da nije sve jači utisak kako su stvari prešle opasnu granicu, kada priče o nadnaravnim moćima Predsednika nisu samo taktika, već u njih zaista veruju. I sam Vučić, i tabloidi, i oni koji ih čitaju.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
