Posle brojnih lutanja stotine srpskih kriminalaca, po svemu sudeći, našli su „mir doma svog”. Posle dugog puta vratili su se kućama, odnosno pod svoje krovne organizacije: Bezbednosno informativnu agenciju, tajnu vojnu službu i policiju.
Samo u tom kontekstu bi mogla da se shvati izjava ministra policije Bratislava Gašića koji je poslednjeg dana 2023. god. rekao da u Srbiji više ne postoje ozbiljnije organizovane kriminalne grupe.
„U Srbiji više ne postoje ozbiljnije organizovane kriminalne grupe. Da, kriminal postoji i uvek će ga biti, ali policija aktivno radi kako bi ga smanjila i sklonila sa ulice… Beograd ima deset noći bez kriminalnih aktivnosti, nijedan automobil nije ukraden,“ naveo je Gašić.
I dok su automobili uredno parkirani, „roba” (kokain, marihuana, heroin…) se dovozi i odvozi. Očigledno, karteli nesmetano posluju, pogotovo kada ministar policije živ i trezan izjavi da je uništio organizovani kriminal, što još nikome nije pošlo za rukom, i to u godini kada je Srbija trećarangirana u Evropi po Globalnom indeksu organizovanog kriminala, a od 193 države u svetu završila je na 40. mestu.
Javna je tajna da su najopasniji kriminalci godinama nedodirljivi, pošto su direktno povezani sa zakonodavnom i izvršnom vlašću. Godinama su kog su hteli terorisali i razni belivuci. Godinama su prolazili nekažnjeno pa čak i kad ubiju čoveka na sred tramvajskih šina u centru Beograda, u po bela dana. I dok su građanima prezentovane „sjajne” statistike policije, dok su nam zvaničnici govorili da se smanjila stopa ubistava i opšteg kriminaliteta, u kući strave u Ritopeku ljude su klali kao na traci. A sve je, tako dugo, funkcionisalo savršeno i za kriminalce i za šefove bezbednosnih službi; jedni su radili po sistemu „nema tela, nema dela”, a političari u statistiku nisu unosili nestale osobe.
Krvavi mehur je pukao tek kada su međunarodne policijske službe otkrile telefonske prepiske s monstruoznim fotografijama zločina koje su klanovi razmenjivali.
Ministar policije „od ranije poznat policiji”
Izgleda da je Bratislav Gašić pravi primer ministra policije „od ranije poznatog policiji”. Onomad su inspektori koji su 2019. god. otkrili „Jovanjicu”, prema optužnici – najveću fabriku skanka u Evropi, svedočili da je njihova intencija bila upravo hapšenje Gašića, koji je tada bio direktor BIA, i to zbog njegovih brojnih kontakata sa prvooptuženim u tom slučaju Predragom Koluvijom.
Podsećamo, osim sa direktorom BIA vlasnik Jovanjice je bio u redovnom kontaktu i sa direktorom Vojno obaveštajne službe Zoranom Stojkovićem. I dok su, prema optužnici, tone skanka bujale, narko imanje štitili su optuženi da su bili „Koluvijin prsten zaštite” pripadnici BIA, VOA i MUP-a.
Izgleda da ministru ne smeta ni to što su i dalje na slobodi šef Kavačkog klana Radoje Zvicer, šef Vračaraca Nikola Džoni Vušović, ni to što se kao slobodni građanin Srbijom šeta ozloglašeni Luka Bojović i brojni drugi.
Ne remeti Gašića ni to što su mu bliski ljudi poput kosovskih kumova Zvonka Veselinovića i Milana Radoičića stavljeni na „crnu listu“ ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država zbog veza sa transnacionalnim organizovanim kriminalom.
Na crnoj listi je i Gašićev prethodnik na čelu MUP-a, a naslednik u fotelji BIA Aleksandar Vulin i to zato što je, kako se u obrazloženju navodi, „umešan u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije narkotika i zloupotrebu javne funkcije”.
Progonitelj policajca i studenata
Gašić je postao poznat i kao progonitelj policajaca, a branitelj kriminalaca. Od kad je on na čelu bezbednosnih službi više policajaca koji se bore protiv kriminala je uhapšeno, poput: policajke iz Valjeva Katarine Petrović koja je javnosti otkrila da je kum predsednika države bio drogiran kada je izazvao saobraćajku, hapšeni su i inspektori za borbu protiv droga Mile Isakov i Marko Vešović, dok se njihovim kolegama Slobodanu Milenkoviću i Dušanu Mitiću montiraju procesi i spremaju likvidacije.
Osim što ministru policije smetaju policajci, smetaju mu i studenti. I to oni koji su protestovali zbog sumnje u organizovanu krađu na poslednjim beogradskim i republičkim izborima. Tako je uglavnom studentima, umesto kriminalcima, uoči Nove godine napunio ćelije Okružnog zatvora.
Mangupi u njihovim redovima
Otvara se pitanje i ako su se srpske službe izborile sa organizovanim kriminalom zašto onda ne ukinemo Tužilaštvo za organizovani kriminal nego tužioce plaćamo mesečno po 400 hiljada dinara, uz sve privilegije poput ličnog vozača i beneficiranog radnog staža.
Naposletku, da li to Bratislav Gašić izjavom da više nema ozbiljnijih organizovanih kriminalnih grupa u Srbiji zapravo žali za jednopartijskim sistemom? Naime, u komunizmu se govorilo da nema organizovanog kriminala. I, zatvori su se punili prvenstveno političkim protivnicima i disidentima, umesto plaćenim ubicama i narkodilerima – o da bilo ih je i tada. A kad je komunizam doživeo krah, početkom devedesetih, otkrilo se da svi kriminalci, počevši od Arkana… zapravo, imaju značke Državne bezbednosti. Dakle, mangupa je bilo oduvek, ali u „njihovim” redovima.