Dodik u centralnoj loži: Ko će kome zavrnuti ruku
Ovo što se sada događa u Bosni i Hercegovini neodoljivo me podseća na jedno vrlo slikovito prorokovanje pokojnog akademika Nikole Miloševića: „To vam je, gospodine Žarkoviću, kao kad tri divlje mačke stavite u isti džak, pa one grebu iznutra, grebu dok ga ne pocepaju.“
O tome smo govorili u nekakvoj emisiji na TV Studio B, pre jedno sedam, osam godina, ako me pamćenje ne vara, ali mi se ta slika o divljim mačkama nekako uvek motala po glavi i priznajem da sam, makar i podsvesno, vesti s tog „fronta“ iščitavao u tom ključu.
Džak još nije pocepan, ali je mjaukanje sve glasnije. Sastanak u vojnoj bazi Butmir pokazao je da se oko „mirne Bosne“ ne slažu ni SAD i Evropska unija, pa je to sad već čitav „mačji hor“ i bilo bi zanimljivo to gledati iz nekog neutralnog ugla da nas život i istorija nisu naučili da bosanski jadi ne mogu proći bez velikog belaja, a da se to nekako, ovako ili onako, ne olupa i o ovodrinsku glavu.
Uvertira za Butmir počela je pre jedno mesec i po dana, gotovo sinhronizovanim tekstovima u „Forin afersu“ i „Njujork tajmsu“, u kojima je ukazivano da je Beograd poluga za pritisak na Milorada Dodika, odnosno Republiku Srpsku.
Suština spora nije laka za razumevanje, ali se, uprošćeno, može svesti na sukob dve volje: jedna je bošnjačka, i ona traži onu vrstu ustavnih promena i Dejtonskog sporazuma kojima bi Federacija dobila više ovlašćenja i to kroz ukidanje entitetskog glasanja, dok se Dodik i njegovi drže Dejtona kao svetog pisma i ne pristaju na nametanje rešenja.
Na pitanje, u intervjuu za dnevni list „Danas“, da li se on, kao premijer, plaši da će Zapad usloviti ubrzanje evropskih integracija Srbije većom konstruktivnošću Beograda prema onome što EU i SAD nastoje da sprovedu u BiH, Dodik je odgovorio:
„Srbija je mnogo puta do sada bila žrtva odluka međunarodne zajednice. Srbija je, na neki način, bila i ponižavana od strane međunarodne zajednice, pogotovo kada je o Kosovu reč. Ali, ako ceo Zapad ne može da utiče na mene i na sve legitimne institucije u RS, zašto bi to mogao Beograd?! Stranci hoće da Srbi budu uvek i za sve krive dadilje, a da Bošnjaci budu stalno žrtva. Mi želimo da budemo deo civilizovanog sveta, hoćemo da se poštuju ugovori i sporazumi, ne želimo da nas proglašavaju negativcima, jer mi smo najveći legalisti kada je reč o BiH. Mi nećemo da budemo žrtva muslimana željnih osvete. Zapad sada hoće da izmenama Ustava legitimizuje sve što su visoki predstavnici radili u prošlosti i da sebi spase obraz. Mi tako nešto nećemo dozvoliti.“
Dodik bi, očigledno, da skine teret s Tadićevih leđa, da mu relaksira pregovaračku poziciju, ali ne bih rekao da će to ići lako. Od Beograda će biti traženo, ne samo u svojstvu jednog od potpisnika Dejtonskog sporazuma, da Dodiku zavrne ruku do granice bola, kao što su je već zavrnuli Hrvatima koji su se, zarad ubrzanih evropskih integracija, odrekli ideje o konfederaciji s bosanskim Hrvatima, a Zagreb je ćutke prešao i preko stvaranja uslova za preglasavanje Hrvata u federalnim institucijama.
Nova butmirska runda pitomljenja divljih mačaka odložena je za novembar, a do tada će se SAD i EU usaglasiti oko obima i poželjnog pravca redifinisanja Ustava BiH, a spoljna politika Srbije biće izložena još jednom testu otpornosti na pritisak.
U podsvesti, srpska nacionalna elita održanje Republike Srpske vidi kao kompenzaciju za gubitak Kosova, sve u nadi da će se, kad se onaj džak pocepa, granicom pomeriti do Banjaluke, a to je sat lagane vožnje do Zagreba, pa će i Trst opet biti naš… Ako se Tadić sprema za izbore, onda će Dodik biti svaki put u centralnoj loži i na stadionima koji nisu samo fudbalski.
Plakanje i reagovanje: Čijim se suzama više veruje
Reč je prosto o tome da, kako i Dodik zapaža, Srbija ne može da podnese još jedno poniženje, pa ni po cenu prihvatanja kandidature za EU. Velika sila opet se koncentrisala na malu Bosnu. Verovatno Amerikanci, da bi opravdali Obaminu nagradu za mir, onu za koju su ga kandidovali dve nedelje posle predsedničke inauguracije, misle da je to područje gde bi njihova mirotvornost mogla biti najbrže efektuirana, a njihov javnomnjenjski osećaj o muslimanima kao jedinim žrtvama strašnog bosanskog građanskog rata, nagoni ovu silu da postupa kao slon u staklarskoj radnji.
Još nepotvrđene vesti da bi Barak Obama mogao da poseti Sarajevo govore o jednoj vrsti „političkog slepila“ i neosetljivosti za onu vrstu razlika koje život znače. Dodik, u već pominjanom intervjuu, kaže: „Bošnjaci se rasplaču, a Zapad odmah reaguje“, aludirajući na to da su muslimani privilegovani u kancelarijama visoke svetske politike.
Srbija se nalazi, u tom smislu, u nezahvalnoj poziciji. Rastegnuta je između velikih sila i prirodne potrebe da štiti Republiku Srpsku, u okviru postojećih propisa i sporazuma, čiji je garant i sama bila, aman je taj Dejton dosadio i njegovim tvorcima, pa bi sada i to postojanje srpskog političkog, ekonomskog i kulturnog identiteta u BiH, da zamene nekom novom formulom, koja treba da nadomesti glavni manjak prethodnog aranžmana: BiH ima međunarodni subjektivitet i legitimitet, ali nema to isto na unutrašnjem planu.
Premijer Republike Srpske Milorad Dodik boraviće 20. oktobra u Beogradu, kada će u poseti glavnom gradu Srbije biti i ruski predsednik Dmitrij Medvedev.
Dodik je, glasi vest agencije Beta, rekao da ne može da potvrdi informaciju da bi američki predsednik Barak Obama u maju sledeće godine mogao posetiti BiH, ali je dodao da je on „dobrodošao i da se raduje njegovoj poseti bilo gde u regionu i mogućem sastanku s njim“.
Dodik nije želeo da komentariše to što Rusija ne učestvuje u „butmirskim pregovorima“ o budućnosti BiH, navodeći da je to „nije njegova stvar“.
Premijer RS je poručio da neće prihvatiti nikakve pritiske, dodajući da je neprihvatljivo da visoki predstavnik u BiH Valentin Incko preti sankcijama u trenutku kada se vode razgovori političkih zvaničnika sa predstavnicima SAD i EU.
On je odbacio tvrdnje hrvatskog predsednika Stjepana Mesića da RS želi da rasturi BiH, navodeći da je njegov cilj zaštita dejtonskog položaja RS u BiH.
„Mesić može da priča šta hoće, ali bi bilo dobro da zaštiti ljudska prava Srba u Hrvatskoj“, poručio je Dodik.
Ako se nastavi s pritiscima, nije nemoguća scena da mi se, posredstvom nekih natprirodnih sila, javi akademik Milošević i kaže: „Šta sam vam rekao!“
U susret jubileju: Hiljaditi broj „Vremena“
I za kraj, nešto sasvim kratko. Za dvadeset nedelja izaći će hiljaditi broj nedeljnika „Vreme“. Tokom ovih dvadeset godina svašta smo preživeli.
Ko je preživeo. Ljudi dolaze i odlaze. Niko nije otišao na gore. Oni koji su ostali žive sve gore. Nevolje pritiskaju kao vodenični kamen. Ali, kad smo preživeli ono, preživećemo i ovo. Zadužili smo se, do guše, da ne bi dali nešto za ništa. Kad se razdužimo, opet ćemo biti siromasi. Siromašni ali pošteni, zakrpljeni ali čisti, kako govori Miša Vasić.
