Foto: AP
Prvi put su među četiri najbolje ekipe Mundijala istovremeno Hrvatska, država sa manje od četiri miliona stanovnika, i Maroko, zemlja za koju fudbal sigurno nije prva asocijacija. Zvuči kao čudo, ali ni Hrvatska ni Maroko nisu tu slučajno, već kao dokaz da rad, posvećenost i strast mogu da dovedu do čuda, i u fudbalu, i u životu, a to je dragocena lekcija
Počelo je davno, pričama koje su najmanje imale veze sa fudbalom, načinom na koji je Katar dobio organizaciju Mundijala, izveštajima o brojnim smrtima stranih radnika na gradilištima objekata za Svetsko prvenstvo; nastavilo se i kada se lopta već zakotrljala, i sa tim pričama, i sa onima koje su vezane za ljudska prava u zemlji domaćinu, o stranim radnicima koji po zadatku oblače dresove nekih reprezentacija da bi stadioni bili puni…. Uz punu svest da sve te priče u velikoj meri jesu tačne, fudbal je, korak po korak, utakmicu po utakmicu, zauzeo svoje mesto.
Svega je bilo u grupnoj fazi, senzacionalnih poraza fudbalskih velesila od autsajdera, eliminacije Nemačke, Belgije, Urugvaja… Osmina finala je donela očekivane rezultate, ubedljive pobede favorita, osim (tada neočekivane) pobede Maroka nad Španijom. A onda su došle četvrtfinalne utakmice.
Bez ograde se može reći da u istoriji Mundijala nisu viđene uzbudljivije i kvalitetnije utakmice u ovoj fazi takmičenja od onih koje su odigrane u Kataru. Prve dve su rešene posle 120 minuta igre zbog kojih fudbal jeste najpopularnija igra na svetu i izvođenja penala. Šta smo sve videli? Vrhunsku borbu, golove u produžecima u meču Brazila i Hrvatske, povratak Belgije od 0:2 do 2:2 u poslednjih deset minuta meča, drame, tragedije, neopisivu radost, oproštaj Nejmara od svetske titule, Mesija kako se hvata za poslednju slamku, neverovatnog Luku Modrića koji pokazuje kako se zaista postaje fudbalska legenda i šta znači biti duša tima i ostaviti život na terenu…
Drugog dana sve isto što se kvaliteta i uzbuđenja tiče, samo bez produžetaka i penala – vrhunska uzbuđenja, Ronalda kako se u suzama oprašta od Svetskih prvenstava, neverovatne Markonace koji konačno dovode jedan afrički tim u polufinale Mundijala, golmane koji čine čuda (kao i u mnogobrojnim dosadašnjim utakmicama, kao nikada do sada na Svetskim prvenstvima), Harija Kejna kako kako prelazi put od junaka do tragičnog heroja, Olivijea Žirua koji, poput Luke Modrića, pokazuje da su za neke ljude godine samo broj…
I da, i do sada su, mada uglavnom teorijski, mali mogli da pobede velike, slabi jake, ali prvi put su među četiri najbolje ekipe Mundijala istovremeno Hrvatska, država sa manje od četiri miliona stanovnika, i Maroko, zemlja za koju fudbal sigurno nije prva asocijacija. Zvuči kao čudo, ali ni Hrvatska ni Maroko nisu tu slučajno, već kao dokaz da rad, posvećenost i strast mogu da dovedu do čuda, i u fudbalu, i u životu, a to je dragocena lekcija.
Kakve god da su navijačke strasti, i da u polufinalu igraju Engleska protiv Portugalije i Holandija sa Brazilom, ne bi bilo nepravedno, i to najbolje pokazuje kakav sjajan fudbal se igra u Kataru. Šteta je jedino što su ostale samo četiri utakmice; uz sve zamerke, svet je ipak bolje mesto kada se igra i gleda dobar fudbal.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Mlatili su studente palicama, studentkinji su polomili vilicu, za predsednika Srbije Aleksandra Vučića su “junaci”, a za sud su od ponedeljka momci kojima nije mesto u zatvoru
Ako ćaci-vratare uhvatite učmale, možete se ušetati u zabranjeni kamp u Pionirskom parku. Ako vas upozore da ne smete biti tu, prosto ih oterate dođavola
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zamolio je „Studente koji žele da uče“ da ne započinju najavljeni štrajk glađu. Oni su ga, gle čuda, poslušali
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da bi i izbori 2026. ili 2027. godine bili neizvesni zbog navodnog istinskog državnog udara
Đaci su iz Prokuplja krenuli su na ekskurziju u Sokobanju, ali su stigli samo do Krivog Vira pošto im se autobus zapalio i pretvorio se u izgorelu olupinu
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
