Objaviti javno fotografiju devojčice od oko tri godine sa inspektorom Slobodanom Milenkovićem čiji je život ugrožen, zbog čega ga obezbeđuju pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ), navesti da mu je to ćerka, objaviti deo grada i tačan naziv kafića u kome se nalaze, deluje kao saučesništvo u pripremi teškog krivičnog dela.
Za početak reč je o targetiranju i slanju preteće poruke inspektoru koji je razotkrio, prema optužnici, najveću narko fabriku marihuane i to ni manje ni više nego u prorežimskom mediju.
Naime, portal „Rebublika“ (Srpski Telegraf) 6. aprila u 12 časova i 32 minuta objavio je na svom portalu fotografiju Slobodana Milenkovića i deteta od oko tri godine za koje tvrde da mu je ćerka i od toga napravio „vest“.
„Slobodana Milenkovića je ekipa ‘Republike’ uhvatila u jednom od kafića danas u Železniku. U kafić je došao zajedno sa ćerkom u pratnji dva muškarca,“ navodi se na opskurnom portalu.
U tekstu se dalje navodi niz nelogičnosti, kakva je da je inspektor na bolovanju, a da zapravo odbija da svedoči u postupku za Jovanjicu zato što se neće pojaviti na svedočenju i to onom koje je već održano pre šest meseci, u oktobru 2023. godine.
Autori teksta i fotografije su nepotpisani, a čitav postupak otvara niz pitanja.
Ko je ovom režimskom tabloidu dostavio fotografiju Milenkovića i deteta? Ako su u pitanju novinari zašto se nisu potpisali?
Ko uhodi inspektora i devojčicu i to dok su sa obezbeđenjem, baš zato što postoje informacije da je Milenkovićev život ugrožen?
Javne tajne
Javna je tajna da je Jovanjica bila projekat BIA, a nekoliko pripadnika te Agencije je optuženo da su bili saučesnici prvookrivljenog Predraga Koluvije. Javna je tajna i da je u dva navrata lično Milenković primetio da ga uhode i legitimisao sumnjivce za koje se ispostavilo da su radnici upravo BIA. Javna je tajna i da je Milenković sklonjen sa Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije ubrzo pošto je zatražio nastavak istrage oko Jovanjice.
Javna je tajna i da se u Tužilaštvu montiraju procesi, da se kriminalcima nude razne pogodnosti ukoliko Milenkovića i sve inspektore za borbu protiv droga, koji su otkrili najveći korupcionaški narko skandal u Srbiji, optuže za neko nepočinstvo.
Javna je tajna i da je Milenković duže vreme medijski satanizovan i kriminalizovan i da postoje informacije da je za njegovo ubistvo već plaćeno pola miliona evra.
I javna je tajna da Milenković traži da svedoči u postupku za Jovanjicu, kao što je to pre neki dan ponovo od suda zatražio i postupajući tužilac Saša Drecun.
Javna pitanja
S obzirom na sve te javne tajne onda je javno i pitanje – da li su „fotografi“ zapravo agenti Bezbednosno informativne agencije, policije ili plaćene ubice?
Kako tabloidi znaju da je devojčica Milenkovićeva ćerka?
Fotografija devojčice je objavljena s leđa i lice joj se ne vidi, ali je pitanje i koliko još fotografija deteta autori poseduju? Kad će objaviti lice deteta?
Da li su fotografija i tekst zapravo slanje preteće poruke ugroženom licu – da mu obezbeđenje ne pomaže i da se čak i u njihovom prisustvu i inspektor i dete mogu naći i pred nišanom, a ne samo pred objektivom?
Ko su monstrumi koji fotografišu i odluče da objave fotografiju devojčice, čijem ocu prete ubistvom, baš dok su mediji, skoro dve nedelje, puni fotografija male Danke Ilić koja je nestala, a kako se ispostavilo i ubijena u Banjskom Polju kod Bora i dok je svaki roditelj preneražen od brige za svojom decom?
Da li su zločini nad decom i opasnosti od zločina nad decom postali unosan biznis za tabloide i to iste one koji su danima, dok je istraga o Danki tapkala u mestu, hvalili policijski vrh, a prst krivice upirali u njene roditelje?
Pitanja se nižu, a jedno je sigurno: bilo da se predstavljaju kao novinari, tajni agenti, narkodileri ili radnici Vodovoda među nama žive monstrumi kojima ni deca nisu sveta.
