Pink za sve

Protekla nedelja je u televizijskom smislu obilovala primerima medijskog apsurda. Naravno da je potraga za logikom i razumom jalov posao ako ste gledalac domaćeg TV programa, pa se pitam da li se radi o sistematskom sluđivanju ili o posebnoj logici, koju ja ne poznajem. Ukratko, ponovo sam se osećao kao glupan u društvu gde svi razumeju o čemu se govori, a ja nisam skapirao foru. Nadam se da nisam jedini, pa je ovo više apel, nečujni, ili glasni, za smislom. Da li se i vi tako osećate?

Počnimo od najprostijih stvari. Pred Dnevnik se emituje animirani spot o kvalitetu vazduha.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograda daje nam savete kako da živimo sa zagađenjem!!?? To je ista institucija koja je duže od decenije građane uveravala da je nivo zagađenja normalan, pa zatim “prihvatljiv”, osmislili su svoju skalu nivoa zagađenja, da bi konačno ovim spotom priznali da ama baš ništa nije urađeno i da ćemo sada živeti sa zagađenjem. Dečica i stariji ima da budu u kućama, bez obzira na lepe dana miholjskog leta i temperature preko 20 stepeni. Nije počelo grejanje, a već smo bili u svetskom vrhu po stepenu gušenja različitim materijama i vrstama PM čestica. Rekreacija u kući, a u kolima uključujemo ono dugmence koje reciklira isti vazduh. Priznali su poraz, priznali su da deceniju i više ni ova ni prošla vlast nisu uradile ništa da smanje nivo zagađenja.

Da se razumemo, saveti su logični, ali je poziv da se naviknemo na zagađenje i živimo sa njim duboko pogrešan. Setite se međuresorne komisije, pa ministarke za ekologiju koja je i dalje u novom mandatu, ali i svih onih pre nje. Pre više od 15 godina koleginica Gorica i ja smo imali turneju po ekološki crnim tačkama u Srbiji – nijedna se nije pomerila nabolje ni za promil. U Vrbasu sam video uništen Veliki Bački kanal, najsmrdljiviji tok otpadne vode u Srbiji, u Valjevu i Užicu kape od smoga i zagađenja, Dunavom i Savom plivaju govna, u Boru kiselina pada kao kišica, u Pančevu – sve po redu od rafinerije do azotare, i tako redom dalje, i pre i tokom grejne sezone širom Srbije. Počinje sezona disanja na škrge, javili na televiziji, kao u crtanom filmu pred Dnevnik u vreme našeg detinjstva.

Drugi šok sam doživeo u popodnevnim časovima gledajući televiziju Happy. Nije ni “Provodadžija”, nisu ni “Aktuelnosti”, nisu svetske zavere “Posle ručka”, već “Tema dana”, nova emisija. Studio okićen zastavama SAD, kao da boksuju Roki i Apolo Krid, a tema su, zamislite, midtrm izbori, goruća tema za svakog gledaoca Happyja. Ključno pitanje je ‘oće li se 2024. kandidovati Tramp? Kako god da odluči, na Happyju mu je kampanja u toku, sad će Ilon Mask da mu vrati Tviter nalog i pobeda je naša. Evidentno se neutralnost poremetila prethodnih meseci, Happy je debelo pretegao na stranu Rusije, pa mu ovo dođe kao nivelisanje uređivačke politike, naročito kad u Beograd sa ambasadorom SAD dođe delegacija poslovnih ljudi iz Amerike. Dugo se verovalo da u Srbiji imate nepresušan rezervoar eksperata za Rusiju, bilo da se radi o politici, ekonomiji, veri ili vojnim pitanjima. Imamo mi stručnjake i za Ameriku, samo da ne pomislite da su to nekakvi NGO izdajnici, kojekakvi Rokfelerovi i Soroševi stipendisti i maskirani špijuni i izdajnici. Sve patriote, svi iz vlasti, samo izgleda da svi više vole Trampa, pa kad on (šta eventualno) pobedi, pisaće se u Americi ćirilicom, a “Provodadžija” će postati “Matchmaker”!

Na kraju, da pomenemo i famozni Insta.tv, novi kablovski kanal na Pinku. Njega je Željkova ekipa sklepala za 19 dana i evo, radi, mada nikome nije jasno ni zašto ni čemu. Neki klinci iz klupskih bendova žive u novom rijalitiju, pa nastupaju pred nekakvim žirijem kao u Zadrugoviziji. Neki od njih super sviraju, neki su klupski tezgaroši, nema nikakve subverzije, pobune niti raspusnog rock and roll života. U dnu ekrana šibaju poruke sa Instagrama, gledaoci glasaju, a neke starlete i zadrugari glume voditelje i voditeljke. Ukoliko gledate program sa nekim ko ima manje od 20, momentalno će vam reći koji je od profila fejk.

Željko je pokazao da možda neće ove godine preleteti Beograd u svom letećem objektu, niti će snimiti 100 filmova u svojoj produkciji, ali može da napravi bezbroj novih Pink kanala. Žex je u svetu televizije kao Šešelj u literaturi, ni sam se baš ne seća svih dela ili kanala, sadržaj je nebitan, važan je naslov, suštinski to je jedini kreativan deo. Predložio bih zato za proširenje ponude – “Pink Šešelj”, sa snimcima iz Haškog tribunala, voditelj mora biti skriven kockicama i sa moduliranim glasom, “Pink Bokan” – jasno, 24 sata govori samo Bokan, samo ime kaže, jel moram da crtam, brate. “Pink pets” – starlete i estrada pokazuje svoje kućne ljubimce, tepaju kučićima, mačićima i ostalim retkim zverinjem. Pravoslavne čivave Vesne Rivas, ofarbana pudla Zorice Brunclik, konji, pitoni, gušteri, ko šta ima. “Pink ink – Pink bjuti” – svi estetski tretmani u živom prenosu, samo za one sa jakim stomakom, nešto slično već postoji na TV Dr kod Joksimovića, ali konkurencija samo donosi kvalitet. Obrve, usne, sise, dupeta, produženja i skraćenja, orošavanja, izbeljivanja i juvenalizacije, presađivanje kose, a u dečijem terminu mala škola tetovaže. Ima dovoljno vremena do kraja godine, umesto 100 filmova, nek bude 100 kanala, nije bulšit, što reče Mitrović, a nije ni loše za jedan od kanala “Pink bulšit”, kao nekakav the best of… Ili kombinovani prenos sa svih kanala, gde Žex bude DJ, pa izumitelj i na kraju ekstremni sportista na točkićima. Eto vidite, dovoljno je samo da zaboravite na bilo kakve obzire i ograničenja, zaboravite logiku i tek tada ćete potpuno uživati u našim TV programima.