Znate da nemam običaj da pišem ovakve tekstove, ali ovoga puta moram da napravim izuzetak. Istom ovakvom rečenicom počinje veliki broj viralnih poruka na internetu. Cilj je da nam objasne da to zapravo nije viralna poruka, odnosno poruka čiji je jedini cilj da se kao virus raširi internetom noseći u sebi informaciju koja bi trebalo da nas navede na neki pogrešan zaključak ili naprosto u neku zabludu. Širenje zabluda mnogo je starije od interneta. Iako je nekada krajnje jednostavno utvrditi istinu jer se zabluda kosi sa zdravom pameću, ljudi to jednostavno ne rade. Kineski zid nije vidljiv sa Meseca kako su pisali tridesetih godina prošlog veka u „Verovali ili ne“, pa se to proširilo do školskih knjiga. Naime, zid širok nepunih deset metara uži je od svakog ozbiljnijeg autoputa, te je jasno da su putevi i veliki gradovi bolji kandidati za gledanje odozgo. Kome ni to nije dosta može da pita one koji su na Mesecu bili, poput Nila Armstrogna koji je rekao da ništa napravljeno ljudskom rukom odatle nije uočio. Ali zabluda se širila.
Noviji (internet) mit je o čoveku iz Bristola koji je, navodno, 25 godina svojevoljno naplaćivao parking kod zoološkog vrta, zaradivši tako nekoliko miliona funti, a da taj parking nije uopšte bio pod ingerencijom bilo koje gradske vlasti. Niko da se zapita da li je moguće da se baš niko iz rukovodstva Parking servisa nije već posle tri dana slučajno tu zatekao sa porodicom i zapitao „kolegu“ iz kojeg je odeljenja i kako to on ne zna za novi parking. Ne, priča je dobra, na tom Zapadu je svašta moguće, što da ne, šalji dalje.
Možda sve to deluje bezazleno, ali zapravo stvara kulturu verovanja u ono što nam internetom stiže. Zato što uglavnom ne stiže od stranca, već od nekog ko nam je dobro znan i ko svojim autoritetom doprinosi uverljivosti. Pera mi je prosledio poruku, a Pera je osoba od poverenja. Taj sve proverava tako da ovo mora da je tačno. A Pera je dobio od Mike, misleći kako Mika sve proverava pa se sam nije upuštao i tako dalje.
Ovih dana su izuzetno popularni postali viralni mejlovi o opasnosti od vakcinacije protiv novog gripa. Dobio sam ih nekoliko, sa različitih adresa, slični su ili se malo razlikuju. Imaju sve elemente viralne poruke.
Neki se pozivaju na anonimne izvore u ministarstvu zdravlja neke razvijene zemlje ili na nekog poznatog doktora koji je nešto slično navodno izjavio već negde. Onda slede medicinska objašnjenja zašto je vakcina opasna. Većina nas ništa od toga ne razume, sem da u vakcini ima žive, a živa je opasna, to svi znamo. Osim kada nam je neophodna da s njom „proteramo“ septičku jamu, kada je korisna bez obzira što iza toga „nađe put“ do vodotokova.
Prosleđivanje ovakvih viralnih mejlova izuzetno je opasno, širi podozrenje prema vakcini i nepoverenje u zdravstveni sistem u veoma osetljivom trenutku. Slanjem ovakvog mejla i sami postajete kliconoša, stavljate se u ko zna čiju službu. Ubeđeni da činite dobro delo možda dovodite nečiji život u opasnost. Internet nam je omogućio da ovakve poruke šaljemo brzo i bezbolno, dodajući im usput i svoj autoritet. A to je upravo cilj psihopate koji ovakve poruke šalje (o vakcini se, inače, može pričati u javnosti, otvoreno, sa imenom, prezimenom i stručnim ugledom).
Dakle, kada sledeći put dobijete ovakvu viralnu poruku, nejasnog izvora, prenesenu preko mnogo adresa umesto na dugme Forward, kliknite sebi u rukav.
