U vreme pandemijskog zaključavanja bilo je popularno gledati orkestre, horove i bendove kako “drže koncerte” na Zumu ili nekoj sličnoj platformi. Ideja je bila da svako od njih peva ili svira ne napuštajući svoj stan, a da su na ekranu i zvučniku, odnosno slušalicama, svi zajedno i harmonično. Naravno, to je služilo samo da nas malo oplemeni i ohrabri u teškim danima, tehnički takva stvar nije bila moguća, tačnije rečeno ne na takav način. Pokojni bubnjar Rolingstonsa Čarli Vots se na svojstven način tome čak malo podsmevao, jer je umesto po bubnjevima udarao po vazduhu. Kao da je poručivao da tehnika verovatno može i bubnjeve da mu “augmentuje”, dovoljno je da publika u to poveruje.
Možda su ovi koncerti bili plemeniti fol, ali tehnika zaista omogućava da živi ljudi sviraju zajedno bez obzira na to gde se fizički nalaze. Za to je potrebno, osim instrumenata, nešto hardvera i softvera, a pre svega dobra internet veza.
Ima mnogo aplikacija pomoću koji se to radi, pomenimo najpopularnije kao što su JamKazam, Jammr, Jamulus, JamZone, Cleanfeed. Svaka od njih ima svoje posebne namene, neke su dobre samo za svirku, neke i za snimanje jer imaju mogućnost vrlo kvalitetnog miksovanja kanala. Ali, kako to uopšte radi?
Princip je, uglavnom, isti. Potreban vam je takozvani muzički interfejs, najčešće je to jedna kutijica u koju se uključuju jedan (ili više) instrument i mikrofon. Ta se kutijica preko USB-a povezuje sa računarom, a ima i priključak za slušalice preko kojih čujete krajnji rezultat. Čak i ako niste pevač, mikrofon vam je potreban za komunikaciju sa ostalima. Ako dodate i kameru, kompletni ste, iako nije neophodna.
Naravno, potrebni su vam i pomenuti kompjuter na koji ćete se priključiti i dobra i brza internet konekcija. Svi će vam skrenuti pažnju da u ovom slučaju kompjuter na internet morate povezati kablom, nikako se ne koristi vajerles jer je nestabilan.
Ključna stvar je latenca, tj. kašnjenje, i ona se izražava u milisekundama. Ako je dovoljno mala, do pet milisekundi recimo, imaćete osećaj vrlo blizak sviranju u istoj prostoriji, neko će vam reći da razliku i ne primećuje. Ako je veća, zajedničko sviranje je teško, pa i nemoguće. Latenca je nešto na šta ne obraćamo previše pažnje kada zakupljujemo internet vezu, obično se raspitujemo za protok i brzinu, uzbrdo i nizbrdo. Tek kada dođemo do servisa koji zahtevaju direktnu komunikaciju, saznamo čemu služi pingovanje, to jest merenje kašnjenja signala.
Kada se lepo povežete, treba da formirate virtuelni server i podelite ga sa onima s kojima nameravate da svirate. Ima i javnih servera, ali na njih može da uđe bilo ko i priključi vam se, što takođe ume da bude zanimljivo, ali nije baš praktično. Ako ste sve to obavili, spremni ste za svirku. Dobra vest je da su ulaganja relativno mala.
Zašto je sve ovo važno? Zato što nam pokazuje da ako nešto možemo da digitalizujemo, poput muzike i govora, odnosno pevanja, onda nam daljina više nije prepreka. Profesor muzike može da radi sa svojim đacima na daljinu, što je u prošlosti bilo nezamislivo. Kao i redovno okupljanje drugara iz srednjoškolskog benda koje je život odneo na različite strane sveta.
