Spuštanje lopte:
Razvejavanje mita o Kosovu
Rekao bih da je Aleksandar Vučić ovaj put imao ozbiljne konsultacije. To pokazuje činjenica da nije razgovarao s Tomislavom Nikolićem, zvanim „Crvena linija“, niti s patrijarhom koji se, kad ne zna šta da kaže, posluži nekom biblijskom mudrošću, ovaj put nešto u smislu „ko se mača laća, od mača će poginuti“ i u tom smislu i pravcu.
Vučić je na konferenciji za novinare prvo razvejao špekulaciju o nekom mitskom kosovskom bogatstvu (procene idu do 200 milijardi evra) nazvavši sve to „pričom za malu decu“.
Drugo, otkrio je da u srpskom delu „Trepče“ radi od 650 do hiljadu i nešto radnika. Mada, po mojim saznanjima, verovatno ih na platnom spisku ima zbilja preko tri hiljade, kako tvrde oni koji bi da u celu priču ubace i socijalnu demagogiju.
Pre neku godinu upoznao sam izbeglicu iz Like, mučenika koji je iz tiganja skočio u vatru, i koga je nevesela izbeglička sudbina u „Oluji“ po maršruti osmišljenoj od ondašnjih vlasti dovela u Kosovsku Mitrovicu. Zaposlio se u „Trepči“, a da nikada tu nije radio, ali je primao platu i kad se vratio u Liku i dolazio je svaka tri meseca po tu crkavicu. Češće da dolazi nije se isplatilo. Plata je bila mala, ali stabilna. Iz srpskog budžeta.
U „Trepču“, s obe strane Ibra, kao treće, niko skoro 35 godina nije uložio ni dinara. Procenat metala u rudi smanjen je na oko jedan odsto. Brda pirita rastu. Tu se masovno truju ljudi koje je sirotinja naterala da žive na tim brdima.
Ozbiljan srpski privrednik mi kaže da celu „Trepču“ niko razuman ne bi, u ovom stanju, platio više od 40 miliona evra, jer je profit neizvestan čak i nakon dugotrajnih i masivnih investicija.
Duh trgovine kaže da bi Srbi napravili odličan posao da ključeve rudnika i prerađivačkih kapaciteta ustupe Albancima, ali ovde nije reč o trgovini, već o politici, kako to uvek biva kada je o Kosovu reč.
Prethodnim redovima ovog teksta hteo sam reći da je ovaj put Aleksandar Vučić racionalno reagovao i nije se dao povesti za srboljubnim dušebrižništvom koga su prizivali ljudi iz njegovog bliskog okruženja
Naime, Vlada Srbije donela je odluku o poništavanju svih pravnih posledica akata i radnji privremenih institucija samouprave u Prištini koji se odnose na pravni i faktički položaj „Trepče“ AD. To ne znači baš ništa koliko i njihov zakon o „Trepči“.
Na pitanje novinara da tačno objasni šta ta odluka Vlade Srbije zapravo znači, Vučić je u utorak, nakon sednice vlade, rekao da to znači da smo mi njih (kosovske vlasti) i „zvanično obavestili da to nije njihovo, i da ne mogu da donesu odluku da je nešto njihovo“.
Na insistiranje novinara da pojasni kako će to zapravo u praksi da izgleda i šta se sada menja, Vučić je istakao:
„Upravo se ništa ne menja! Samo nam prave probleme. I zato smo tražili razgovore. Kako će oni da uđu u Leposavić u našu zgradu ‘Trepče’? Sve to je njihova marketinška odluka, potpuno nerazumna odluka“, poručio je Vučić.
Na ponovno pitanje novinara da pojasni kako će svoju današnju odluku Vlada Srbije da sprovede, premijer je istakao: „Evo ovako!“
„Oni hoće nešto naše, mi kažemo – ne može. Bude li neko pokušao da nešto uradi na silu, mi mu to nećemo dozvoliti. Onemogućićemo ga da dođe silom da uzima. Nadam se da ste razumeli“, poručio je Vučić novinaru.
On je rekao da je ovakvu odluku Vlada Srbije bila prinuđena da donese, „jer želimo da ‘Trepča’ nastavi da radi“.
„Ne mogu da razumem zašto su Albanci ovo uradili. Šta time žele da dobiju? Ne misle valjda da će u naš kombinat na severu da ulaze silom? Da kažu da je sva imovina njihova? Pa nije“, rekao je Vučić.
Kako je istakao, „niko to ne može da nam otme“.
„Ne može da se dira u pravo svojine“, istakao je Vučić.
On je upitao da li je moguće da su Albanci tako nešto uradili zbog njihovih unutarpolitičkih pitanja.
„Pa šta je sad ja trebalo da uradim? Da dođem ovde sa srpskom zastavom?“, zapitao je premijer Srbije.
„U ‘Trepči’ imamo dva rudnika, dva na severu koja su otvorena, Belo Brdo i Crnac, oba se većim delom nalaze na teritoriji centralne Srbije“, rekao je premijer.
On je ocenio da je odluka kosovskih vlasti o „Trepči“ zapravo politička odluka koja samo može da donese štete Trepči i Srbiji.
Odgovarajući na pitanje novinara o eventualnim posledicama po bezbednost zbog ovakve odluke, Vučić je rekao:
„Ako neko misli da pošalje Rosu (specijalne jedinice kosovske policije) na sever, ja ga molim da to ne radi, da o tome ni ne razmišlja“, istakao je Vučić.
Od 5 prema 0 pa unazad:
Kako izbeći poraz
Premijer Srbije izjavio je danas i da je on odlučio da se o pitanju „Trepče“ ne traži vanredna sednica Saveta bezbednosti UN, jer još nije ugrožen mir. On je rekao da je to jedina tačka predloga Kancelarije za Kosovo i Metohiju koju nije prihvatio.
„Na Savet bezbednosti UN se ide ako je ugrožen mir. Ja mislim da to još nije slučaj. Odluka Prištine jeste opasan potez, ali još nije ugrožen mir“, podvukao je on.
Vučić je naglasio da će Vlada pokušati da iskoristi sve mogućnosti razgovora i dijaloga za rešavanje problema.
Premijer je izjavio i da Vlada nije uputila nikakvo pismo Evropskoj komisiji u vezi s „Trepčom“, kao što je objavljeno u medijima. Vučić je precizirao da je najavljeno da je u pripremi pismo, ali da ono nije upućeno, niti je on potpisao bilo kakav dopis Evropskoj komisiji u vezi sa „Trepčom“.
„Nećemo ići na arbitražu, ne može Srbija da ide na arbitražu s Kosovom, jer bi time priznala Kosovo“, rekao je premijer Aleksandar Vučić i dodao da je „Trepča“ „naša, u našem, posedu i državini“, te da nećemo dozvoliti „da nam je otmu“.
Upitan o konkretnim koracima koje će država preduzeti da zaštiti „Trepču“, radnike, i imovinu, premijer je rekao da to neće biti arbitraža, ali da postoje „neke druge vrste arbitraže“.
„Nisam prihvatio taj predlog, jer nisam cirkuski premijer, i zato što meni ne treba da urličem na televiziji noseći srpsku zastavu i objašnjavajući svima kako sam veliki Srbin, a da rezultat na semaforu bude 0:1“, kazao je Vučić.
„Samo to mogu da kažem onima koji sanjaju svoje ratničke snove“, poručio je Vučić.
Razumevanje za ovakav Vučićev stav pokazao je, do nastanka ovog teksta, i deo opozicije.
„Meni je žao zbog toga što se na takav način, kada vam saradnici govore na drugačiji način nego vi, smanjuje kredibilitet države u celini“, kaže Gordana Čomić iz DS-a.
Slično mišljenja ima i lider LDP-a:
„Nemoguće je da bez sankcija direktor kancelarije za KiM iznese tako neodržive političke stavove – o ultimatumu EU, o želji da nam se otme imovina na KiM i tako ugrozi budućnost čitave zemlje“, rekao je Čedomir Jovanović.
Đetići na glasanju:
Muk s Terazija
U nedelju će biti održani izbori u Crnoj Gori. „Vreme“ će u narednom broju objaviti izveštaj s ovih izbora, a čini mi se da će Milo Đukanović, uz veće ili manje koalicione sporazume i nagodbe, ponovo sačuvati vlast.
Opozicija dobrim delom „srbuje“, što jeste privlačno za dobar deo glasača u Crnoj Gori, ali ideju o obnovljenoj državi Srbije i Crne Gore teško je većinski prodati, kao i povlačenje priznanja Kosova i odustajanje od ulaska u NATO.
Prosečan glasač verovatno to smatra radikalizacijom položaja države i komplikovanjem sopstvenih života. Čini mi čak da je strateški cilj opozicije tek ulazak u parlament u dovoljnom broju kako bi se iznudilo referendumsko izjašnjavanje o ulasku u NATO.
Ono što je i golim okom primetno to je slab entuzijazam „terazijskih Crnogoraca“ koji su u svakoj prilici do ove, što aforizmima, što pesmama, pa, bogami, i parama, a najviše onim prvim, pokušavali da utiču na izbornu volju građana.
Sada, kada su Milo Đukanović i Aleksandar Vučić najbolji prijatelji, izdalo ih je pesničko nadahnuće. A o parama i da ne govorim.
