– Alo, Matija, ja sam, jesam te probudio?
– Kad si ti ikoga probudio! Ako si ti budan, budna je i Srbija i cela naša časovna zona…
– Bio sam na jutrenju i tamo imao viziju, kaži dragička!
– Dragička!
– Ideš u Hilandar!
– Kojim dobrom?!
– Državnim. Narodnim.
– To se ne odbija, ali u kom svojstvu ja idem, nemoj da mi neko piskaralo posle povlači ime po novinama – da sam tobože besplatno leteo, besplatno postio, spavao…
– Pa neće biti tobože, sve jeste plaćeno, idemo Amfilohije ti i ja…
– S vama dvojicom išao bih i u Rudo, na godišnjicu osnivanja Prve proleterske, s druge strane, u Hilandar bih išao i sa generalom Mirkovićem…
– Da ideš i sto puta fraj u Hilandar opet ti se Srbija ne može odužiti za sve što si rekao o njoj i Kosovu, premda je to jedno te isto…
– Znaš šta, ja bih ipak da platim makar avion i cataru, a monasi ako misle da mi pripada besplatan konak – to prihvatam…
– Slušaj, kao što bi uvredio igumana da ponudiš dvadeset pet evra za prenoćište, tako bi se zamerio i Srbiji da odbiješ podvoz koji ti ona daje…
– I ti i ja znamo zašto tamo idemo, ali šta je zvanični cilj naše posete?
– Tražićemo da bratstvo i svi majstori i antlogori koji rade na obnovi izgorelog konaka podrže ono što će ući u Ustav, da je Kosovo neotuđivi deo Srbije, da je Sveta gora srpska kao što je srpska i Republika Srpska, jer ćemo i to ubaciti u preambulu ako bude mesta, i da Srbi iz Republike Srpske imaju pravo glasa u Srbiji… Nego da ti Srbija ovom malom pažnjom ne kvari tvoj raspored za ovu sedmicu?
– Moram da pogledam u tevter: imam zdravicu u Požegi povodom berbe šljiva, imam u sredu dva osvećenja, u četvrtak imam svečanu akademiju, i dva bdenija…
– Žao mi je da te dobre ljude lišim tvoje besede i da ti izbijam pare iz džepa…
– Ni ja nemam srca da im otkažem, odgodiću to dok se ne vratimo sa svetog hodočašća, njima je slavlje kad ja dođem, a ne kad neki blagdan pada… Možda bih mogao da im svima o istom trošku besedim posredstvom video-linka kao ovi stručnjaci iz Visbadena, mada, volim ja one žmarce koji me podiđu kad me okupljena čeljad i čuje i vidi uživo…
– Za trncima ne žali, biće ih u Hilandaru onoliko, evo ja se već ježim… Nego kad reče uživo, ona tvoja dolama, znaš ona sa kragnom, ona bez kragne, kao sa ruskom kragnom, od tamne čoje, imao je Goran Bregović sličnu, da li bi ti smetalo kad bih dao da mi se sašije slična, zapravo bih voleo da bude ista kao tvoja, samo po mojim merama… Nekako, svečana je, a nije sako, ona dugmad presvučena čojom izgledaju kao svečani vod, vuče pomalo na Nemačku, ali i na srpski gunj koji se umereno, suzdržano evroepizirao…
– Znam na koju dolamu misliš, drago mi je što si je zapazio, mislio sam da te moda i dizajn ne dotiču, ali ti si zbilja svestran…
– Pa jeste lepa burka. Svetska, a naša…
– Biće mi čast da ti poklonim svoju ako ti je po meri, ili bi ti baš voleo da se pojavimo uniformisani…
– Sad sam bio na paradi i najuzbudljivije je bilo baš to što su svi ti momci obučeni kao jedan… Ovo ću reći samo tebi: Tadić mi sad prvi put nije išao na živce, armiju voli gotovo kao ja, nego jesi li ti čuo šta sam rekao na vojnoj paradi… o palim herojima, nisi pratio, rekao sam da su neizbrojni!
– Vlastan sam da ti se divim, reč neodustajno je iz tvojih usta ušla u svet usmene i pisane reči, ne znam zapravo da li se kroz tebe iz progonstva vratila ili se na vjeki vjekova na diku tvog kabineta i DSS-a u tebi rodila, sad si rekao neizbrojni, vladika Nikolaj ponosio bi se tobom…
– Pa Njegovo preosveštenstvo bilo bi vođa puta da se nije upokojilo u Gospodu… Ne znam koliko pratiš karijeru našeg malog Andrije, uvek kaže „vaspostaviti“, „Vaskrs“…
– Da. Vaseljenski brod. Može i vaseljenski bord – Vatikan i društvo, ha, ha, ha…
– E, zbog tog tvog duha te i zovem u Hilandar, Vladar i Pesnik dve su strane istog novčića…
– Ti i ja dođemo kao Brana Crnčević i Milošević, bilo mi je i toplo oko srca, ali me je i zazeblo kad sam čuo kako se pozivaš na mene kao na Sveto pismo, kad si u Guči podviknuo, Pesnik je rekao: „Ko ne razume i ne voli Guču, taj ne razume i ne voli Srbiju…“ Pet dana sam živeo u strahu da će neko krenuti da nam se podsmeva, tačnije tebi, koji o Pesniku govoriš kao što bi poglavica govorio o Vraču, samo sam čekao da neko kaže, molim te lepo, „Pesnik kaže“ – koga je briga šta Pesnik kaže!?
– Ali vidiš da su svi oduševljeni!
– Jesu, ali strepeo sam i kad si pred Skupštinom besedio o junacima, da ga ne ponese taj njegov sugestivni glas, da u zaletu ne opeva i partizanštinu…
– Peckaš ti, peckaš, pa meni se sam od sebe javlja uskličnik kad završim o Kajmakčalanu, to je dovrhunjenje srpske istorije, sve posle toga je kleta jugoslovenština…
– Sad će, pomislio sam, da pomene i španske borce, njima je ovih dana sedamdesetogodišnjica…
– Daleko im lepa kuća, oni ima da budu lustrirani dokle god sam ovo što jesam, a biću opet koji sam bio…
– Bravo, Vojo, ova ti je matijanska!…
– … neće te internacionalne komunjare dobiti nijednu ulicu! Ako Španci osećaju blagodarnost, ako uživaju u blagodatima te njihove borbe, neka izvole…
– … ili šekspirovska, što izađe na isto: nisam onaj koji jesam…
– Slušaj, baterija mi je pri kraju, znači ideš? Odlično, pričaćemo usput i u Hilandaru, tačnije ti ćeš besediti, a ja ću upijati svaku (kvrc).
