Foto: Milovan Milenković
Depresija planeto uzdaha
Depresija od graha i kupusa
(Bijelo dugme, “U vrijeme otkazanih letova”, 1983.)
Živi jezici su kao živi ljudi: stalno se menjaju, jedne ćelije im umiru, druge se obnavljaju. Reči su ćelije jezika, umiru one koje se više ne koriste niti ih se iko seća, a rađaju se nove, jer se i stvarnost svakog trenutka obnavlja i menja, i zahteva da bude obuhvaćena i protumačena rečima.
Za razliku od ljudi, koji su od propadljive biološke građe, jezik je sve veći i sve mlađi, ili je takav bar onda kad je slobodan. A slobodan je onda kada su slobodni ljudi koji ga govore i koji na njemu pišu.
Zato jezik trpi sve, osim da mu se nešto zabranjuje ili da mu se nešto nameće. Ako mu zabranjujete neke reči, on će naći načina da svaku zabranu zaobiđe, a zabranjena reč će daleko nadživeti svoje zabranjivače. Ako mu, pak, reči namećete, on će ih odbaciti kao strano telo, jer se jeziku reči ne mogu nametati, niti se mogu “izmišljati” u njegovo ime: on već ima sve reči koje mu za sada trebaju, a kad mu zatrebaju nove – što se, rekoh, dešava svakog dana – on ih sam stvori ili ih preuzme odakle on hoće. Jer je i te preuzete reči takođe jezik stvorio, samo negde drugde. Ovo preuzimanje nije ni plagijat ni krađa. Reči nemaju državljanstvo, niti su bilo čije vlasništvo.
Reč “depresija”, na primer, srpska je (hrvatska, bosanska…) reč jer se njome nešto na srpskom (etc.) jeziku označava, a to što nije “srpskog porekla” potpuno je nevažno. Reči nisu grožđane i vinske sorte pa da bude važno na kojoj su padini i pod kakvim suncem sazrevale.
Eto zašto depresija nikada neće biti “duhoklonuće”, ma ko stajao – državna ili privatno-entuzijastična inicijativa, ne znaš šta je grotesknije – iza te patetične verbalne nategotine, pobednice takmičenja za “najlepšu novu srpsku reč”. Ona jeste reč, u smislu da se radi o izvesnom sklopu izgovorivih glasova, ali ona ne pripada ni jednom jeziku, pa ni srpskom, jer u njemu ne živi, i teško da će ikada živeti. Baš kao ni beznemož, susramlje, prohujak ili smućak.
A sve su to sumorne umotvorevine koje bi trebalo da su “srpske” i da tako odmene mrske “tuđice” koje razvodnjavaju isfantaziranu plemenitu čistotu imaginarnog “autentičnog srpskog jezika”.
Onaj ko danas traži i trebi – pardon, zamenjuje – tuđice u jeziku, sutra će doći na ideju (kao što su već dolazili i juče i prekjuče) da traži i trebi tuđine među ljudima, da im pomno i sumnjičavo proučava rodoslove, ten, nijanse u govoru.
Pa dobro, kad je već tako, i ja sam spremio mali poklon za naše umišljene jezičke Tesle: to što oni čine uistinu je prvorazredno duhoklovnuće.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Srpska spoljna politika je 2025. doživela brodolom. Srbija se nalazi pod pritiskom američkih sankcija i carina, iz Evropske unije stiže šamar za šamarom, a škrgutanje zubima u Moskvi nad Beogradom huči kao grmljavina
Posle izbora za nove članove Visokog saveta tužilaštva, tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Branko Stamenković kaže za „Vreme“ da su javni tužioci svojim glasovima poslali jasnu poruku u prilog samostalnosti tužilaštva
Štandovi za potpis građana biće postavljeni u više od 50 gradova i na više od 180 lokacija, kako bi studenti proverili podršku građana
Dosadašnji članovi rukovodstva PSG-a, uključujući predsednika i zamenicu predsednika novosadskog odbora, podneli su neopozive ostavke i najavili istupanje iz članstva stranke zbog nepremostivih razlika u političkom delovanju
Prema preliminarnim rezulatima glasanja na današnjem izboru za članove Visokog saveta tužilaštva, koje je objavio N1, tesnu pobedu na nivou viših tužilaštava odneo je Boris Majlat, tužilac Višeg javnog tužilaštva u Šapcu
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Propast projekta “Generalštab” i podizanje optužnice protiv ministra kulture
Dan kada im je krenulo nizbrdo Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
