Foto: Milovan Milenković
Depresija planeto uzdaha
Depresija od graha i kupusa
(Bijelo dugme, “U vrijeme otkazanih letova”, 1983.)
Živi jezici su kao živi ljudi: stalno se menjaju, jedne ćelije im umiru, druge se obnavljaju. Reči su ćelije jezika, umiru one koje se više ne koriste niti ih se iko seća, a rađaju se nove, jer se i stvarnost svakog trenutka obnavlja i menja, i zahteva da bude obuhvaćena i protumačena rečima.
Za razliku od ljudi, koji su od propadljive biološke građe, jezik je sve veći i sve mlađi, ili je takav bar onda kad je slobodan. A slobodan je onda kada su slobodni ljudi koji ga govore i koji na njemu pišu.
Zato jezik trpi sve, osim da mu se nešto zabranjuje ili da mu se nešto nameće. Ako mu zabranjujete neke reči, on će naći načina da svaku zabranu zaobiđe, a zabranjena reč će daleko nadživeti svoje zabranjivače. Ako mu, pak, reči namećete, on će ih odbaciti kao strano telo, jer se jeziku reči ne mogu nametati, niti se mogu “izmišljati” u njegovo ime: on već ima sve reči koje mu za sada trebaju, a kad mu zatrebaju nove – što se, rekoh, dešava svakog dana – on ih sam stvori ili ih preuzme odakle on hoće. Jer je i te preuzete reči takođe jezik stvorio, samo negde drugde. Ovo preuzimanje nije ni plagijat ni krađa. Reči nemaju državljanstvo, niti su bilo čije vlasništvo.
Reč “depresija”, na primer, srpska je (hrvatska, bosanska…) reč jer se njome nešto na srpskom (etc.) jeziku označava, a to što nije “srpskog porekla” potpuno je nevažno. Reči nisu grožđane i vinske sorte pa da bude važno na kojoj su padini i pod kakvim suncem sazrevale.
Eto zašto depresija nikada neće biti “duhoklonuće”, ma ko stajao – državna ili privatno-entuzijastična inicijativa, ne znaš šta je grotesknije – iza te patetične verbalne nategotine, pobednice takmičenja za “najlepšu novu srpsku reč”. Ona jeste reč, u smislu da se radi o izvesnom sklopu izgovorivih glasova, ali ona ne pripada ni jednom jeziku, pa ni srpskom, jer u njemu ne živi, i teško da će ikada živeti. Baš kao ni beznemož, susramlje, prohujak ili smućak.
A sve su to sumorne umotvorevine koje bi trebalo da su “srpske” i da tako odmene mrske “tuđice” koje razvodnjavaju isfantaziranu plemenitu čistotu imaginarnog “autentičnog srpskog jezika”.
Onaj ko danas traži i trebi – pardon, zamenjuje – tuđice u jeziku, sutra će doći na ideju (kao što su već dolazili i juče i prekjuče) da traži i trebi tuđine među ljudima, da im pomno i sumnjičavo proučava rodoslove, ten, nijanse u govoru.
Pa dobro, kad je već tako, i ja sam spremio mali poklon za naše umišljene jezičke Tesle: to što oni čine uistinu je prvorazredno duhoklovnuće.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Jedan broj škola u Srbiji je drugi dan zaredom u štrajku. Za svakih 15 minuta, za koliko su skraćeni časovi, nastavnicma će biti umanjene plate. Predsednica Unije sindikata škola Beograda Snežana Romandić Petrović kaže za „Vreme” da niko nije spreman da osustane, kao i da tragedije kroz koje prolazimo kao društvo dokazuju da sistem ne funkcioniše
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naučio je lekcije iz prošlogodišnjih građanskih protesta nakon masovnih ubistava. Nakon novosadske tragedije delimično je promenio odbrambenu taktiku da bi u startu obuzdao preteći talas nezadovoljstva
Urušavanje nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu posledica je niza propusta, tvrdi inženjer geologije Zoran Đajić koji je na projektu rekonstrukcije bio angažovan kao nadzornik za kamen
Firma Utiber zadužena za nadzor radova na rekonstrukciji železničke pruge od Novog Sada do granice upozorava da je na Železničkoj stanici u Novom Sadu došlo do preraspodele statičkih veličina na krovu i da to može da ima ozbiljne posledice po bezbednost
Gostujući u „Ćirilici“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je objasnio narodu ko je kriv za tragediju u Novom Sadu, otkrio im da on nije izmislio tajnost ugovora sa kineskim firmama, već oni bivši, te da će opoziciji ponuditi "savetodavni referendum" o sopstvenom razrešenju
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
