Foto: Milovan Milenković
Depresija planeto uzdaha
Depresija od graha i kupusa
(Bijelo dugme, “U vrijeme otkazanih letova”, 1983.)
Živi jezici su kao živi ljudi: stalno se menjaju, jedne ćelije im umiru, druge se obnavljaju. Reči su ćelije jezika, umiru one koje se više ne koriste niti ih se iko seća, a rađaju se nove, jer se i stvarnost svakog trenutka obnavlja i menja, i zahteva da bude obuhvaćena i protumačena rečima.
Za razliku od ljudi, koji su od propadljive biološke građe, jezik je sve veći i sve mlađi, ili je takav bar onda kad je slobodan. A slobodan je onda kada su slobodni ljudi koji ga govore i koji na njemu pišu.
Zato jezik trpi sve, osim da mu se nešto zabranjuje ili da mu se nešto nameće. Ako mu zabranjujete neke reči, on će naći načina da svaku zabranu zaobiđe, a zabranjena reč će daleko nadživeti svoje zabranjivače. Ako mu, pak, reči namećete, on će ih odbaciti kao strano telo, jer se jeziku reči ne mogu nametati, niti se mogu “izmišljati” u njegovo ime: on već ima sve reči koje mu za sada trebaju, a kad mu zatrebaju nove – što se, rekoh, dešava svakog dana – on ih sam stvori ili ih preuzme odakle on hoće. Jer je i te preuzete reči takođe jezik stvorio, samo negde drugde. Ovo preuzimanje nije ni plagijat ni krađa. Reči nemaju državljanstvo, niti su bilo čije vlasništvo.
Reč “depresija”, na primer, srpska je (hrvatska, bosanska…) reč jer se njome nešto na srpskom (etc.) jeziku označava, a to što nije “srpskog porekla” potpuno je nevažno. Reči nisu grožđane i vinske sorte pa da bude važno na kojoj su padini i pod kakvim suncem sazrevale.
Eto zašto depresija nikada neće biti “duhoklonuće”, ma ko stajao – državna ili privatno-entuzijastična inicijativa, ne znaš šta je grotesknije – iza te patetične verbalne nategotine, pobednice takmičenja za “najlepšu novu srpsku reč”. Ona jeste reč, u smislu da se radi o izvesnom sklopu izgovorivih glasova, ali ona ne pripada ni jednom jeziku, pa ni srpskom, jer u njemu ne živi, i teško da će ikada živeti. Baš kao ni beznemož, susramlje, prohujak ili smućak.
A sve su to sumorne umotvorevine koje bi trebalo da su “srpske” i da tako odmene mrske “tuđice” koje razvodnjavaju isfantaziranu plemenitu čistotu imaginarnog “autentičnog srpskog jezika”.
Onaj ko danas traži i trebi – pardon, zamenjuje – tuđice u jeziku, sutra će doći na ideju (kao što su već dolazili i juče i prekjuče) da traži i trebi tuđine među ljudima, da im pomno i sumnjičavo proučava rodoslove, ten, nijanse u govoru.
Pa dobro, kad je već tako, i ja sam spremio mali poklon za naše umišljene jezičke Tesle: to što oni čine uistinu je prvorazredno duhoklovnuće.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
U Briselu je Dan državnosti Srbije obeležen tradicionalnim simbolima i presvlačenjem čuvene statue „Maneken Pis“ u srpsku narodnu nošnju. Tokom događaja, aktivisti dijaspore iz organizacije „Palac gore“ organizovali su akciju i ukazali na, kako navode, stanje u Srbiji
Protest pod nazivom „Sretnimo se ponovo“ održao se u Kragujevcu i Orašcu. Studenti su podsetili na teror i represiju režima koji prate sve studentske proteste u proteklih godinu dana. Ponovljen je zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora, kao i za vladavinom prava u našoj zemlji
Predsednik Pokreta za decentralizaciju Srbije (PODES) Dragan Milić objavio je odgovor Višeg javnog tužilaštva u Negotinu za koji tvrdi da potvrđuje da je penzionisani general Milosav Simović osuđen na kaznu zatvora od šest meseci
Premijer Đuro Macut rekao je za RTS da razmišlja o rekonstrukciji vlade i da pojedinim ministrima nije zadovoljan
Poslanica SNS i nekadašnja portparolka Hitne pomoći doktorke Nada Macura mora da se izvini zbog njene izjave da je „lečenje SMS porukama popularan način“ u svetu i da su te poruke diktirali - pacijenti, rekla je Tamara Stojanović iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde
Zašto je trbušni ples specijalaca na revijalnom takmičenju u Dubaiju toliko važan sa Srbiju i slične autoritarne države? Biće da to i te kako ima veze sa medijskim i drugim slobodama
Manja Grčić dolazi u RTS sa imidžom ratraka – između novinarstva, odanosti režimu i krupnom kapitalu, uvek je birala drugo dvoje
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
