Ako ne pratite pažljivo vesti, verovatno niste čuli za sajt ZunZuneo.com. Nema potrebe da ga sada pogledate, sajt je ukinut još prošle godine, presušile su im finansije, ali je u žižu javnosti došao prošle nedelje. Reč je o kubanskoj verziji Tvitera, mikrobloging sajtu, napravljenom da bi zaobišao čvrstu kontrolu nad internetom koja u toj zemlji postoji. Kao i svaki američki proizvod i Tviter je nedostupan, Kubanci mogu da šalju poruke SMS-om, ali ne mogu da prate.
ZunZuneo je bio takoreći lokalni proizvod, gde se pričalo o lakim temama, filmovi, moda, knjige i sve bezveze. Do „međutim“. Ispostavilo se da je sajt finansiran američkim parama, tajno, sa ambicijom da u jednom trenutku razgovori skrenu ka ozbiljnijoj politici. Ideja se rodila 2009. Arapsko proleće dodatno ju je ohrabrilo, ali su se finansijeri (američka vlada) povukli 2012, što je rezultiralo gašenjem sajta. Mnogi Kubanci koji su bili u ovom projektu kažu da nisu znali s čijim je novcem pokrenut budući da je takva saradnja na Kubi krivično delo za ozbiljnu robiju.
Prošle nedelje se i muzička industrija uskomešala zbog ruske verzije Fejsbuka, sajta VK.com. Vkontakte su na sajt stavili lepu kolekciju muzičkih hitova, ama bez ičije dozvole i sada se iskomplikovalo oko toga ko može da im to zabrani.
Ovi događaji ukazuju na izvesne nedorečenosti interneta kao sistema za globalnu komunikaciju. Koji je, tehnički gledano, i dalje pod američkom kontrolom. Ali ni to neće zadugo.
Istorijski, internet je nastao u SAD i oni su malo-pomalo puštali kontrolu nad mrežom nezavisnim institucijama. U septembru 2015. američki državni uticaj na internet, barem onaj zvanični, potpuno će isteći. Sada se postavlja pitanje šta će ga zameniti, a posebno su zainteresovane Rusija i Kina.
Kada kažemo državni uticaj, mislimo pre svega na internet protokole i adrese koje neko mora da propiše. Sada to radi ICANN, telo nastalo 1998. sa ciljem da pomiri američke i interese drugih zemalja na neutralan način. Kada definitivno napuštaju kormilo, SAD su zainteresovane ko će ga preuzeti. Rusija i Kina bi tu rado videle Ujedinjene nacije, a posebno im se sviđa mogućnost da internet dobije nekakav „savet bezbednosti“ sa mogućnošću veta. U najgorem slučaju to bi značilo da to telo može da zabrani neku adresu ukoliko ona ne odgovara moćnoj članici.
Amerikanci bi da kontrolu nad internetom preuzme privatni sektor, nevladine organizacije sastavljene od predstavnika iz celog sveta, ali bez uticaja bilo koje države, pa i njihove.
ICANN se za sada lepo izdržava od prihoda koje dobija za registraciju domena, to jest internet adresa. Nova uloga, arbitrarna, i to u osetljivim slučajevima poput pomenutog kubanskog, ili nečijeg zahteva da se neki sadržaj blokira na njihovoj teritoriji (Tviter, Turska), mogla bi mu tu udobnost bitno poremetiti. Sem ako se ne urede pametnije.
