Komentar
Batina ima jedan kraj – još uvek
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Oni koji se u Srbiji bave informatičkim tehnologijama šalju ovih dana u javnost alarmantne signale, poput nedavnog saopštenja Udruženja informatičkih delatnosti Privredne komore Srbije u kojem se upozorava na drastičan pad prometa i fizičke delatnosti ICT firmi u Srbiji u prvih pet meseci ove godine. Cifre su zaista nevesele, promet kompjutera i ostale opreme pao je za 30 odsto, pet odsto kompanija se ugasilo, a bilo je i znatnih otpuštanja (7,55 odsto). Sve to u odnosu na isto razdoblje 2004. godine.
Pad je još teži jer dolazi nakon dve godine rapidnog rasta, tvrdi se u saopštenju. Tržište informacionih tehnologija poraslo je u 2003. godini za 18,3 odsto, uz predviđanje da će u narednih pet godina taj rast biti na tek nešto nižem nivou (16,8 odsto). Kao ključni uzrok iznenadnom padu navodi se PDV od 18 odsto, uveden 1. januara, umesto dotadašnjeg poreza od tri odsto. Uz to, spominje se i obustava kupovine na poček, smanjenje javnih nabavki i komplikovana tenderska procedura koja više pogoduje stranim firmama. Naravno, od vlasti se traži da reaguju, prvenstveno smanjivanjem PDV-a. U suprotnom, ugrožen je dalji razvoj IT sektora u Srbiji, stav je Udruženja pri PKS-u.
Situacija u IT sektoru u Srbiji nije baš za diku, ali svoj deo odgovornosti za sadašnje stanje moraju snositi i mnogi od onih koji se sada žale na poresku politiku. Krajem prošle godine veliki broj firmi koje se bave prodajom računarske opreme vodile su kampanju „zastrašivanja“ potencijalnih kupaca upozoravajući ih da će posle Nove godine sva oprema biti skuplja za petinu. To je imalo rezultata, mnogi su požurili da kupe računar „na vreme“, većina firmi koje prodaju kompjutere ispraznila je svoje magacine ostvarujući rekordnu prodaju. Oni koji su propustili priliku da pazare pod povoljnijim okolnostima odložili su kupovinu. Između ostalog, čekali su da vide da li će vlada podleći pritisku IT sektora i smanjiti taj PDV. Ta nada se i dalje pothranjuje, čime se neki potencijalni kupci i dalje obeshrabruju.
Pravo pitanje je, ipak, kome danas u Srbiji treba računar i zašto? Računar se ne kupuje zbog mode već zbog potrebe, bez obzira na to uzimate li ga za firmu ili za kuću. Ukoliko vam na bilo koji način olakšava poslovanje, kupićete ga (ili promeniti za bolji) bez obzira na porez. Slično važi i za kućni računar, ako vam podiže kvalitet života, naći će se para i za PDV. Tu je, usudiću se da kažem, ključ problema. Umesto prebacivanja državi zbog poreza i vođenja kratkovidog marketinga, IT sektor morao bi da poradi na stvaranju potrebe za računarom, na razvoju internet servisa za privredu i građane i podsticanju države da se digitalizuje. Tek kada pomoću računara bude moguće obaviti neke bitne poslove može se očekivati da više od (sadašnjih) 21 odsto domaćinstava u Srbiji pribavi kompjuter. A to će se dogoditi onda kada ključnu ulogu u IT-ju u Srbiji od uvoznika i trgovaca preuzmu proizvođači (hardvera, softvera, usluga). I svima će biti bolje.
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Premijer Vučević najavio je nove informacije o ostavkama, ali od toga nije bilo ništa. Prvo da veliki šef izračuna kako mu se to uklapa u priču da se radi i gradi, kako da pogibiju petnaest ljudi pretvori u tek manju neprijatnost
Sprski đaci su infinicirani očajem svojih roditelja, nezadovoljstvom nastavnika i bahatošću države. Sistem je truo, pa teško da će pare rešiti problem
Ne znamo i ne možemo da znamo da li je do prekida programa RTV-a došlo zbog akcije 14 minuta tišine ili slučajno. Ali to ne menja suštinu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve