Do pre samo nekoliko godina bilo bi to rizikovanje ozbiljnih batina. Sada mi se učinilo da momak koji je na ulici otvorio koferče sa piratskim muzičkim i DV diskovima u pogledima prolaznika pokušava da nasluti kakvog tržišnog inspektora (ili kako se već zovu). A pažnju su mi privukla tri najistaknutija diska, na počasnom mestu: nova, idealno loša Ceca. Ne znam za vas, ali meni je to bio pouzdan znak da svetski tokovi neumitno zahvataju Srbiju, mada uz različite manifestacije.
Ceca je žrtva nečega što se danas naziva rokonomija, od rok ekonomija. Kratko rečeno, njen traženi digitalni zapis (na srpskom se to zove „materijal“) može se lako naći na internetu i skinuti po ceni internet veze (koja desetina dinara). Sredinom devedesetih momci bliski njenom pokojnom suprugu znali su da izdevetaju pirate kod SKC-a ukoliko bi kod istih zatekli Cecin disk, novi ili stari, svejedno. Danas je internet u Srbiji toliko raširen i dovoljno brz da prebijanje pirata ne bi ništa rešilo te se time više niko ne bavi.
No, šta nas uči ta rokonomija? Autori teorije krenuli su da istražuju zbog čega su ulaznice za rok koncerte sve skuplje od sredine devedestih, dok su do tada rasle u skladu sa inflacijom. Kriv je internet, zaključili su. Današnje generacije sve manje kupuju ploče, a sve više daunlouduju ne plaćajući (gotovo) nikom ništa. Jedino mesto gde im je moguće uzeti pare su koncerti i to je razlog što se ponovo okupljaju davno rastureni bendovi, a Stonsi i Pol Makartni još uvek idu na svetske turneje. Ili, ako hoćete, to je razlog što je Ceci važnije da se pojavi pred sto pedeset hiljada obožavatelja u Beogradu nego da se nateruje sa piratima. Prema rokonomistima, pre desetak godina pet odsto najpopularnijih izvođača na svetu u ukupnom udelu prodatih ulaznica u svetu uzimali su jednu četvrtinu kolača, dok se danas taj iznos popeo na više od polovine. Vreme „otvarača usta“ i „vazdušnih gitarista“ je prošlo. Danas mora ozbiljno da se svira, a to je i jedan od razloga što je Exit sve bolji i bolji.
To ne znači da se muzička industrija predala, ali je činjenica da se (bolno) presabira. Dva procesa su aktuelna, tužbe protiv sajtova koji nude muziku po znatno nižim cenama od propisanih uključujući i nastojanje da se zabrane P2P, odnosno servisi koji omogućuju korisnicima da sami međusobno razmenjuju muzičke fajlove. Tako su se na udaru našli kineski Jahu jer upućuje korisnike na piratske sajtove, ali i ruski sajt allofmp3.com, koji prodaje muziku po smešnim cenama (npr. novi Pepersi kod njih su tri i po dolara tj. oko 250 dinara, doduše u mp3 formatu, dok su na Amazonu i sa popustom tri puta skuplji). Vlasnici sajta vade se na to da posluju po ruskim propisima, a to što njih kupuje „ceo svet“ nije njihova briga, njima ničije pare ne smrde.
Drugi proces tiče se uterivanja „velikih“ u red i najnovije je da je zakonom u Francuskoj odlučeno da Epl u toj zemlji mora da omogući da muzika kupljena preko iTunesa može da se sluša i preko uređaja koji nisu Eplov iPod. Epl trenutno šifrira fajlove tako da se ne mogu koristiti na drugim mp3 plejerima. Zakon koji to uređuje bio je predmet burne rasprave u francuskom parlamentu, mnoga su se koplja polomila, a Eplu (koji preti da će se povući iz Francuske) ostavljeno je da zadrži kodirane fajlove ako potpiše poseban ugovor sa autorima i izvođačima muzike koju prodaje.
Gledano iz tog ugla, ali i u svetlu činjenice da je prodaja mp3 plejera u svetu u vrtoglavom porastu, rasprava domaćih muzičara oko autorskih prava deluje arhaično. Glavna lova danas je na drugom mestu, a ta moda stigla je (internetom) i u Srbiju.
