Nije neka sreća biti haker u Britaniji, naročito ako vas privlače kompjuteri američke vojske. To je na bolan način saznao Gari Mekinon. On danas ima četrdeset tri godine, a već sedam godina čeka da britanske vlasti odluče da li će ga izručiti u SAD, zapravo otkako je 2002. uhapšen zbog neovlašćenog upada i brisanja fajlova sa servera američke vojske i tajnih službi. Doneta je odluka, nepovoljna za njega. Biće izručen Americi gde ga čeka potencijalna kazna od 60 godina robije.
Da stvar bude gora, Mekinon boluje od Aspergerovog sindroma, jednog oblika autizma, i boravak u zatvoru mogao bi ga navesti na samoubistvo. Tako barem govore njegovi prijatelji i advokati. On sam pokušavao je da se nagodi sa Amerikancima, najpre preteći da će svetu ispričati šta je video u njihovim dokumentima. Navodno je naišao na spisak američkih agenata angažovanih na tajnim misijama van planete Zemlje. Nije upalilo, kao ni njegova nada da će ga uposliti kao konsultanta, a takvih je slučajeva bilo. Ni tu nije prošao te sada sedi u pabu i čita novine i knjige čekajući na izručenje jer mu je svaki kontakt sa kompjuterom priključenim na internet zabranjen.
Možda i nije tako loše prošao jer bi uskoro mogli da mu zabrane i da pije pivo u pabu, budući da je haker. Jedan britanski bar biće kažnjen sa osam hiljada funti zato što je neko od gostiju ilegalno spuštao softver na svoj kompjuter koristeći bežični internet koji je lokal uveo ne bi li privukao više gostiju. Ništa neuobičajeno, naprotiv, stavljanje bežičnog interneta na raspolaganje gostima je vrlo popularno. Ako mogu da budem ličan, to je razlog zašto na putovanjima uvek biram da kafu pijem u Starbaksu.
Ali ova presuda, ako do nje zaista dođe, mogla bi mnogo toga da promeni. U sadašnjem poretku stvari dovoljno je da kupite piće i izvadite svoj laptop ili ajpod i zakačite se na mrežu. Niko vas ne kontroliše, ne gleda vam preko ramena šta radite, nigde se ne registrujete. Ali zato internet registruje adresu sa koje pristupate, a to je IP adresa lokala, stalno dodeljena, i ukoliko radite nešto nedolično, samo dotle, do tog kamena, sajber policija može da vas uganja.
Dakle, inspektori su sa čvrstim dokazima došli kod vlasnika lokala (budući da je reč o lancu kafića koji nije javno identifikovan, verovatno je u pitanju kompanija, a ne čovek) i uručili im rešenje o kazni.
Budući da je kriminalni akt počinjen sa njihove adrese, sudija kažnjava odgovorno lice, a ne samog počinioca jer je do njega verovatno nemoguće doći. Ali, ako je vlasnik omogućio nekome da čini krivična dela bez kontrole, onda mora i da preuzme krivicu. Procena internet eksperata je da bi ovo mogao da bude početak kraja slobodnog pristupa u lokalima, odnosno da bi ubuduće bežični pristup mogao da ide kroz neku formu lične registracije.
Ako mislite da je to konačno rešenje, varate se. Sledeća stvar je da neko sa susednog stola uhakuje vaš kompjuter, dok vi mirno pijete svoj late kuckajući mejlove, i odatle obori sajt Pentagona, na primer. Kako svi tragovi vode do vas, treba li reći da takva budućnost javnog interneta deluje zastrašujuće.
