Komentar
Bauk lešinarenja kruži Balkanom
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Evropski parlament je rekao svoje o srpskim izborima, ali ne bi bio prvi put da ga Brisel i Berlin ignorišu. Pred Evropskom komisoijom i vladama država članica EU su dve bitno različite opcije, a uskoro će morati da se opredele
U toku je februarsko zaustavno vreme srpskih decembarskih izbora. U nekoliko sedmica tu su sabijene prva cirkuska sednica Skupštine, rezolucija Evropskog parlamenta, te ono što se još čeka – konstitutivna sednica Skupštine Beograda i konačni izveštaj evropskih posmatrača.
Od ovog potonjeg zavisi najbitnije: Kako će zvanični Brisel, Berlin i druge evropske prestonice reagovati na to što čuju?
A čuće ono što već zna svako ko nije, poput tri majmuna, zapušio oči, uši i usta. Izveštaj OEBS-ovih posmatrača može da bude samo razoran, pošto ni nakon ranijih izbora nije bio sladak.
Čekanje famoznog izveštaja je još zgodan izgovor Evropskoj komisiji ili nemačkoj Vladi da ćute. Ali, kako su jasno rekli da čekaju izveštaj, moraće da prekinu ćutanje kad on stigne inače će i oni biti na meti neprijatnih pitanja.
Kad konačno progovore, šta će reći? Paleta mogućih reakcija je šarena – od proglašavanja Vučića balkanskim Lukašenkom do (opet!) blagih majčinskih kritika u stilu „nije lepo to što radiš, ali i dalje nam trebaš“.
Čitanje između redova
Nervozne reakcije Vučićevog režima na ubedljivo glasanje u Evropskom parlamentu – i faktički prvu veliku diplomatsku pobedu opozicije nad naprednjačkom vlašću – ukazuju da Vučiću nije svejedno.
Na to jednako ukazuje i ubrzano „završavanje“ Kosova, niz jednostranih Kurtijevih poteza uz prećutno Vučićevo odobravanje i tek paradno dizanje buke za domaću upotrebu.
Ko ume da čita, primio je k znanju šta je nemačka ambasadorka Anke Konrad rekla u prošlom broju „Vremena“ – izveštaj evropskih posmatrača biće „mapa puta“ za Srbiju.
A ko ume da čita između redova, vidi da to i dalje ostavlja dve skroz različite mogućnosti.
Prva, atomska opcija, jeste da se sledi zahtev Evropskog parlamenta za nekakvom međunarodnom „istragom“ izborne prevare. To miriše na Gonzalesa iz Miloševićeve ere.
Jer, iole poštena istraga utvrdila bi da je vlast krala izbore – sad da li baš onoliko koliko kažu iz „Srbije protiv nasilja“ ili malo manje, nije toliko bitno.
Takav nalaz bi vodio vidljivim i nevidljivim posledicama po režim i zemlju koju taj režim vodi. U najboljem scenariju, to je početak promena u Srbiji, a u najgorem – početak izolacije koja će se slomiti preko leđa naroda.
Opcija za koju navija Vučić
Druga opcija – nazovimo je „mačku o rep“ – jeste da se ne sledi zahtev Evropskog parlamenta za istragom – ne bi bio prvi put da članice EU naprosto ignorišu taj parlament.
Da se, umesto istrage, prema preporukama evropskih posmatrača opet šalju neki posrednici i prave radne grupe kako bi radili na „unapređenju izbornih uslova“ za neke iduće izbore.
Znamo kako je to do sada prolazilo – dođu neki ljudi iz „Evrope“, Bilčik i slični kalibri, vlast im nešto obeća, promeni pokoji propis, ovi ih poglade po razdeljku i odu u avion, a Srbiju ostave pred još crnjom i gorom kampanjom i krađom glasova.
Oklevanje sa formiranjem beogradske vlasti – iako je dvoje Nestorovićevih preletača u niskom startu – govori da ni Vučić nije načisto šta će od ove dve opcije biti.
Ali, valja se još malo strpeti pa videti da li izbori posle zaustavnog vremena idu u produžetke ili se u VAR sobi prave blesavi.
Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pogibija četrnaestoro ljudi, izvesno, privlači veliku pažnju u regionu. Jedan hrvatski medij se, međutim, dosetio kako da zaradi na ovoj nesreći
Ostavka je moralni i lični čin, podnosi se smesta i neopozivo. Umesto toga, posle smrti pod nadstrešnicom vlast obećava da će politički vagati i trgovati, da vidi na koga da svali „odgovornost“
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Zašto toliko ljudi ima potrebu da „opomene“ da nije Noć veštica nego Sveti Luka? Misle li ljudi da su onda bolji pravoslavci?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve