Opet ga nagovaraju: Pustio bih ja njih, ali neće oni mene
Svakih dve stotine dana u Srbiji, tokom Vučićeve petogodišnje vladavine, počne odbrojavanje novih sto dana nove vlade (četiri „redovne“ i dve „rekonstruisane“) i postoji mogućnost da se ta „igranka bez prestanka“ nastavi u martu iduće godine.
Aleksandar Vučić je, ne mogu više da pohvatam gde i kada, a slutim da je to bilo u onom poslednjem „zločinačkom poduhvatu“ na granici medijskog „organizovanog kriminala“ na „ružičastoj televiziji“, izjavio sledeće:
„Nismo se izjasnili, ljudi u stranci su bili za vanredne parlamentarne izbore, ali ja nisam za to. Imaćemo sastanak, ako se ide zajedno na gradske i parlamentarne izbore, ne može u decembru, možda u februaru ili martu. Tri meseca su protestovali, šetali, nešto su od mene tražili, nisam razumeo šta su tražili, lagali su neke gluposti da sam pokrao izbore… Možete da radite šta hoćete, da srušite ustavni poredak, to ne možete. Možete da radite šta hoćete, da šetate, dobro je za zdravlje, dijetu.
Članovi moje stranke su za parlamentarne izbore i za to su mi izneli jako dobre argumente. Imaćemo sednicu ove nedelje, još ćemo razgovarati o tome. Ako idemo zajedno na izbore, teško da će oni biti organizovani u decembru, realnije je februar-mart. U svakom slučaju, šanse su 50:50.“
Glavni sluhista u koaliciji i vladi, vitez od Surinama, odmah je odgovorio za oktavu više.
„Očekujem. Znajući Vučića, očekujem“, rekao je Ivica Dačić za Radio-televiziju Srbije na pitanje da li će biti vanrednih parlamentarnih izbora.
On je rekao da opozicija traži izbore i da će oni, znajući Vučića, biti raspisani.
„Postoji izraz ‘ne čačkaj’, opozicija stalno čačka, a moli Boga da ne raspiše izbore. Znajući njega… ne verujem u decembru, ali u martu, uželeli smo se izbora“, rekao je Dačić.
Kao Topalovići sa ženama: Svenu posle sto dana
Nadežda Milenković na sajtu „Peščanika“ napisala je: „Nemamo sreće sa vladama kao Topalovići sa ženama. Kako koja navrši sto dana, vene i svene kao cvet. Počne sa najavom rekonstruisanja, pa najavom novih izbora, i na kraju se vanredni izbori i raspišu…
Evo, ministar spoljnih je već izjavio kako se uželeo izbora i kako ‘jedva čeka da predsednik države odluči i raspiše ih’. Naravno“, nastavlja jezičava Nadežda (molim da se ovo shvati kao kompliment), „da bi on morao da zna da predsednik države nije vlastan da odlučuje o tome da li će se ići na izbore. Predsednik ih samo raspisuje – kada i ako se steknu strogo određeni uslovi. Jedini vanredni izbori koje predsednik države može da isprovocira su predsednički. Pa i tada, on ima ovlašćenje samo da podnese ostavku – nema prava čak ni da, kao pretprošli, ‘skraćuje’ svoj mandat…
A pošto je moguće da predsednik nezakonito bude na zvaničnoj funkciji koordinatora svih bezbednosnih službi, što ne bi mogao i da obara vladu? Jer, kako bi se drugačije protumačila njegova izjava da ‘nije tajna da se razgovara o vanrednim izborima’. Naravno da to i ne treba da bude tajna, ali valjda ne bi trebalo ni da bude tema? Svakako ne u situaciji stabilne skupštinske većine. Tim pre što se toliko hvaljena i navodno međunarodno cenjena stabilokratija ne dokazuje neprekidnim obaranjem tek ustoličenih vlada. Pa nije valjda da vlada pada kad joj opoziciona manjina uskrati podršku?
Srećom, izbori uvek donesu i neku korist. Osim već uobičajenih darova u novcu i provijantu, za ove se najavljuje i novitet – specijalni popust penzionerima na troškove sahrane! Svako ko umre u ovom promotivnom periodu moći će da se sahrani po čak 15 odsto nižoj ceni. Navali, narode, još malo pa nestalo! Vaše je samo da glasate, a zatim da… budete dovoljno uviđavni pa državni budžet rasteretite troškova za vašu penziju.“
Đorđe Vukadinović (student generacije Filozofskog fakulteta u Beogradu, sa prosekom 10, ako me sećanje ne vara) u autorskom tekstu za „Politiku“ gde se već u naslovu pominje subverzivni Orvel, dokazuje da je igra s novim parlamentarnim izborima jedna prevarantska, vaćaroška politika.
U tekstu ima i „pevanja u šumi“ jer Vukadinović tvrdi, pozivajući se na staru maksimu, da niko ne može sve ljude da vara sve vreme, previđajući novu maksimu gurua modernog marketinškog doba da je to moguće – ako je reklama dobra a budžet neograničen.
Specifična situacija: Mišković kao sužanj izborne kampanje
U marketinške svrhe, a o trošku budžeta, služi i suđenje Miroslavu Miškoviću. On je u ponedeljak, kada se pojavio na ponovljenom suđenju, izjavio:
„Molim vas, osudite me odmah, da ne gubim više zdravlje. Nije primereno ovako se ophoditi prema vodećem srpskom privredniku.“ Smučilo se čoveku!
On je, inače, odlukom suda, potvrđenom u Apelacionom sudu, oslobođen optužbe zbog koje je u istražnom zatvoru bio gotovo osam meseci, ostao bez pasoša i platio 12 miliona evra kaucije i sada mu se sudi ponovo, pošto je veće Apelacionog suda utvrdilo, jednoglasnom odlukom, da je kazna koja mu je prvostepeno izrečena zasnovana na političkoj (samo)volji i da drugih dokaza o poreskoj utaji nema.
Njegov advokat Zdenko Tomanović je na samom početku suđenja zatražio od veća da se razdvoji postupak u odnosu na optužene kojima se sudi zbog utaje poreza. Takođe, zatražio je i da se Specijalni sud oglasi nenadležnim, pošto ovo krivično delo spada u nadležnost osnovnog suda.
Zbilja, ne vidi se valjan, opravdan razlog da Mišković narednih godina sedi u sudnici zbog Fabrike maziva (FAM), a verujem da bi svaki osnovni sud lako dokazao da utaje poreza nije ni bilo jer su to rekli svi svedoci, uključujući i autora zakona koji je Miškovićev sin, na nagovor oca, tobož prekršio.
„Time što se ovaj postupak vodi u Specijalnom sudu, u javnosti se stvara stigma krivice, pošto je implikacija da optužbe protiv Miroslava Miškovića imaju veze sa organizovanim kriminalom“, naveo je Tomanović uz opasku da bi nepotrebno zadržavanje pred sudom koji nije nadležan stvorilo otežavajuće okolnosti po zdravstveno stanje njegovog klijenta. Sa Tomanovićevim predlogom su se saglasili branioci svih ostalih optuženih.
Sudsko veće je odbacilo njegov predlog. Sutkinja Maja Ilić se saglasila da Specijalni sud nije nadležan za krivično delo utaje poreza, ali je „zbog specifičnosti situacije“ odlučila da isti ne razdvoji.
Šta je to specifična situacija, ako nije dokaz da je Mišković sužanj politike permanentnih izbora u kojima Vučić neće da se odrekne aduta koji mu je 2012. godine doneo enormni rast popularnosti.
