Beograđani će verovatno morati ponovo da glasaju, ali ne na ponovljenim, već na „novim“ izborima, izjavila je Ana Brnabić.
Iz iznenada pojmovno osetljivog jezika premijerke u tehničkom mandatu može se zaključiti da nije šija nego vrat, to jest da navodno nije bilo izborne krađe, nego da nema većine u Skupštini Beograda.
Zapravo je ima, objasnila je u istom dahu, ali za trenutni ukus naprednjaka, inače udomitelja preletača svih fela, ne bi bila dovoljno legitimna.
Obrni-okreni, izvrni-prevrni, ova izjava Ane Brnabić suštinski znači da lista koju je krasilo ime predsednika države nije uspela da pobedi u Beogradu, svim fantomskim biračima uprkos.
To jest, da izgovorimo ono što se u redovima Srpske napredne stranke ne sme ni pomisliti: u svojoj samospoznaji nepobedivi Aleksandar Vučić u Beogradu je pretrpeo poraz.
Ventil na ekspresnom loncu
Zakukuljeni iskaz Ane Brnabić, praćen busanjem u grudi da nikakve međunarodne istrage srpskih izbora ni pod kojim uslovima biti neće, još ne znači zasigurno da će beogradski izbori zaista biti ponovljeni.
Vagalo se panično u naprednjačkom kriznom štabu, merilo se i sabiralo, šta je manja šteta, dok se čekao finalni tekst združene posmatračke misije OEBS-a, Savete Evrope i Evropskog parlamenta koji bi tehničkoj Vladi trebalo da bude uručen danas, u ponedeljak.
Brnabić je dan ranije, u nedelju, pustila probni balon „novih“ izbora, zajedno sa Rasimom Ljajićem koji se skriva od javnosti koliko god mu to dozvoljavaju.
Zbog pritiska spolja i bojazni da bi Beograđanima, od kojih nije lako sakriti sijaset izbornih prevara i mahinacija, moglo da prekipi ukoliko bi se Šapić ponovo ustoličio uz podršku raznih nestorovića – može se pretpostaviti da će beogradski izbori zaista biti ponovljeni.
Bilo bi to otvaranje ventila u srpskom ekspresnom loncu da ne bi eksplodirao, dobijanje na vremenu, s verom da će Vučić već nekako da prevesla opoziciju, kao svaki put do sada.
U slučaju ponovljenih izbora važiće isti rebus kao pred vanredne izbore 17. decembra: Srpska napredna stranka sa satelitima izbore u Beogradu ne može da dobije, ali nikako ne sme da izgubi.
Šta je to značilo pre koji mesec, pokazalo se kada su iz kanalizacije naprednjačkog političkog inženjeringa isplivali fantomski birači i izborni migranti.
Opet neće biti fer
Nemoj samo da se neko ponadao da će eventualni ponovljeni izbori u Beogradu, u paketu sa redovnim opštinskim, najednom biti fer i korektni, da će biti uvažene neke tamo preporuke Evropljana.
I za iduće glasanje će važiti naprednjačka premisa o tome da Beograd ne daju ni po koju cenu, mada ne mogu da osvoje većinu. Ako se bude išlo ponovo na izbore, sigurno je da naprednjaci imaju šemu kako da ih šteluju u svoju korist.
Jer valja u Beogradu obrnuti i podeliti 17 milijardi ekspovskih evra, što je suma koju je nagovestio Vučić. Preveliki je to novac da bi se njime kockalo na nekim tamo demokratskim izborima, previše je nezasitih ustiju koja moraju da budu namirena.
Uz to, gubitak Beograda bio bi neminovan početak verovatno brzog kraja ovog u Evropi jedinstvenog političkog i društvenog sistema pod komandom Vučića i Siniše Malog.
A što se opozicije tiče: bojkot izbora u Beogradu, nebitno pod kojim uslovima, veliki broj Beograđana bi shvatio kao izdaju. Na tu opciju, ako ne želi godinama da tavori u zapećku političkih zbivanja, niko ne bi smeo ni da pomišlja.
Opozicioni lideri, partijsko članstvo, aktivisti, svi politički akteri s onu stranu Vučića trebalo bi da smesta krenu u otvorenu i neravnopravnu borbu za svaki glas. Pre i posle izbora.
