U većim gradovima ljudi ionako sve ređe spremaju zimnicu, a ove godine je ponuda zbog suše manja i skuplja. Reporterka „Vremena“ obišla je pijace gde će tegla ajvara koštati i po 1500 dinara
Poljoprivrednica Daliborka Cvetković prodaje papriku na veliko. Trenutno za 180 dinara po kilogramu.
„S obzirom da prodajemo na veliko, dosta ljudi kupuje za pravljenje ajvara i pasterizovanje. Primetili smo da ljudi započinju i svoje male biznise pravljenjem zimnice“, priča ona za „Vreme“.
image(242)Kad paprika postane luksuz / Foto: Ana Trujić
No, paprika nije jeftina ni na veliko. Stvar je, kaže Cvetković, u skupljim ulaganjima u proizvodnju, u pošastima koje napadaju papriku i suši.
„Najbolje cene“ nema na pijaci
Prošle godine su cene povrća za zimnicu bile bitno niže, navodi se na sajtu http://pijace.com .
Cena krastavca iznosila je 150 dinara, danas je prosečna cena 200 dinara po kilogramu na pijacama. Zatim paprika je iznosila 225 dinara, danas 300, a prošlogodišnja cena karfiola bila je 300 dok je danas 500 dinara.
Na beogradskim pijacama, doduše, mogu se naći paprike od 120 pa sve do 400 dinara.
image(240)Velike suše, visoka cena / Foto: Ana Trujić
Zavisi to i od toga gde je pijaca, kakav je kvalitet, ali opšte poskupljenje, kažu nam prodavci, pre svega je uslovljeno strašnom sušom. Mnogo im je roda propalo.
„Ove godine suše su bile ogromne. Uveče odemo u njivu, zalijemo je, a sutradan je već gotova, poluosušena“, kaže prodavačica povrća na Palilulskoj pijaci.
Kaže, suša je došla rano, tokom početka cvetanja, i tu spasa maltene nije bilo.
Manje interesovanje za zimnicu?
Pitali smo prodavce na pijacama i da li ljudi kupuju sveže povrće za ostavljanje zimnice ili se ipak odlučuju za gotovu zimnicu.
„Svakog dana dolaze ljudi, kupuju. Mi prodajemo voće, a najviše idu šljive, za džem. Ove godine u Topoli smo se susreli sa jako lošim uslovima. Nismo imali vode, bila je suša, proizvodnja je opala. Ali sada i nije toliko loše u odnosu na to kako je tekao proces proizvodnje,“ kaže Nevena, prodavačica voća na pijaci Zeleni venac.
Njene „komšije“ na drugim tezgama ne dele taj stav. „Sve manje ljudi dolazi na pijacu za proizvode za zimnicu“, kaže nam jedna prodavačica na Kaleniću koja inače dolazi iz Leskovca.
image(243)U većim gradovima sve manje ljudi sprema zimnicu / Foto: Ana Trujić
„Mladi ne žele da prave ili ne znaju, mnogi nemaju uslove, ali najveći problem je u cenama. Dešava se da dođu ljudi, imaju porodice, i kupe samo dva, tri krastavca, dva, tri paradajza. Niko više ne kupuje u većim količinama, a kada dođe vreme za zimnicu kupovaće već napravljenu, jer će im se više isplatiti“, dodaje ona.
Radovanka Stanojević iz sela Smilovca prodaje zimnicu na centralnoj beogradskoj pijaci Zeleni venac.
„Za prodaju najviše imamo napravljenu zimnicu. Prodajemo paradajz u flaši, sirupe, slatko i džemove od različitog voća, ajvar, pinđur… Penzionerka sam i nije mi problem da pravim, ali za one koji rade, najlakše je da kupe već napravljenu zimnicu“, kaže ona reporterki „Vremena“.
Cene napravljene zimnice na pijacama trenutno ne variraju previše, ali kako prodavci kažu, biće poskupljenja jer očekuju skok tražnje dok je ponuda manja zbog suše.
Trenutna cena šarene salate, kiselih krastavaca, pasterizovane paprike iznosi oko 500 dinara.
Tegla ajvara košta hiljadu dinara, ali prodavci najavljuju da će ići i na 1500. Paradajz u flašama košta 250 dinara. Tegla slatkog i džema košta od 500 do 1000 dinara, u zavisnosti od čega su napravljeni.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Odluku o povećanju minimalne cene rada će doneti Vlada Srbije, jer sindikati nisu prihvatili predlog Vlade, smatrajući da je iznos od 600 evra nedovoljan
Država je uvela novo pravilo za penzionere koji čekaju izradu penzionerske kartice. Iako je kartica pompezno najavljivana, mnogi penzioneri je ne koriste
„Tužno da još jedan od simbola Beograda odlazi u privatni domen, isključivo zbog nesposobnosti aktuelne gradske uprave“, kaže Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
