Država je ove godine bez objašnjenja smanjila sumu za subvencionisanje kupovine električnih vozila. Doduše, i privatnici bacaju oko na izgradnju energetske infrastrukture iako u zemlji jedva da ima električnih automobila. A i ovi koji su tu toče „prljavu“ struju iz termoelektrana
Mladen Alvirović, poznati automobilski novinar, dve godine već vozi na struju bez ikakvih problema.
Kaže, Srbija je daleko od idealne infrastrukture za električne automobile, ali ih je sasvim moguće voziti – pogotovo ako kod kuće imate garažu sa punjačem.
„Mesta kao što su benzinske stanice postaju energetske stanice, gde se ne toči samo benzin već i gde se puni struja. Takođe mnoge lokacije poput hotela ili restorana ili tržnih centara postaju mesta gde pronalazite izvor energije. Izbor gde korisnici pune svoje automobile postaje drugačiji i više to nije samo benzinska pumpa“, kaže Alvirović za „Vreme“.
O tome bi Norvežani mogli naširoko da pričaju. U februaru je preko 90 odsto novoregistrovanih automobila tamo bilo električno. „Norveška prednjači i predstavlja vrh u Evropi, dok je u nekim zemljama kao što je Srbija korišćenje električnih vozila tek na začetku“, dodaje Alvirović.
Kako je nedavno pokazalo veliko istraživanje „Vremena“, Srbija ima jedan od najstarijih voznih parkova u Evropi prosečne starosti od 17 godina. I jedina je zemlja u regionu u koju se mogu uvoziti automobili sa zastarelim standardom Euro 3.
Još uvek malo električnih automobila
Podaci srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova, dostavljeni Blumberg Adriji, pokazuju da su u Srbiji registrovana svega 1.722 električna vozila i 14.723 hibridnih vozila – onih koja koriste i struju i benzin.
Trenutno je na auto-putevima postavljeno osam punjača za električne automobile. Ukupan broj punjača nije poznat, prema istraživanju Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) taj broj se kreće između 50 i 150.
Ugovor između Puteva Srbije i kompanija Itech Corp i Elcom Bgd predviđa gradnju šesnaest „zelenih stanica“ uz autoput, koje će biti opremljene sa 5 do 20 električnih punjača.
No, istovremeno je Ministarstvo zaštite životne sredine smanjilo obim subvencija za kupovinu električnih vozila. Zašto? Na upit „Vremena“ u Ministarstvu nismo dobili nikakav odgovor.
Kako bilo, budžet za ovu godinu za subvencije iznosi 170 miliona dinara. Kako je saopštilo Ministarstvo zaštite životne sredine, fizička i pravna lica mogu da očekuju podršku od 250 do 5.000 evra ako nabavljaju električno vozilo.
Budžet za prošlu godinu za subvencije koje su obuhvatale električna i hibridna vozila iznosio je 294 miliona dinara. Prema podacima Ministarstva, 2020. godine tako je podržana kupovina 112 vozila, 2021. 504, a 2022. rekordnih 715 vozila.
U Ministarstvu nismo dobili odgovor koliko je vozila tako kupljeno prošle godine.
Najveći problem struja?
Izazov će, kako kaže Alvirović, predstavljati snabdevanje energijom onih koji putuju, jer infrastruktura izvan naseljenih mesta nije dovoljna za snabdevanje ni manjih fabrika, a kamoli električnih vozila.
Alvirović ukazuje da nije samo na državi da radi na prilagođavanju infrastrukture:
„Mnoge privatne firme, trenutno tri velike, investiraju u svoje mreže punjača. One se staraju da ih postave na mesta gde ima dovoljno struje, gde je infrastruktura dobra i da tu infrastrukturu poboljšavaju. Njihova investicija prati tržište, što je samo tržište veće i gladnije struje, to će biti više onih koji žele da ga zadovolje i zarade na tome“, ističe Alvirović.
Više automobila na električni pogon značilo bi i nadu u manje zagađenje vazduha. EU je u tome već daleko odmakla, predvidevši da od 2035. godine sva nova vozila moraju biti električna.
U Srbiji je opasno disati
„Svetska zdravstvena organizacija ukazala je na broj od deset do petnaest hiljada preminulih svake godine u Srbiji, samo od bolesti koje su povezane sa zagađenjem vazduha“, podseća za „Vreme“ docent na Fakultetu političkih nauka Marko Vujić.
„Srbiju možemo posmatrati kao pacijenta čije je zdravlje ugroženo. Životna sredina je zdravlje“, dodaje on.
Kako kaže Vujić, vlasti u Srbiji ulažu u puteve, stanovanje, stadione, zadovoljavajući tako želje prosečnog birača. O životnoj sredini se malo misli, uprkos tome što su gradovi poput Beograda, Valjeva ili Niša često u vrhu svetske liste zagađenih gradova.
Vujić se odavno zalaže da se u Srbiji zabrani uvoženje starih polovnih automobila. Ali, kaže, lek nije ni da vozimo na struju ako se još ponešto ne promeni:
„U državi u kojoj se električna energija dobija putem termoelektrana i niskokaloričnog lignita, upitno je koliko bi korišćenje električnih vozila uticalo na smanjenje zagađenja jer se ona napajaju dodatnom strujom koju prave te iste termoelektrane“, zaključuje Vujić.
Neki građani će novac Akcionarskog fonda dobiti na sopstveni račun u privatnoj banci, a neki u Poštanskoj štedionici. Postoji i rok do kada se novac može podići
Hrvatska firma "Fortenova grupa“ prodala je Idea markete firmi Davora Macure „ALTA Retail“, a pre toga „Dijamant“ MK grupi. Iz saopštenja hrvatske kompanije može se nazreti zašto su otišli iz Srbije
Studenti su objavili sopstveni ekonomski program. Ako Studentska lista pobedi, imaće puno posla u finansijama Srbije
Kandidat za premijera SNS-a Aleksandar Vučić obećava prosečnu platu od 1.200 evra do kraja godine. Ekonomisti to ocenjuju kao nerealno i deo predizbornog marketinga
Danas počinje isplata jednokratne državne pomoći penzionerima. Iznos se kreće od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Uz pomoć je ovog meseca stiglo - i pisamce od predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
