Stručnjaci za tržište rada fondacije Bertelsman digli su uzbunu. Njihova studija pokazuje da je nemačka privreda upućena na masovan uvoz radne snage i imigraciju. Nezavisno od toga, ekonomisti upozoravaju da se izlazak iz krize nemačke privrede ne nazire
Nemačko tržište rada je dugoročno u „supstancijalnim“ razmerama upućeno na imigraciju, pokazuje studija koja je urađena po nalogu zadužbine Bertelsman. Do 2040. godine Nemačkoj je potrebno oko 288.000 radnika iz inostranstva godišnje, piše nemački „Špigel“.
Trenutno je radna imigracija manja, nego što se očekivalo. Moraju da se otklone prepreke i poboljšaju uslovi za migrante, upozorava ekspertkinja Zadužbine Suzane Šulc.
Druga, još alarmantnija projekcija pokazuje da je nemačkoj do 2040. potrebno 368.000 ljudi iz inostrantstva godišnje da bi potrebe privrede bile zadovoljene.
Bez toga bi, zbog negativnog dempografskog trenda, radna snaga opala za oko 10 odsto – sa sadašnjih 46,4 miliona na 41,9 miliona.
Nestašica radne snage bi se negativno odrazila na privredu gotovo svih nemačkih pokrajina.
Kriza koja ne posustaje
Čitav niz konjunkturnih signala upućuje na zaključak da se izlazak iz krize nemačke privrede ne nazire, piše Dojče vele (DW).
Poslednji podaci po pitanju ekonomskog razvoja (od prošle nedelje) otkrili su da je nemačka nacionalna ekonomija u letnjem kvartalu 2024. porasla za samo 0,1 odsto. Tako je na jedvite jade izbegnuta recesija.
U drugom kvartalu BDP je opao za 0,3 procenta. U prvom kvartalu ove godine zabeležen je mršavi plus od 0,2 odsto rasta BDP. O tehničkoj recesiji stručnjaci govore nakon dva negativna kvartala zaredom.
Još jedan važan indeks konjunkturnog razvoja koji se pažljivo prati na finansijskim tržištima, u međuvremenu je opao na najniži nivo u poslednjih devet meseci – radi se o takozvanom „Einkaufsmanagerindexu“, koji odslikava raspoloženje pre svega u prerađivačkom sektoru, odnosno u industrijskim preduzećima, piše DW.
Pesimistične prognoze
Zato ne iznenađuju pesimistički komentari nemačkih ekonomista i nije čudo što je ifo-indeks, nakon kratkotrajnog oporavka u oktobru, sada ponovo u padu – s dolaskom Donalda Trampa mogli bi da počnu da duvaju neugodni vetrovi za ionako uzdrmanu izvozno orijentisanu industriju Nemačke.
„Osim toga, preti i poduža pauza do formiranja nove vlade, tokom koje nemačka politika gotovo uopšte neće moći da reaguje, a kamoli da daje neke nove impulse“, ocenjuje Filip Šojermejer, ekonomista državne banke KfW.
On smatra da se u 2025. ipak može očekivati malo rasta, pod uslovom da se pojača privatna potrošnja građana, odnosno da poraste obim investicija zahvaljujući očekivanom padu kamatnih stopa.
„Prema mišljenju ispitanih preduzeća teško da trenutno raspoloženje može biti gore“, komentariše Jens-Oliver Niklaš, ekonomist banke LBBW, a prenosi DW.
Dodaje da se moramo zapitati i zašto bi situacija sad uopšte i trebalo da bude bolja?
Na domaćem tržištu vlada zastoj, a u ostatku sveta rizici se pojačavaju, napominje Niklaš. I izvodi sledeći zaključak: „Zato ćemo ostati u zoni pesimizma, a u idućoj godini očekujemo dodatni pad bruto domaćeg proizvoda.“
Elektroprivreda Srbije obavestila je korisnike da se od juna menja račun za uplatu struje – umesto trezorskog, uplate idu na račun privatne Alta banke, u vlasništvu Davora Macure, biznismena bliskog SNS-u. EPS nije dao obrazloženje za ovu odluku, niti detalje ugovora
Tomaš Klima, direktor kompanije Sebre, izjavio je da je investitor projekta „Marina Dorćol“ spreman na potpunu transparentnost i komunikaciju s građanima. Najavio je redovne sastanke i otvorena vrata za komšije, a sumnje u zagađenost zemljišta odbacio pozivajući se na izveštaj Zavoda za javno zdravlje
Ukoliko se najave ne izjalove, u prvoj polovini naredne godine bi srpski građani mogli iz Evropske unije da telefoniraju kao od kuće
Kako se vidi na sajtu NBS, blokada je okončana 10. jula
Vlada Srbije usvojila je novu javnobeležničku tarifu na kojoj je sada vrednost boda porasla sa 150 na 180 dinara, što je porast od 20 posto. Pored toga pojedine naknade sada su duplo skuplje nego što su bile
Protesti u Srbiji ne nameću više pitanja „da li“ i „ako”, oni su postali sistemski događaji. Trpeljivost u društvu preokrenula se u nezajažljivu potrebu za normalnošću, za pravnom državom
Aleksandar Vučić više nije u stanju da povrati ravnotežu u pobunjenom društvu. To se najbolje vidi u ravni govora: nijedno njegovo baljezganje više ne prolazi
Ako smo neutralni dok studente zatvaraju, devojke i momke mlate na pravdi boga, zatiru demokratiju, neistomišljenike dehumanizuju, nastavljaju korupciju koja ubija i još mnogo toga poganog rade – onda ništa
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
