Stručnjaci za tržište rada fondacije Bertelsman digli su uzbunu. Njihova studija pokazuje da je nemačka privreda upućena na masovan uvoz radne snage i imigraciju. Nezavisno od toga, ekonomisti upozoravaju da se izlazak iz krize nemačke privrede ne nazire
Nemačko tržište rada je dugoročno u „supstancijalnim“ razmerama upućeno na imigraciju, pokazuje studija koja je urađena po nalogu zadužbine Bertelsman. Do 2040. godine Nemačkoj je potrebno oko 288.000 radnika iz inostranstva godišnje, piše nemački „Špigel“.
Trenutno je radna imigracija manja, nego što se očekivalo. Moraju da se otklone prepreke i poboljšaju uslovi za migrante, upozorava ekspertkinja Zadužbine Suzane Šulc.
Druga, još alarmantnija projekcija pokazuje da je nemačkoj do 2040. potrebno 368.000 ljudi iz inostrantstva godišnje da bi potrebe privrede bile zadovoljene.
Bez toga bi, zbog negativnog dempografskog trenda, radna snaga opala za oko 10 odsto – sa sadašnjih 46,4 miliona na 41,9 miliona.
Nestašica radne snage bi se negativno odrazila na privredu gotovo svih nemačkih pokrajina.
Kriza koja ne posustaje
Čitav niz konjunkturnih signala upućuje na zaključak da se izlazak iz krize nemačke privrede ne nazire, piše Dojče vele (DW).
Poslednji podaci po pitanju ekonomskog razvoja (od prošle nedelje) otkrili su da je nemačka nacionalna ekonomija u letnjem kvartalu 2024. porasla za samo 0,1 odsto. Tako je na jedvite jade izbegnuta recesija.
U drugom kvartalu BDP je opao za 0,3 procenta. U prvom kvartalu ove godine zabeležen je mršavi plus od 0,2 odsto rasta BDP. O tehničkoj recesiji stručnjaci govore nakon dva negativna kvartala zaredom.
Još jedan važan indeks konjunkturnog razvoja koji se pažljivo prati na finansijskim tržištima, u međuvremenu je opao na najniži nivo u poslednjih devet meseci – radi se o takozvanom „Einkaufsmanagerindexu“, koji odslikava raspoloženje pre svega u prerađivačkom sektoru, odnosno u industrijskim preduzećima, piše DW.
Pesimistične prognoze
Zato ne iznenađuju pesimistički komentari nemačkih ekonomista i nije čudo što je ifo-indeks, nakon kratkotrajnog oporavka u oktobru, sada ponovo u padu – s dolaskom Donalda Trampa mogli bi da počnu da duvaju neugodni vetrovi za ionako uzdrmanu izvozno orijentisanu industriju Nemačke.
„Osim toga, preti i poduža pauza do formiranja nove vlade, tokom koje nemačka politika gotovo uopšte neće moći da reaguje, a kamoli da daje neke nove impulse“, ocenjuje Filip Šojermejer, ekonomista državne banke KfW.
On smatra da se u 2025. ipak može očekivati malo rasta, pod uslovom da se pojača privatna potrošnja građana, odnosno da poraste obim investicija zahvaljujući očekivanom padu kamatnih stopa.
„Prema mišljenju ispitanih preduzeća teško da trenutno raspoloženje može biti gore“, komentariše Jens-Oliver Niklaš, ekonomist banke LBBW, a prenosi DW.
Dodaje da se moramo zapitati i zašto bi situacija sad uopšte i trebalo da bude bolja?
Na domaćem tržištu vlada zastoj, a u ostatku sveta rizici se pojačavaju, napominje Niklaš. I izvodi sledeći zaključak: „Zato ćemo ostati u zoni pesimizma, a u idućoj godini očekujemo dodatni pad bruto domaćeg proizvoda.“
Za potrošače koji odaberu ovaj sistem, ukida se onaj koji je postojao decenijama – jeftinija struja noću, a skuplja danju. Oni će, umesto toga, struju plaćati po cenama kakve su na berzi
Grad Beograd raspisao je tender za nabavku uniformi za komunalnu miliciju, takozvane „Bele“. Procenjena vrednost nabavke iznosi 165 miliona dinara (1,4 miliona evra), dok će za obuću Grad izvojiti najviše 18 miliona dinara (154.000 evra), i to bez PDV-a
Osim što većina penzionera ne može da spoji kraj sa krajem u mesecu, njihov položaj u društvu je vrlo nezavidan. Koliko će im pomoćim povećanje penzija od 10,9 odsto
Mesec dana od pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, bitkoin je dostigao istorijsku vrednost od 103.800 dolara. Predviđa se da kripto valutama predstoji zlatno doba
Novom porastu cene prirodnog gasa doprineo je hladan početak novembra. Da li se Evropi vraćaju nelagodna sećanja na gasnu krizu iz 2022. godine
Tokom blokada u petak samo ludom srećom niko nije poginuo. Ali, fitilji su sve kraći. Tako to biva onde gde vlast ima samo jedan princip – da ostane na vlasti
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upravo je nacrtao mete na leđima studenata koji traže pravdu blokiranjem fakulteta. Treba li sada da vajne „patriote“ potežu štangle, noževe i bejzbol palice na ove momke i devojke optužene da su gramzivi plaćenici
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
